Neočekivana tinejdž romantična komedija smeštena u okvir klasične kostimirane drame
Oprezno sam prišao novom ostvarenju Bertranda Taverniera nakon njegovog prethodnog (američkog) pobačaja In The Electric Mist. Ljubavna kostimirana drama u doba katoličko-protestanstskih ratova u Francuskoj krajem XVI veka nije baš predmet mojih najintenzivnijih interesa, ali ponesen entuzijazmom The Mill And The Cross pomislio sam da možda neće biti loše da još malo ostanem u eposi.
Rat vernika i jeretika daje samo istorijski kontekst, kroz njega ulazimo i iz njega izlazimo iz priče, ali zapravo- film fokusom na svoju centralnu priču odnosno zaobilaženjem rata pravi dosta posprdan komentar na "važnost istorije" za "afere srca".
U priču ulazimo kroz dezertiranje grofa de Šabana (morao sam transkribovano) koji napušta jeretike nakon ražolašćivanja prekrvavim procesom ratovanja. Igrom slučaja završava kod princa Montepensiera, kome je u mladosti bio mentor. Ovaj se uskoro ženi prelepom princezom, koja postaje, princeza de Montepensier. Njen problem je što je ona bila zaljubljena u Henrija Guisea, ali i to što svaki muškarac koji prođe pored nje oseti potrebu da joj poveri svoje srce. Pa bio on kraljev brat ili sam grof de Šaban, koji u ratnom odsustvu princa Montpensiera postaje i njen mentor.
Ako vam sve ovo zvuči kao uobičajeni set dvorskih spletki i baroknih dijaloga, ne dajte se prevariti. Skinite im kostime i ono što ostaje jeste skoro kao tinejdž romantična komedija sa nešto promišljenijom tematikom. Ljubav je, naravno, u fokusu, tj pokušaji sirote princeze Montpensier da u okovima braka koji joj je nametnut, sa mladićem koji nije loš, ali nije izbor njenog srca, pokuša da nađe odgovore na pitanja koja je uvode u "zrelu fazu". Melanie Thierry, kao princeza, je očaravajuća u svom iskrenom, devojčakom neznanju šta će sa srcem, ushićena onim što može da nauči ("konstelacije zvezda trebalo bi da poruče ljudima da smo svi isti, ali da svako ima svoje mesto u sistemu", recimo). Slično njoj, i njen mladi muž pokušava da na sve razumne načine privoli sebi svoju lepu ljubu, baš kao što i ljubavnik Henri verujući u strast neprekidno opseda princezu. A imun na njeno prisustvo nije ni stari Šaban koji se, svestan svoje pozicije i godina, zadovoljava očinskom ulogom vernog pratioca koja mu barem garantuje princezino vreme i poverenje. Svi oni neprekidno izgovaraju krupne reči koje ništa ne znače, prolaze kroz intenzivne i burne drame, čak skaču i u dvoboje, ali sve je to nekako naivno i nevino, kao neka igra, u senci brutalnog i krvavog rata.
La Princesse pleni tom lakoćom postojanja "nebitnih" stvari koje, na izvestan način, imaju i tragičan ishod po jednog do glavnih aktera. I, naravno, po samu princezu.
SELEKTAH: 8minus/ 10
No comments:
Post a Comment