RIHANNA - Talk That Talk (Def Jam)

Već treći put za redom Rihanna pravi nešto što je pre skica ili kupusara od materijala od koga treba nešto napraviti nego zaokruženo autorsko izdanje

Da MMG(.com) nije mrtav dokazao bih vam da sam pisao o svim albumima najbutkastije barbadoske dive. Bio sam i na koncertu. Nemam majicu. Mislim da imam solidnu predstavu o njenoj karijeri.

Rihanna ne zna šta bi. Ali joj prija da bude uvek popularna, uvek pri vrhu (po broju prvih mesta na Billboardovoj listi ispred nje su samo Beatles, Michael, Madonna i Mariaha) i uvek u trendu. Ona se nije kao Britney popela na vrh sveta i postala simbol bilo čega. Nije potom postala "girl gone bad", iako bi žarko želela. A nije ni, kao Beyonce, svoju karijeru izgradila na američkoj strategiji "leading from behind" pažljivim izborom pesama i saradnika. Rihanna je negde između, uspešnija i simpatičnija od Pink, ali i dalje na nivou "klinke" koja i dalje uprkos značajnim uspesima nije zaokružila svoj umetnički indentitet. Nešto za šta je Lady Gagi trebalo godinu dana.

Nažalost, Talk That Talk, u ničim izazvanom nizu "svake godine po jedan", neće ni njoj ni nama pomoći da je negde pozicioniramo. Kao i većina američkog mejnstrima i Rihanna najveći deo inspiracije crpi iz reprodukcije transičnog Eurodancea (Jam & Spoon) i elektrom nabildovanog popa (Calvin Harris/ David Guetta fazon). Za razliku od Rated R, pa i Loud, TTT deluje malo ujednačenije. Tokom đuskanja uz njega neće vas pravo niotkuda zateći neka Slashom protkana rok stvar ili neka ogavna balada a la California King Bed.

Dr Luke i Star Gate dominiraju kao producenti, nesrećnom The Dreamu koji joj je napravio najveći hit u karijeri (kako koji, bre?!!) dato je minut i osamnaest sekundi prostora za neki nestašni Destiny's abortus- Birthday Cake. Što se mene tiče, najjaču stvar, Cockiness (Love It) uradio je meni po imenu malo poznati Bangladesh (autor Lil Wayneove A Milli). U manje od tri minuta on je maznuo seksipil od Nicki Minaj, protkao dabstep podlogu zbrčkanim toustingom, i zamolio Rihannu da nam ponavlja "I love it I love it when you eat it..." Zbog ove stvari njen greatest hits će biti maksimalno grrreat.

Možda vi mislite da je semplovanje The xx u Drunk On Love ono što Riri čini prijateljicom hipster ekipe, ali, sorry, drugari- fakin Shakira je obrađivala i iskreno hajpovala ove Britance pre nego što sam i ja skapirao da su zaista do jaja (fala kolezi MegaMartinovomOcu koji ih je nemilosrdno vrteo danima u ofisu). A u prilog Rihanni kao hipsterskoj miljenici međ mejnstrim izvođačima nikako ne ide ni trećerazredni TLC r'n'b Watch N'Learn ili trećerazredni Willson Phillips pop u We All Want Love, baš kao ni završna Linda Perry-jevska punoplućna balada Farewell. Moram da priznam da mi ni novi singl You Da One, sa svojim dečijim, skoro retardiranim refrenom, ne ulazi u uši. Naročito dok je napolju minus previše.

Za sve nas koji smo obožavali što je Rihanna jedina cura na svetu ovaj put imamo nešto manje štetnu po zvučnike Where Have You Been i, što se mene tiče, poprilično thrillaxing singl We Found Love. Talk That Talk, sa Jay-Zijem je rasna & masna Rihanna i iako nije Umbrella 2 samo tako čini da automobili pocupkuju. U istu kategoriju spada i već spomenuta, nešto dramatičnija, Drunk On Love.

Još jedan Rihannin album, dakle. Ništa manje, ništa više.

SELEKTAH: 6/ 10