TEXAS KILLING FIELDS

Ako se bavimo time čija rediteljeva ćerka ima veći, iako mala Mannova nije loša, ja i dalje više vrednujem talenat Lynchove Jennifer

Postoje dva razloga zašto sam s nestrpljenjem iščekivao ovaj film i brže bolje požurio da ga gledam čim se pojavio u iBioskopu:

1) @timjohnbyford ga je hajpovao još dok su neki od vas piškili u pesku

2) film je režirala ćerka Michaela Manna i @timjohnbyford me je ubedio da je to skoro bitno koliko i ignorisanje #preokreta

Ne znam kakve to veze ima sa nastavkom ovog teksta, ali duša me boli što još uvek nisam pogledao poslednji film Renny-ja Harlina.

Prva stvar koja će vas prijatno iznenaditi nakon gledanja drugog filma Ami Canaan Mann (s obzirom da nosi breme bivanja ćerkom poznatog reditelja) jeste koliko njen film (za razliku od Jenniferinih) ni malo nije nadrkan. Texas Killing Fields je jedan od onih trilera u kojima ko je ubica nije toliko bitno koliko oslikavanje socijalnog pejzaža u kome se ubistvo odigralo kao i prodiranje u kompleksnost karaktera onih koji za ubicom tragaju. Ali, sve to na stranu, Ami prvo treba skinuti kapu zbog toga što je od Sama Worthingtona napravila nešto više od replikanta.

Ono zbog čega treba biti ljut na Ami jeste što nije imala više ambicija.

"Killing fields " je teksaški krajolik koji su lokalci tako nazvali zato što tamo živi nečastivi, a ni priroda ne ostavlja mnogo više nade. Iz aviona je jasno da isti služi kao metafora za ljudski pojas koji ga naseljava i podjednako je bezdušan. Sasvim predvidljivo naši detektivi predstavljaju dva različita tipa. Jedan (Jeffrey Dead Morgan kao lažni Javier Bardem) je novajlija iz Njujorka kome, paradoksalno, tamošnji homicide nije ubio veru u Isusa, a drugi (Worthington) je mladi lokalac koji i dalje ne odustaje od tretiranja stoke kao stoke. Kako to arhetip nalaže njihova ljudskost oličena je u brizi za devojčicu Anne (Chloe Moretz) čija je majka narkoradodajka. Detektivi rešavaju slučaj multiplih ubistava mladih devojaka, a stvar kulminira kada i mala Anne postane plen serijskog ubice.

Texas Killing Fields uspešnije deluje scenografijom i fotografijom, iako je Angel Heart za ljudsku i svaku drugu vrstu prljavštine na Jugu postavio neprevaziđene standarde. Neočekivano mnogo mraka, kiše i blata doprinosi mračnoj atmosferi i ništa svetlijem moralu stanovnika. Međutim, Ami ne traži nešto svoje u velikoj porodici jednog detektiva, odnosno rasturenom braku drugog detektiva, kao ni u prebednom životu teksaškog white trasha iz koga nam dolazi Anne. Iako rešavanje ubistva teče poprilično linearno ubačena bočna priča sa tetoviranim plavim rednekom zauzima previše mesta da bi bila samo ljudska scenografija osnovne priče. S druge strane, rasplet filma donosi neku čudnu vrstu pravde koja kao da je slika "prirodnog poretka stvari" koja u velikoj meri opravdava percepciju Texas Killing Fields isključivo i samo kao metaforičnog portreta jednog američkog kraja. I teksaške pravde.

Da li bi Michael Mann od ovog materijala i s ovim glumcima napravio bolji film? Za Ami je dobro i što nisam sasvim siguran u to.

SELEKTAH: 6minus/ 10