KATE BUSH - 50 Words For Snow (Fish People)

Teško da ćete za zimu 11/12 naći boljeg partnera

Albumi Kate Bush su kao hronologija ljubavnih veza jedne žene. Oni prvi poseduju strast, opijajuće melodije, krike, uzdisaje... Zrelo doba donosi smireniju atmosferu, bujnost ljubavi, privrženost, nežnost. Sa Sensual World smo već debelo u braku, sa decom. Red Shoes je razvod, kriza, komešanje emocija u svim pravcima. Sa Aerial počinje zrelo doba. Ona faza veze u kojoj se jedinka ma koliko voljena od partnera vraća sebi, da sumira ostvareno, da se reanimira, da pokuša da odgovori na ona bitna pitanja o filozofiji univerzuma. Otuđivanje u nečijem naručju. Ali šta ja znam o tome? Možda mi je zato Aerial, koliko mu god vremena posvećivao (a jesam!) i dalje van domašaja srca. 50 Words For Snow mogu da razumem i to više kao muzičko, nego kao ljudsko ostvarenje, neka osećanja mogu pre da naslutim, ili da ih pri

željkujem. Kate Bush kao da pokušava da unese malo misterije u svoju skućenu ljubav. Igre radi. I njenog opstanka.

50 Words For Snow je formalno album koji je Joanna Newsom već napravila. Kod nje (na Ys) je bilo pet dugačkih folk tema vrlo narativnog tona. Kod Kate ih ima sedam, ali dve prelaze deset minuta, a ni jedna ne silazi ispod šest. Hoću da kažem, koliko god ovo izdanje bilo progresivno i aktuelno/moderno, za mlado, hipstersko uvo ovde nema "nepoznate teritorije". Ovo je "nešto novo" za nas, stare, večite fanove Kate Bush.

Sve je u atmosferi, sve je kao sankanje po ravnici, tu i tamo neki breg. Zimska idila pogođena je svakom notom. Mnoga krsta zavijaće se u ćebe uz ovo i toplu čokoladu. Možda je miss Bartolozzi tako nešto i imala na umu kada je sela za klavir. Ali Sneškobelići su čudni. Njih pre nije bilo!

Baš kad sam poverovao da Kate može da peva i sa bolesnim zubom pročitao sam da je to njen sin, Bertie, na početku Snowflakes (good luck sa tim, Lily Elliote!). Stephen Fry nabraja imena za sneg u naslovnoj temi, a njen idol Elton John zvuči ozbiljno sumnjivo u Snowed At Wheeler Street. Još neka dvojica koji su se i ranije muvali po njenim izdanjim

a su tu. Možda bi joj bilo lakše da je pozvala Petera ponovo, ionako je Don't Give Up jedna od najlepših pesama svih vremena. Naročito ljubavnih. Vremena, a ne pesama.

Mene 50 Words For Snow najviše podseća na Sensual World. Jedino što je ovde... hm... pa... senzualnost zamenjena maštanjem o tome. Možda je baš zato 50 Words album na drugu loptu. Onaj koji će od vas tražiti da i sami zamislite, pre nego da osetite. I ne zaboravite, čim dođe proleće ovaj album će se otopiti i nestati.

SELEKTAH: 8plus/ 10

A onda je Ana Rodić poželela da docrta nešto na mom portretu. Što da ne?

„…taj neki užasno samouživajući moment i svesno autistična ideja oko ovog albuma. Mala KB hoda u mom obliku po belim Nepalskim vrhovima.

Ledeni vetar u unutrašnjosti glave. Pa, da. Mnogo je dobro …” to sam samo ja kao oduvečni obožavatelj KB.

Napomena: Inače, ta intima koju žene bez problema pokazuju u rukopisu a koja je posledica neprerađene nesrazmerno procentualno povećane anime kod KB je nadograđena nečim što bi se obično među prostim i jednostavnim ljudima nazvalo “histeričarka” a što je ljudima istanjenog ukusa i prefinjenog duha (čitaj meni) odmah upakovano u folder apsolutno božanstvenog.

Dosledna.

Hipi.

Nova.

Sneg je svakako angažovana tema u vreme straha od globalnog otopljavanja i u tom smislu je opet nešto što mene baš dotiče i što me u zadnjih par godina baš ozbiljno zanima, jer tih par spejs šatlova u koje će se ukrcati odabrani neće primiti ni mene niti bilo koga čak ni klasno par kasta iznad. Tako da, da. Ja baš imam interes da se očuva ova planeta.