28 February 2012

THREE MONKEYS

Pretpostavljam da bi ovako izgledao akcioni film Thea Angelopoulosa


Svi znate šta rade "tri majmuna". U ovom filmu glavni junaci su tata, mama i sin. A (spojler!) pojavljuje se i duh njihovog mrtvog, drugog sina, čisto da pojasni ponašanje ovih troje i pomogne kalibraciju atmosfere.

Drugi Nurijev film koji gledam još manje mi se svideo od onog prvog, ali mi interes za njegove ranije radove ne jenjava. Ima nešto tu... Možda nijanse u praznini nedešavanja, pokušaj da razumem zašto se likovi ponašaju kao u srpskim filmovima koje bi mogao da režira Oleg Novković. Možda sam mazohista. Ili snob.

U Three Monkeys neki sitan turski političar udari automobilom pešaka u noći. Kako su izbori blizu, on zamoli svog vozača da umesto njega prizna krivicu, i da za to dobije odgovarajuću nadoknadu kad izađe iz zatvora. Tako i bi. Za to vreme, vozačeva žena se smuva sa njegovim šefom, a sina počinje da izjeda savest kad to bude otkrio. U to, nakon devet meseci, stiže i otac... Kao i u Once Upon A Time In Anatolia događaja nema mnogo, ima sitnih dešavanja nabijenih simbolikom i što je još bitnije- posledicama. Sva tri člana porodice očigledno progoni smrt deteta i jasno je da je to nešto "o čemu se ne priča". To je nekako i razlog njihove inicjalne udaljenosti, a možda i poteza koje potom vuku.

Nurija, rekao bih, zanima naličje pragmatičnosti odnosno rastegljivost naše humanosti. Na mikro-planu, svaki od "tri majmuna" demonstrirao je malčice više pragmatičnosti nego što je trebalo da bi udovoljio sebi tj da bi umanjio sopstvenu muku, ali to je uvek imalo za posledicu neki momenat koji bi se obio o glavu nekom drugom članu. A o svemu se i dalje ništa ne priča, svi se tiho prave ludi... Do kraja, kad dolazi do obrta. Izmirenja. I nove pragmatičnosti. Jedino što i dalje nastavlja da se uvećava jeste krivica praćena grižom savesti.

Kad sve ovo ispišem deluje kao da je Kanski žiri s pravom dao Nuriju nagradu za režiju za ovaj film. Dok sam gledao film čudom sam se čudio toj odluci.

Ali sam i dalje zaintrigiran.

SELEKTAH: 4/10

No comments:

Post a Comment