FIREWORKS WEDNESDAY

Voljom Žozefininom stigli smo do još jednog filma Asghara Farhadija

Farhadi ima moje simpatije. On, kao i Woody Allen, voli svoje likove i želi da uradi nešto sa njima, da ih zbuni životom i ne pokazuje želju da svoj film pretvara u nekakvu rečitu kritiku svoje domovine ili "sveta u kome živimo". Farhadi nije NGO bitch.

Na bazi odgledanog njegovog 5., pa 4. filma i kod ovog 3. da se naslutiti matrica po kojoj on pravi filmove. Prvo, uvek imamo jedan prostor- ovaj put to je stan/ zgrada u kojoj živi par koji ima bračnih problema. Drugo, sudbine glavnih junaka remete se dolaskom intrudera sa strane- ovaj put to je siromašna devojka koja par dana pred svoju udaju dolazi da čisti pomenuti stan. Treće, Farhadi nemilosrdno koristi mehanizme komedije za pričanje ozbiljnih melodrama- ovaj put rekla-kazala-čula zabuna kumuje ozbiljnom bračnom raskolu, zapravo samo ubrzava sunovrat koji je već tu.

Za razliku od A Separation i fenomenalnog About Elly sami likovi, iako ih nema mnogo (četvoro), nisu toliko živopisni, niti je Farhadi našao pravog načina da ih "oživi". Njegovi metodi, istina, jesu diskretni i puni neke vrlo fine ironije, ali čini se da je Fireworks Wednesday falilo malo više događaja kako bi emotivna i psihološka tumbanja u likovima bila oštrija i upadljivija.

Žena misli da je muž vara sa razvedenom komšinicom. U stanu koji deluje kao da se neko tek doselio u njega dolazi mlada devojka, koja treba da se uda za dva dana, da ga čisti i igrom slučaja biva upletena u igru između žene, muža i razvedene žene, koji sticajem okolnosti baš na praznik vatrometa odlučuju da finalizuju svoje emotivne tokove. Farhadi kroz perspektivu mlade i naivne cure, u kojoj još uvek živo vrca ljubav prema svom izbaraniku, prikazuje praktično dve ljubavne veze koje su obe završile neslavno i koje su, ako tako želite da vidite stvar, najverovatniji ishod i curine buduće veze. Drugi način gledanja na stvar je da neka naivna iskrenost koja postoji između nje i momka stoji kao kontrast naslaganim lažima koje su skoro potpuno udaljile bračne partnere. Cura sa sela kao da je u toku tog dana dobila bračnu lekciju.

Farhadijevi glumci su kao i što me je navikao fenomenalni, a dve žene (supruga i cura) svakako zaslužuju najviše naše pažnje- ova prva skoro kao Antonionijevski izbezumljena žena nekakvim privatnim, metafizčkim ludilom, a ova druga veštim manevrisanjem između supružničkih noževa. Paradoksalno, sve što se u filmu desi, sva istina koju mi, gledaoci, znamo jeste ono što zna i devojka, koja je, baš kao i mi, došla, pogledala i otišla.

SELEKTAH: 6plus/ 10