ALBERT NOBBS

Nakon ovog filma neki će imati problem da razumeju fatalnost Fatalne privlačnosti

Albert Nobbs je film Rodriga Garcije, reditelja čiji mi je veći deo karijere nepoznat, a ono što mi je poznatno (Passengers) želim da bude prvo što će mi vanzemaljci izbrisati iz sećanja. Ono što je bitno da znate u vezi sa njim jeste da je u njegovom prvom filmu (Things You Can Tell Just By Looking At Her) glumila Glenn Close i da je to druženje bilo nezaboravno s obzirom da ga se dvanaest godina kasnije setila za nešto što je očigledno njen kompletni autorski rad.

Kao što znate poslednjih godina Glenn Close je najpoznatija kao kontroverzna advokatica Patty Hewes, a pre toga njeno najsvežije filmsko pojavljivanje u vašem sećanju verovatno će biti lik Cruelle De Vil u 100inekom dalmatincu. Uprkos reputaciji Glenn ne živi baš Meryl Streep život. Možda se baš zato odlučila da bez blama pred nama odradi isto što i Mickey Rourkea i akonto potencijalne oskarovske nominacije ili zgoditka istog restartuje svoju karijeru kako carski valja i trebuje. Da bi bila sigurna da će "Rourke" da joj uspe, Glenn se u filmu ne pojavljuje samo u naslovnoj ulozi, već i kao ko-scenarista i producent.

Albert Nobbs je priča o ženi koja je početkom XX veka u Irskoj iz finasijskih razloga bila prinuđena da posao potraži i nađe kao u muškarac. Ono što je još strašnije jeste da je njen transfer iniciralo silovanje, pa je tako "postajanje muškarcem" bio i neki vid prevazilaženja te traume (film van njenog monologa ne produbljuje ovaj diskutabilni trenutak). Na ove oskarovski potentne momente dodajte to i da se u filmu pojavljuje i lezbijski par u kome "muža" igra Janet McTeer (koja izgleda kao Maja iz E-Playa za jedno 20 godina) i Albert Nobbs ima toliki oskarovski kapacitet da bi po prvi put u istoriji dodele ove nagrade Akademija mogla da u statuu stavi baterije i da Glenn u isto vreme primi i priznanje i vibrator.

Ozbiljnost na stranu, Albert Nobbs, konobar u hotelu u kome propala aristokratija dolazi da banči dok se gosti iz srednje klase osećaju nešto višim u njihovom prisustvu, u interpretaciji Glenn Close izgleda kao voštana figura koju je Đepeto magično oživeo. Njena interpretacija muškarca je toliko drvenasta, mehanična i skrivena iza potpuno bezizražajnog lica da ćete se veći deo vremena pitati gledamo li glumicu koja glumi ili njen CGI avatar.

Na sve to dodajte krajnje banalna rešenja za neke momente (Albert svojih ženskih pet minuta slobode provodi trčanjem peščanom plažom sa glavom podignutom ka suncu), neuverljiv razvoj Albertovog "ženidbenog" plana koji ne objašnjava zašto bi on morao da nastavi kao "muško" i nakon što otvori svoju privatnu prodavnicu i posve trivijalnu paralelnu romansu između mlade sluškinje i momka domara. A verovatno postoji i neko razumno objašnjenje za pojavu Jonathana Rhys-Meyersa u ulozici toliko nepotrebnoj i mestimičnoj da ozbiljniji filmovi takve pojave ni ne "kreditsuju".

Albert Nobbs izgleda kao toliko samouveren oskarovski zicer da je neko mislio da sve što treba da uradi jeste da Glenn Close obuče u pantalone, zaliže joj kosu i kaže joj "freeze!". Što nekako čini preostalih 110 minuta viškom.

SELEKTAH: 4minus/ 10