VIPs

Tri loša brazilska filma u jednom odličnom. Ili obrnuto

Hm. Sad kad razmišljam o ovom filmu i šta bih mogao da vam napišem u vezi sa njim čini mi se da ima više loših i nedorađenih momenata koje bih da spomenem, a, ipak, mi se dopao. Iako je smešten u devedesete (moj slobodan guess) on izgleda i ima atmosferu kao da se dešava u sedamdesetim. Iako daleko skromnijeg budžeta i sinematografskih ambicija Carlos i Mesrine će vam sigurno pasti na pamet. Iako ovaj film radnjom najviše podseća na Spielbergov Catch Me If You Can, jedan od njegovih emocionalno najupečatljivijih momenata odigran je na relaciji otac-sin. Iako je ovo brazilski film on izgleda kao jugoslovenski, post-jugoslovenski čak. Iako iako iako... Nisam u obavezi da budem jasan. GFY!

Rekao bih da glavni glumac, Wagner Moura, poput mladog brazilskog Berčeka ili Dragana Nikolića njuvejvovski nosi ovaj film. Kao sociopata, šizofreničar, prevarant ili "oštećena duša" on kroz život ide menjajući identitete, ali uvek zadržavajući zanos hedonizma i čovekoljublja. Ta dva momenta čine okosnicu njegove ličnosti, grade simpatiju prema ovom filmu i čine da zanemarite njegove mane.

SELEKTAH: 8/ 10