Taylor Kitsch imaće izgleda kraću karijeru od Jamesa Deana
Hancock i nije bio nešto.
Friday Night Lights (film) i Friday Night Lights (serija) su bili nešto dobro i nešto što ću pamtiti celog života.
Tu negde obnovio sam interes za Petera Berga i, valjda, s pravom očekivao da će njegova verzija narodnooslobodilačke borbe američke vojske protivu vanzemaljaca doneti nešto novo, drugačije, duhovitije, znate već...
Ne znam ko je prvi došao na ideju da od bordgejma "Podmornica" napravi film, Pentagon ili Peter Berg, ali iz ugla Holivuda stvari koje se dešavaju na moru (Titanic, Pirates of the Caribbean) u poslednje vreme imaju tendenciju da dosta dobro plivaju pa je stvar lako došla do realizacije. Po receptu koji bi ovaj film trebalo da učini, baš kao i sam bordgejm po kome se pravi, podobnim i pogodnim za sve, Berg je angažovao Rihannu (za tinejdžere i tinejdžerke), Taylora Kitscha (za devojke, TV gikove i gejeve), Alexandera Skarsgarda (za žene, TV frikove i gejeve), Liama Neesona (za prave muškarce) i vanzemaljce (za nas mentalno čelendžovane). Sve što treba za jedan prednajavni blokbaster letnje sezone bilo je tu.
Stvarno me mrzi da vam pišem o čemu se u filmu radi, pošto su događaji toliko rutinski postavljeni uz Michael Bayovsko zamišljanje "ambicioznog koncepta" (vanzemaljci presreću zajedničke manevare američke i japanske mornarice (koja je zapravo sva američka...)). Berg je upleo sve one nepodnošljivo rabljene nepodnošljivo dosadne klišee u pletenju priče- od zgodne ćerke koja se sviđa lošem momku čiji je šef njen otac, preko dobrog i lošeg brata, preko sitnog trenja između Amerike i Japana koje zajednički neprijatelj pomiri i udruži... Plus Rihanna koja izgleda i priča kao retardirani dečak i generalno ne služi ničemu pošto njene obline ostaju zarobljene u kombinezonu, a njen eventualni talenat u par minuta imbecilnih scena.
Mislim, već u prvih dvadesetak minuta bilo je jasno da film koji promoviše fudbal (soccer, dakle), Coca-Colu Zero i Rihanninu glumu na neobičan način želi da zaigra nekakav drugačiji (MTV?) koncept blokbastera koji se odmah nakon toga prepao od sopstvenog tinejdžerskog kurcomlaćenja i pobegao u sigurne ruke najoprobanijih klišea sci-fi akcije.
I scene borbe su bedne.
Sad idem da gledam John Carter i vidim da li je Taylor Kitsch završio karijeru. Barem u mom bioskopu.
SELEKTAH: 1/10
Hancock i nije bio nešto.
Friday Night Lights (film) i Friday Night Lights (serija) su bili nešto dobro i nešto što ću pamtiti celog života.
Tu negde obnovio sam interes za Petera Berga i, valjda, s pravom očekivao da će njegova verzija narodnooslobodilačke borbe američke vojske protivu vanzemaljaca doneti nešto novo, drugačije, duhovitije, znate već...
Ne znam ko je prvi došao na ideju da od bordgejma "Podmornica" napravi film, Pentagon ili Peter Berg, ali iz ugla Holivuda stvari koje se dešavaju na moru (Titanic, Pirates of the Caribbean) u poslednje vreme imaju tendenciju da dosta dobro plivaju pa je stvar lako došla do realizacije. Po receptu koji bi ovaj film trebalo da učini, baš kao i sam bordgejm po kome se pravi, podobnim i pogodnim za sve, Berg je angažovao Rihannu (za tinejdžere i tinejdžerke), Taylora Kitscha (za devojke, TV gikove i gejeve), Alexandera Skarsgarda (za žene, TV frikove i gejeve), Liama Neesona (za prave muškarce) i vanzemaljce (za nas mentalno čelendžovane). Sve što treba za jedan prednajavni blokbaster letnje sezone bilo je tu.
Stvarno me mrzi da vam pišem o čemu se u filmu radi, pošto su događaji toliko rutinski postavljeni uz Michael Bayovsko zamišljanje "ambicioznog koncepta" (vanzemaljci presreću zajedničke manevare američke i japanske mornarice (koja je zapravo sva američka...)). Berg je upleo sve one nepodnošljivo rabljene nepodnošljivo dosadne klišee u pletenju priče- od zgodne ćerke koja se sviđa lošem momku čiji je šef njen otac, preko dobrog i lošeg brata, preko sitnog trenja između Amerike i Japana koje zajednički neprijatelj pomiri i udruži... Plus Rihanna koja izgleda i priča kao retardirani dečak i generalno ne služi ničemu pošto njene obline ostaju zarobljene u kombinezonu, a njen eventualni talenat u par minuta imbecilnih scena.
Mislim, već u prvih dvadesetak minuta bilo je jasno da film koji promoviše fudbal (soccer, dakle), Coca-Colu Zero i Rihanninu glumu na neobičan način želi da zaigra nekakav drugačiji (MTV?) koncept blokbastera koji se odmah nakon toga prepao od sopstvenog tinejdžerskog kurcomlaćenja i pobegao u sigurne ruke najoprobanijih klišea sci-fi akcije.
I scene borbe su bedne.
Sad idem da gledam John Carter i vidim da li je Taylor Kitsch završio karijeru. Barem u mom bioskopu.
SELEKTAH: 1/10
odličan film!!!
ReplyDelete