Iako tako izgleda Milena Marković i Oleg Novković, ipak, nisu pisali scenario za ovaj film
Možda je to mazohizam što me privlače radovi rediteljki.
Andreu Arnold pretpostavljam znate najbolje po filmu Fish Tank koji je jedan solidan i zabavan coming of age film smešten u nekom engleskom novombeogradu gde blokovi plaču.
Njen film Red Road je, čini mi se, bio Sundance hit i tek sada, kad je pristigao i njen novi film (Wuthering Heights), učinilo mi se zgodnim trenutkom da kompletiram njen opus.
Red Road je jedan od onih ružnih filmova o ružnim likovima kojima su se desile ružne stvari i oni na sve moguće ružne načine pokušavaju da se dočepaju bilo čega lepog. Red Road je film koji bi mogao bez problema da se desi u (filmskoj) Srbiji (sedamdesetih), a ne u jednom od najdepresivnijih gradova na svetu- Glazgovu u Škotskoj. Red Road je film od koga festivali, fondacije i festivalima i fondacijama skloni autori žive. Red Road je mogao biti fenomenalan "film osvete" da Andrei nije "bilo plaćeno" da to ipak bude tirada feminizma.
Jackie radi u nekom CCTV centru u kome prati dešavanja na lokaciji "red road" koja uključuje par stambenih zgrada, jednu dugačku ulicu i par prilaznih lokacija. Jednoga dana na ekranu primećuje tipa koji bi trebalo da je u zatvoru. Potom otkrivamo da je on pušten ranije na slobodu zbog dobrog vladanja. Jackie počinje opsesivno da ga nadgleda i prati. Mnogo, mnogo kasnije otkrivamo da je u pitanju tip koji je vozeći u drogiranom stanju ubio Jackienog muža i ćerkicu. Želeći da mu vrati milo za drago, ona odlučuje da iskoristi svoje telo kao oružje za osvetu.
Ako vam ovo zvuči kao nešto što bi razbucao neko ko se zove John Woo, moram da vas razočaram- Andrea čitav ovaj proces koristi da bi nam opisala sjajnu bijedu lokacije, polu-svet koji je nastanjuje i od koga je Jackie digla i ruke i noge nakon tragedije. Za Jackie put osvete put je u neočekivanu ljudskost. Ljudi za koje je ona držala da su bezdušni ološ prikazuju se duboki kao more i do vrha puni govana najrazličitijeg tipa. Iako ne uspeva da se osveti, Jackie uspeva da u sebi probudi humanost koju joj je tragedija pauzirala.
Taj proces je psihološki neubedljiv- teško je poverovati da bi majka kojoj je neki zlikovac zgazio muža i dete dovela sebe u situaciju da seksualno opšti sa njim, kakvu god osvetu planirala. A naročito to ne bi uradila Jackie. Još je teže poverovati da nakon takve tragedije onaj koji ju je počinio nijednom nije video osobu kojoj je naneo bol, što je propozicija na kojoj se gradi sav zaplet. I sve tako... Namešteno tako da odgovara feminističkoj misiji, a ne zanimljivoj priči.
SELEKTAH: 2/ 10
No comments:
Post a Comment