BREAKING BAD (ČETVRTA SEZONA)

Iako promo posterom dominira smrknuto lice Waltera Whitea ovo je bila sezona o jednom od najbadnijih negativaca ikada- Gustavu Gusu Fringu

Bad spoilers ahead.

I četvrtom sezonom Breaking Bad potvrđuje da je i dalje (iako ozbiljno čalendžovana od Boss) najbolja TV serija na Internet ekranima.

AMC i Vince Gilligan ne menjaju bitnije dobitnu formulu. Od događaja u prvoj epizodi do burnog finala u poslednjoj možda prođe par nedelja. Većina scena i dalje je pozorišno rešena na pozornicama koje su manje-više iste kao i do sada (ok, u ovoj sezoni idemo u Meksiko dvaput, ali na isto mesto!). I ovu kreativno-budžetsku ravnotežu svakako treba uzeti u obzir kao veliki plus ove serije, naročito u odnosu na druge AMC-ijeve serije koje pokušavaju isto (i pokazatelj malim TV kinematografijama kako se sa malo može mnogo).

Ako je prethodna sezona u najvećoj meri (iz ove perspektive) "bila" Jessiejeva, u ovoj sezoni prvi tim (Walter, Jessie, Skylar) ide u drugi plan i mesto pravi Gusu i, treba napomenuti, njegovoj ekipi (pre svega Mikeu, a onda i prijateljima iz Meksika). Bez sumnje, Gus je negativac nad negativcima, čovek koji progovara samo kad mora, uvek bez viška reči (manir koji, doduše, karakteriše većinu Gilliganovih negativaca). Vidimo da je njegova inicijacija u svet kriminala bila podjednako krvava kao i potezi koje će on sam povlačiti. Gus je, sa svojim sajdkikom Mikeom, poput tumora, crne mase koja proguta sve pred sobom. Tiho. I neupadljivo. Monstruozno proračunat on nije računao samo sa jednom stvari (baš kao ni mi) da se Mr. White kada više nema gde pretvara u Mr. Heisenberga. Gusovo "Terminator" finale je scena-spomenik liku za koga je malo ko i verovao da je čovek. S druge strane ne treba smetnuti s uma ni moguću metaforu Gusovog biznisa kao surovog kapitalističkog modela koji s jedne strane relativno lako (preko fast food franšize) pronalazi način za širenje, dok s druge ne preza ni od čega da svoj biznis sačuva. U tom smislu Gus Fring u sebi ima, iako devijantne, sve osobine idealnog i požrtvovanog američkog biznismena.

Iza leđa ovom životopisu mega-negativca, Mr. White je zaboravio da je bolestan (baš kao i Gilligan, tako da u petoj sezoni treba očekivati re-kancerizaciju stvari). Čini mi se da je najveći akcenat uspešno stavljen na obnovu njegovog odnosa sa Skylar tj reafirmacijom rasturene porodice. Whiteov trijumf, uz Skylarinu ličnu "hajzenbergizaciju", bez sumnje će dovesti do bračnog ujedinjenja- jer njih dvoje više nemaju nepremostive razlike, već samo sličnosti.

Jessieju je opet posvećena posebna pažnja. Podjednako su čačkane njegova nesigurnost i kao i dna koja je on spreman i sposoban da dotakne. Načini na koje autori barataju dinamikom njegovog odnosa sa Mr. Whiteom ne prestaju da impresioniraju. Njih dvojica jesu otac i sin iste majke.

Hank je sezonu proveo na klupi za rezervne igrače, sa nešto malo više pronicljivosti nego što je to bilo uverljivo. Ali njegovo sedenje kod kuće omogućilo je da situaciju sa Gusom ispratimo kao "probleme unutar porodice", a ne kao policijsko rešavanje nekog slučaja. Da Marie nismo pustili u šoplifting jedva bi znali i da je živa. Isto važi i za sirotog Walta Džuniora koji je dobio auto i par prilika da ocu bude sin. Krajnje je vreme da ovi likovi uzmu ozbiljnije učešće u avanturama Waltera seniora.

Moji komplimenti idu i Jonathanu Banksu koji fantastično dočarava visoku cenu lojalnosti jednom čoveku. Baš kao i Bobu Odenkirku koji kao advokat Saul Goodman bukvalno krade svaku scenu svojom vanserijskom fleksibilnošću za brige drugih.