NOVE SERIJE

G.C.B., Awake

Odgledao sam pilot G.C.B., sve pod ovim nazivom, zgrozio se i tek se par dana posle setio da ovo G.C.B. stoji umesto (prvobitno planiranog, ali prekontroverznog) naziva Good Christian Bitches kako je ovaj šou trebalo da se zove. S obzirom da je autor istog, Robert Harling, i autor Steel Magnolias trebalo bi da se razume u materiju. Međutim, ABC u ovom soupkomu nema naslednika Desperate Housewives koja (konačno) zamire ove godine.

Poređenje ove dve serije je sasvim na mestu. U oba slučaja glavne akterke su četiri belopute dobrostojeće supruge i domaćice čiji životi trpe raznorazne soupopera stranputice u četiri zida njihovog "garden komjunitija".

Junakinja G.C.B. nije Carlene Cockburn u tumačenju minijaturne plavušice Kristin Chenoweth kako nas promo baneri za ovu seriju lažno zavode Amanda Vaughn (Leslie Bibb). Ova trideset i nešto godina stara Teksašanka bila je udata za tipa koji je nastradao u saobraćajnoj nesreći, zajedno sa svojom ljubavnicom. Supruzi i njihovo dvoje (odvratno dosadne) dece ostavio je svoju propalu Ponci šemu i brdo dugova. Zbog svega toga Amanda mora da se vrati u Dalas kod svoje majke, bogate Teksašanke koja u crkvu ide da čuje poslednje tračeve. Tamo je "sačekuju" i nekadašnje drugarice i neprijateljice iz srednje škole koje su u međuvremenu zaposele različite pozicije u tom odabranom društvu i nimalo se ne raduju povratku popularne Amande.

G.C.B. izgleda kao najšmirantskija moguća parafraza DHW, kao da je Harling uzeo najkomičnije momente iz ove serije i odlučio da ih pojača dok glumicama od bečenja oči ne iskoče. Drugim rečima, da je G.C.B. zapravo G.M.B. i na turskom ovo bi bio najveći hit na balkanskim prostorima.

Sam već prestao da gledam.

Za razliku od većeg dela TV kritičara-amatera ja nisam mislio da je prethodno TV čedo Kylea Killena, Lone Star, o čoveku koji živi dva paralelna života, nešto zbog čije prerane smrti (zaklato već nakon druge epizode) treba žaliti. Međutim, iako iza sebe ima samo dve serije i jedan scenario (za Jodie Fosterin The Beaver) kod Killena se već može detektovati snažna sklonost ka uvlačenju junaka u nekakav oblik paralelne realnosti. U Lone Star on je na dva mesta živeo dva života, u The Beaveru Mel Gibson je živeo kroz lutku dabra na svojoj ruci, a u Awake detektiv Michael Britten nakon saobraćajne nesreće živi u jednom životu, a onda zaspi i probudi se u drugom. Razlika? U jednom je pomenutu nesreću pored njega preživela samo njegova supruga, a u drugom samo njegov sin jedinac. Sada, uz pomoć dva psihijatra, od kojih ga svaki argumentovano ubeđuje da je ona druga realnost lažna, Britten pokušava da živi i rešava detektivske slučajeve.

Iako još uvek nema neku značajnu gledanost Awake u suštini ima vrlo lukavo osmišljenu postavku. S jedne strane ima perpetomobilni pokretač priče u činjenici da glavni junak živi dva života i da između istog može da se igra samo takav tenis motiva, likova, drame i svega ostalog što može da pumpa zaplet. S duge strane, a sudeći po prvoj epizodi, Awake ima i ozbiljne pretenzije na teritoriju procedurala i to sa rešavanjem dva slučaja po epizodi. Za gledaoca koji se već zasitio roja forenzičara nad jednim lešom i koji bi da u jednostavnom ključu prati nešto malo komplikovanije Awake deluje kao idealno rešenje.

Jason Isaacs kao Michael Britten, na čijim leđima počiva uspeh ove serije za sada obećava. Za razliku od njegovog ultrairitantnog sina koga tumači ultrairitantni Dylan Minnette.

O ovoj seriji pisaće vam/nam možda i lorealmadrid. Videćemo.