MONSIEUR LAZHAR

O bolestima savršenog društva

Ovo nije film o gospodinu Lazharu. Istina, u ovom filmu ima lik koji se zove Bachir Lazhar, on je poreklom iz Alžira, i on je nastavnik u jednoj kanadskoj školi u oblasti Kvebek. I njegova žena i deca poginuli su u požaru koji su im u Alžiru najverovatnije podmetnuli tamošnji ekstremisti zbog njenih radikalnih i anti-šerijatskih pisanja. Ali ovo nije film o njemu. Ovo je film u kome naše nezanimanje za njega samo dodatno pojačava besmislenost onoga čime se ovaj film bavi- a to je kraj savršenog društva i "nemogućnost jednog ostrva".

Provalili ste da spojleri sevaju sa svih strana, pa se čuvajte.

U jednoj kanadskoj školi, dakle, mlada učiteljica ubila se vešanjem u učionici u kojoj je do juče učila đake. Nakon krečenja đaci se vraćaju na mesto ubistva, sa novim učiteljem- gospodinom Lazharom, i pokušavaju da nastave savladavanje školskih, ali i životnih lekcija. Gospodin Lazhar pred sobom nema baš generaciju koju je podigao naš profesor Vujić, ali deca su slatka i reditelj Philippe Falardeau se znalački potrudio da im utakne neku posebnost bez obzira na količinu vremena koje okupiraju na ekranu.

Međutim! Falardeau nije zanimalo da pronikne u sitne psihologije pedagoga i poverenih mu đaka u tako teškom trenutku, jer i on sam želi da nam održi čas, i to na temu- posledica dehumanizacije savršenog društva.

Vidite, pre nego se ubila učiteljica Martina, iako to nije eksplicitni razlog za odlazak sa ovog sveta, je zagrlila jednog od đaka, jer joj se učinilo da mu je to potrebno. On ju je grubo odgurno i požalio se da je htela da ga poljubi. U školi ne veruju u tako nešto, ali dečak sada oseća solidnu krivicu zbog toga što je "namestio" mrtvoj učiteljici. Pored toga, kroz razgovore učitelja, saznajemo i koliko je teško baviti se svojim poslom kada je svaki fizički kontakt sa đacima zabranjen. U šta se i sam Lazhar ubrzo uverava radeći kako se radi u Alžiru.

Falardeau nije pustio Balzhara da samo kulturom koju donosi bude u neskladu, emocionalnom i svakom drugom, sa kanadskom ekipom, već je morao i da ga zatrpa turobnom porodičnom tragedijom, stanjem na terenu u Alžiru, kao i kanadskom imigracionom politikom, sa čime se Lazhar nije baš najbolje izborio, a i nepotrebno je skrenuta pažnja sa kanadskog slona.

Film je umiven, lepo slikan, festivalski, kanadski, mislim da je čak bio i u nominacijama za Oskara. Žozefina je želela da ga gledamo. Ona veruje u bolji i lepši svet više od mene.

SELEKTAH: 4/10