Možda je Kanye ekipi učinio magareću uslugu
Nakon pet slušanja (a koliko je vama u ovoj hajpereri svedostupnosti dovoljno?) čini mi se da kanadaski r'n'b reper Drake na svom drugom albumu ne pokušava da bude Kanye namesto Kanyea, ali bi da nam pokaže da sa kreativnim arsenalom koji je ovaj poverio američkom mejnstrimu i on može da uradi nešto slično.
Obratite pažnju kako sam u jednoj rečenici isporučio sve informacije, izneo tezu i naslutio sud o njoj.
Naravno da ne može. Drake. Ne ja.
Počnimo od omota. Ukoliko je želeo da pogađamo kojoj masonskoj loži pripada Drake je uspeo u tome. Ukoliko je probao da nadkanjeizuje Kanyea ekscentričnim imidžom možda je mogao da odabere neku drugu epohu za promociju, a ne jeftino ripovanje ansambla Renesans. Ali, Drake kanda želi da nam poruči da je i on, kao i Kanye, jedan svestrani "renesansni" tip. Pretpostavljam da je iz njegove vizure najveći dokaz tome to što je maznuo celu stvar Jamie xx-a i Gil Scott Herona I'll Take Care Of U i onda sa Rihannom preko nje napravio ljubavni piknik. Na stranu što je to bila prvo moja ideja (za mažnjavanje), ali rezultat ove "kolaboracije" jednak je stavljanju leša u lep kovčeg. Ili združivanju Metallice i Lou Reeda.
Nažalost, ni u ostatku materijala nema puno stvari koje će se rado slušati i o kojima će se još radije pričati. Pa, makar, i nešto loše. Neuspelih sličnosti sa Kanyeom ima još manje.
Make Me Proud, sa Nicki Minaj me je inspirisala da tvitujem "sine, ova nicki minaj bi mogla da repuje i tekst #preokret -a i ja bih se napalio". Toliko o Drakeu u tom paketu i jedinom sličnošću sa My Beautiful Dark Twisted Fantasy. Saradnja sa hipsterskom verzijom r'n'b-ija, The Weeknd, koje je na izvestan način Drake i protežirao, uprkos povremenom gabba ritmu nije ništa drugo do filer koji na Weekndovom mikstejpu ne bi ni primetili. A ovde kao moramo. Kad smo kod protežiranja, mentor Lil Wayne se pojavljuje u HYFR (paj sad- Hell Ya Fucking Right). Stondirani, autotjunovani rep'n'b. Vau. U The Real Her, u kojoj se ovoj dvojici pridružio Andre 3000 neko je došao na ideju da naprave arkelijadu (od R.Kelly). Zašto? Lord Knows zvuči kao da je u njoj trebalo da gostuje Jay-Z (kunemvamse!), ali siroti Drake je morao da se zadovolji Rickom Rossom. Koji, nažalost, nije bio u komi tokom snimanja.
Samostalno nastupanje uprkos dominatnoj monotoniji donosi par "trenutaka". Practice, recimo, može da vam se dopadne ako volite Stingovu Mad About You. (I ovde) odlična Marvin's Room poznata od ranije sa Lil Wayneovih mikstejpova nepotrebno je nadograđena sa raz-stepovanom rep temom Buried Alive koja trivijalizuje autentično turobnu atmosferu sobe. Nešto malo neočekivanog sunca proviruje u The Ride koja deluje kao organski miks gospela, Prince via The Dream seksipila i old skool philly repa.
Take Care je neočekivano beživotan pokušaj da se zauzeti kvart renovira dovlačenjem novih stanovnika u stare kuće. Svako ko je pratio rad građevinara Kanyea zna da je za tako nešto neophodno više puta udariti glavom o zid.
A vi ako želite da slušate jedan fenomenalan album pribavite sebi Monkeytown od Modeselektor (uskoro u svim boljim beogradskim vozilima).
SELEKTAH: 2/ 10
No comments:
Post a Comment