CAVE OF FORGOTTEN DREAMS

U svom asketskom pristupu Herzogov film je možda na istom nivou sa temom kojom se bavi. Ali nas petoro smo skoro zaspali gledajući

Za Herzoga kao autora igranih filmova još uvek nisam mentalno stasao.

Ali neke njegove dokumentarce volim. Pre svega zato što mi nije jasno da li i u kojoj meri on temu kojom se bavi, kao i sve sagovornike koje je za tu priliku sakupio, izvrgava manjem ili većem ruglu, ili za sve treba kriviti njegov engleski jezik sa jakim nemačkim akcentom, kao i "naivnost" u autorskom pristupu. Kako god, u Cave Of Forgotten Dreams, dokumentarcu koji se bavi Šove pećinama na jugu Francuske u kojima su slučajno pronađeni najstariji i najočuvaniji pećinski crteži (stari oko 35.000 godina), tek povremeno se javljaju momenti u kojima je ta njegova "šega" sa temom i akterima očigledna.

Jedan od tih momenata je kada priča sa francuskim arheologom (bivšim cirkusantom!) koji na svom oskudnom engleskom pokušava da dočara dušu ovog otkrića i šta to za njega predstavlja. Moraćete da se nasmejete.

S obzirom da je po pećini kretanje bilo dozvoljeno samo po postavljenim metalnim stazama, dok su za snimanje bile odobrena samo četiri hladna rasvetna tela, ne mogu da vas lažem da način na koji je sve zabeleženo pleni više nego što bi Discovery-jeva emisija na istu temu. Zapravo, kad smo kod Disovery-ja, ovaj Herzogov film je u velikoj meri zarobljenik te estetike i tog bavljenja temom. Tek povremeno u polu-hipi priči nekog od istraživača mi dobijamo nešto čega bi inače bili pošteđeni u običnoj naučno-popularnoj emisiji. S druge strane, uprkos mom navijanju za neozbiljnost Herzogovih namera, ono što smo čuli u kombinaciji sa onim što smo videli nije baš podstaklo na dijalog moje moždane ćelije.

Crteži na zidovima pećine, kao i sam prirodni "svarovski" dekor iste, svakako spadaju u nešto što treba videti. Verovatno najbolje uživo. Ali kad se materijal koji se bavi time, bez ponavljanja, stavi na gomilu, mogao je ovo biti daleko bolji kratki film.

SELEKTAH: 4plus/ 10