Koliko god bili slobodoumni sumnjam da iko od vas zamišlja "prosečnog geja" kao zdepastog, proćelavog, neobrijanog momka sa nezgodnom naravi. Ipak, baš takav je Stephin Merritt. U maniru skoro mumblecore žanra rediteljka Kerty Fix daje portret svog junaka i "njegovog benda" koji ne glamurizuje predmet svog interesovanja, niti je na bilo koji način očekivana refleksija muzike Magnetic Fields.
Ukoliko nikada niste slušali MF, probajte da zamislite da su Bjorn i Benny (kako KOJI Bjorn i Benny?!!) bili članovi Pavement, ili Beatlesa ili of Montreal (ili svih tih bendova u koktel miksu) i dobićete solidnu predstavu o bendu koji uporno traga za idealnom pop melodijom, sa krupnijom mrvicom teatarskog u sebi, uz izuzetnu posvećenost aranžmanima. Kako nam film pokazuje Merritt u svom stanu ima više vrsta gitarskih i perkusionističkih instrumenata, od kojih je neke sam napravio ili od otpadaka pretvorio u instrument.
Fix, kako sam naslov kaže, najveeći fokus stavlja na Merritta, snimajući ga uglavnom u različitim formama radnog procesa, od snimanja, do sedenja u (gej-)pabovima u kojima prekraja ideje. Iako deluje kao da je Fix imala "all access" Strange Powers pokazuje da ovde zapravo i nije imalo čemu naročitom da se "aksesuje" (ubijte me zbog ovakvog pisanja!). Osim ako niste imali potpuno drugačiju predstavu o Merrittu, pa je čitav ovaj dokumentarac (delom kao i za mene) bio ne toliko šarmantno, koliko interesantno otkriće. Claudia Gonson, Merrittova saborka (ženski rod po Peščaniku) je možda najhumaniji momenat filma, u svojoj majčinsko/sestrinsko/drugarsko/zaljubljenasamugejabedak ulozi. Nažalost, Merritt je preskroman i kada njoj uzvraća ljubav. Činjenica da u filmu nema zajedničkih "konverzacionih" scena sa Merrittom i preostala dva člana benda samo potvrđuje reči jednog od njih da oni lepo rade, ali se ne druže mnogo. Uostalom, od drugih likova "oko Merritta" u filmu se još pojavljuju samo njegov pas, mama i dvoje-troje njih koji deluju kao bivši ili povremeni ljubavnici (Lemony Snickett jeste ili može biti jedan od njih).
Strange Powers će više prijati onima koji već vole MF i na sve načine žele da kompletiraju svoj pristup bendu, nego što će slučajnim gledaocima ovaj bend približiti na pravi (čitaj "privlačan") način. S druge strane, sumornjikava atmosfera filma i raznorazne iščašenosti humanosti objašnjavaju melanholiju Merrittovih pesama na način sa kojim možda nećemo rado moći da saosećamo, ali ćemo ga duboko u sebi razumeti. Sebičnost je grana na kojoj svi sedimo i koju svi sečemo.
SELEKTAH: 7minus/ 10
No comments:
Post a Comment