ANONYMOUS

Video Emmerich da se filmovi Oskarom nagrađuju pa stao u red

Šalim se, naravno. Emmerich je daleko od Oskara koliko i Srbendija od Europske Utvrde. Ali, gledajući prekomplikovani i davinčijevkodovski ambiciozni Anonymous čovek ne može a da ne pomisli da se duboko, duboko u sebi Emmerich, ipak, nadao nekakvom tapšanju po ramenu. Na kraju, poduvao ga je po oba osnova. Ovaj film koji je, po Emmerichovim kriterijumima, koštao superbednih 30m$ zaradio je jedva 15 širom sveta, a sem ozbiljno diskutabilnog Rogera Eberta Anonymous se nije svideo skoro nikome (ko se filmom bavi).

Možžžda sam film gledao u nepriličnim uslovima (držao sam jedva oči otvorene), ali svejedno- Anonymous ima barem dva vremenska perioda previše. Bez ikakvog razloga Emmerich priču započinje u sadašnjem vremenu, u kome narator (!!!) kasni na predstavu u kojoj nam na početku u zonasumračnom tonu saopštava da Šekspir možda nije napisao svoje drame (who gives a fuck! s pravom pomišljamo mi). Nakon toga iza njegovih leđa počinje predstava koja se istog trenutka pretapa u kostimirani film koji mi pratimo. Međutim, već posle par minuta boravka u jednom periodu mi odlazimo u vreme od pre par godina i taj period postaje flešbek u odnosu na ovo otvaranje. Već nešto kasnije Emmerich će udariti na nove flešbekove koji se ovaj put spuštaju još koju deceniju u prošlost ne bi li nam otkrili dogodovštine mlade kraljice Elizabete i njenog ljubavnika, vojvode od Oksforda (koga igra Rhys Ifans koga nisam prepoznao!).

Ono što u nastavku programa saznajemo jeste da je pravi Šekspir bio samoživi glumac tipične ljušture rok zvezde, sasvim netalentovan za pisanje, kome je Ben Džonson nabacio tezgu da se pravi da piše "čuvene komade" i da za to bude bogato nagrađen. Ali! Ni Ben Džonson nije pisao te "komade" (kao što kaže jedna od nekoliko teorija o autorstvu nad Šekspirovim delima), već vojvoda od Oksforda koji je to radio što za potrebe privatne sklonosti poeziji, što iz razloga propagandnog upravljanja masama i pokušaja da se spreči ustoličenje škotskog kralja kao naslednika engleske krune.

Melodrama sa bastardnom decom, dvorske spletke, "pravi" Ričard Treći, krezubi engleski narod, neomogućene ljubavi, ugašene strasti, prekasni životi, sve se to prepliće u jednoj drami kojoj kada pohvatate konce sve ostalo prestaje da bude zanimljivo, najviše zbog toga što Emmerich ima talenta da na sto načina ruši jedno te isto, ali mu je "drama" da u poznate modele nesrećnih ljubavnika, melanholičnih intelektualaca, praznoglavaca i idealista ubaci trunčicu neke svoje autentičnosti. U tom smislu, i kada je najbolji Anonymous je samo pristojna rutina. Možda ako putujete iz Beograda za Kraljevo autobusom, pa vam se zadesi... Bolje nego Sekula.

SELEKTAH: 3/10