„ВЕЋЕ ЗЛО“ ЈЕ БОЉЕ ЗА СРБЕ

Шта не пише у новом НИН-у

Србијанка нас исправно позива да на гласачким листићима уместо заокруживања свог омиљеног полног органа заправо нацртамо исти и на тај начин упутимо актуелној власти једну личнију изјаву своје захвалности.

А паралелно са тим практичним саветом „Како изаћи на изборе“ у медијима се све гласније репризира прича о „мањем злу“ које је сада на снази, пардон- власти, наспрам „већег“ које би могло наступити нереизбором садашњих актера.

БУЛФАКИНШИТ!

Ево зашто је „веће зло“ боље за садашњи тренутак.

Пре свега, док је „веће зло“ било на власти ми нисмо толико осећали последице „мањег зла“. Напротив, нисмо га ни доживљавли као „зло“. Ти неки људи за нас су представљали наду, спас, будућност и тријумф добра. Њихов боравак на власти показао је да смо и ми и они преценили њихове могућности.

Друго, и битније, је да је наш дух био снажнији када се опирао „већем злу“, него када је, као сада, у непрекидном стању љубавног раскида са „мањим злом“. А са јачим духом била је јача и културна сцена, а боље смо и играли баскет. Више смо се трудили. Бес је био смисленији. Будућност није деловала као нешто што ће се надовезати на садашњост. Знало се ко су „они“ и знало се ко смо „ми“. Знало се шта повезује „нас“ као и каквог кодекса и каквих стандарда треба да се придржавамо да задржимо „наше“ и придобијемо „њихове“. Б92 је био најбољи радио на свету. У „Времену“ је већина текстова писана оловком која пише срцем. Идеализовали смо оно и оне које волимо.

„Веће зло“ нам је потребно да би га коначно победили. Да би исправили све оне ствари које нисмо урадили након прве победе. Па било да то значи да овај пут стварно неко виси на Теразијама (за шта сам сигуран да би негативно утицало на развој зла) или да се неки актери сумњиве оданости "злу“ коначно искључе из даљег учествовања у политичком и сваком другом јавном животу.

Отказивање гостопримства „мањем злу“ наша је прилика да ресетујемо дух нације, да елиминишемо осећај немоћи и огорчености који нам је населио срца, да признамо своју грешку и откријемо начине на које ћемо следећи пут предусредити појаву и угнежђивање било каквог зла. И не би требало да се тога плашимо. Шта год да буде. Јер ово је једини начин да сопствену судбину поново вратимо у своје руке.

Стога, пушите га, демократе! Хоћемо развод!