HUGO

Jebote, šta se ovde dogodilo?!!! (Ili- možda je baš ovo onaj film koji treba pogledati u 3D tehnologiji) (Mada sumnjam da je tako)

Ovo je recenzija "kućne", 2D verzije, dakle.

Hugo nije dečiji film. Previše je spor, sve do druge polovine filma nije jasno ni o čemu je, a kada se sazna deca će spavati ili biti nevoljna da nastave dalje, previše toga je u rečima, a premalo u slici, a ono što je u slici uglavnom je serija vrlo labavo povezanih scena sa likovima koji su mahom postavljeni kao klišei.

Hugo nije ni dečiji film za odrasle. Nepodnošljivo je spor, sve do druge polovine pretovareni smo neduhovitim epizodicama iz života jedne železničke stanice u Parizu na početku XX veka, deca-likovi su previše štreberi ili izgledaju kao leševi, dijalozi su dosadni i/ili izgovoreni na toliko različitih načina šmiranja da je teško pogoditi ton i atmosferu priče, a kad postane jasno da je Hugo zapravo Scorseseov omaž Melieseu (tj magiji prvih, nemih filmova) svaki normalan gledalac se pita, a čemu onda prva polovina filma.

Ne znam da li sad treba da odem da gledam 3D verziju da vidim šta sam zaista propustio, jer hvaljenje tehničkih kvaliteta ovog filma zaista je unisono, ali ovaj trapavi i neinspirisani film me zaista odgovara od toga. Scorsese je pored loše vođene priče uspeo i da mi ogadi Chloe Moretz akcentujući sve njene skromne kapacitete da savlada kliše koji joj je uvaljen. Sacha Baron Cohen kao nespretni policajac glumio je u filmu koji se snimao samo u njegovoj glavi. Ben Kingsley je kao i svaki starac pribegao sećanjima (na glumu). Ovaj glavni klinac izgleda kao da će svakog časa umreti od tuberkoloze, a našu zabrinutost dodatno podcrtava i odluka kostimografa da on u sred čiče zime nosi kratke pantalone (siromaštvo na stranu).

Nisam siguran ni da sam zainteresovan da se bavim filmom koji još jednom traži načina da slavi sam sebe ili svoju davno izgubljenu magiju. Koja se u ovom slučaju može tumačiti kao Scorseseov pokušaj da 3D tehnologiju/estetiku prikaže kao priliku da se obnovi filmska magija na isti onaj način na koji je film oduševio svet kada se pojavio (scena ulaska voza u stanicu i scena Scorseseovog voza koji demolira stanicu kao primer za to). Meni je 3D film u 80% slučajeva (ako ne i više) do sada bio bespotrebno maltretiranje gledaoca koje ni na koji način nije unapredilo pričanje filmske priče. Čak imam utisak da su i deca već solidno smorena konceptom (o čemu boksofis ovog filma tek možda nešto govori- worldwide samo 164m$).

A o Hugu najbolje ne govori ni to što onog trenutka kada uzme da nam ilustruje kako je Meliese pravio filmove, kada restaurira neke momente iz njih ili prikaže original- sve to deluje toliko impresivno i maštovito, duhovito i zabavno da vam je prosto žao kada se Scorsese vrati na ovo svoje.

Marty, kralju, bilo je ovo bolno iskustvo. Daj sad opet nešto gde Pesci olovkom buši nekoga.

SELEKTAH: 2plus/ 10