BEDEVILLED

Da zlo pobedi dovoljno je da dobar čovek ne uradi ništa. Ovaj film ka(j)nda ilustruje tu poslovicu. Možda čak i previše bukvalno

Bedevilled je odličan film o prijateljstvu koji je izgubio mnogo fokusom na biografiju jednog od prijatelja. Tj prijateljica.

Eto, mislim da sam konačno (a mučim se već danima, majkemiMire) uspeo da formulišem šta mi najviše smeta kod ovog filma.

Bedevilled počinje kao priča o devojci, koja radi u banci u Seulu i za koju nikako ne bi mogli da kažemo da je dobar čovek. Da ne nabrajam primere koje reditelj-debitant Chul-soo Jang obilato daje sve strepeći da nećemo razumeti. U jednom od tih primera krije se seme onoga što će probujati u nastavku filma.

Gradska devojka nakon toga odlazi u selo na ostrvu na kome je odrasla. Tu susreće svoju prijateljicu iz detinjstva, Kim Bok-nam, koja je u ozbiljnim raljama života. (spojleri!!!) Muž jebe kurve bukvalno njoj iza leđa, dok sa njom opšti njegov polu-retardirani brat. A sve to naočigled matorih rođaka koje svojom tobožnjom brigom održavaju devijantni patrijarhat. I da ne zaboravim- njena ćerka je plod multiplog silovanja, pa se ne zna ko joj je zapravo otac.

Tu dolazimo do prvog problema u filmu. Ako je u selu oduvek bilo tako (zlo i naopako), a takav utisak se stiče iz komentara zlih starica, kako to da gradska devojka toga nije svesna tj zašto bi se uopšte tamo vraćala. Ali, dobro...

Dolazak gradske devojke je onaj inicijator događaja koji mašineriju pokreće ka svom kraju. Da, ali nije tako. Gradska devojka donosi lajfstajl modernog i emancipovanog "života u Seulu", ali ako ćemo iskreno- muževljeva kurva je ta koja kod sirote Bok-nam pokreće ideju bekstva koja potom dovodi do omanjeg slešer spektakla (rekoh- spojleri!).

Po meni, gradska devojka uopšte nije bila potrebna. To jest, flešbek koji nam otkriva kako su dve prijateljice oduvek bile kakve su danas (jedna srčana i požrtvovana, druga sebična i pizda) nosi u sebi ključ za jedan film koji nama nije prikazan, jer bez obzira što je gradska devojka bila svedok tragičnoj situaciji, kao što rekoh, njeno bivstovanje na ostrvu bilo je previše pasivno, epizodno i u funkciji dublje psihologizacije glavnog lika, nikako kao ravnopravni deo.

E, ako je sve to tako, i ako je ovo portret Bok-nam, onda je ovo jedan linearan film koji pred našim očima gomila patnje glavne junakinje do tačke kada njoj pukne film tj dok joj sunce ne poruči "da ako nešto ne uradi, ima da se razboli". Pucanje filma ovde je velelepno artikulisano hladnim oružjem i vrelom krvlju. Tužni kraj u zatvoru nije kraj tog filma, već onog koji nismo gledali- o dvema prijateljicama. Baš kao ni polu-epiloški, pravi kraj koji pokazuje da se kod gradske devojke primilo nešto od Bok-namine empatije za druge odnosno osećanja pravde. Ali, kao što to i u životu biva- prekasno.

Za standarde azijske kinematografije Bedevilled ne donosi ništa novo ni na rediteljskom ni na scenarističkom planu, ali sirovom lepotom i lepom sirovošću nekih prizora (ćera u tatinom krilu, dve prijateljice na kupanju, muževljevo maltretiranje) on pokazuje da i na sledeći Joongov film treba obratiti pažnju.

Od mene toliko, a Kerovođa je hajpovao ovaj film, među prvima i međ' Srbima jedini.

SELEKTAH: 6/ 10