Jedan je Winding-Refn
Glumac, a sada i reditelj i scenarista, Michael R. Roskam, želeo je u svom debitantskom ostvarenju mnogo toga- jednu veliku dramu, jednu arthaus akciju, jedan neo-Guy Ritchiejevski triler, jedan angažovan "žanr", jednu tužnu ljubavnu priču i, paradoksalno- on je i uspeo da napravi većinu toga. I to na trenutke, na ne baš najbolji način i sa vrlo konfuznim rezultatom.
Početak Rundskopa ohrabruje. Sjajni Matthias Schoenaerts kao Jacky Vanmarsenille dolazi kod nekog farmera i preti mu da mora da nastavi da prodaje svoje bikove i krave njegovom stricu po ceni koju je ovaj propisao. Ubrzo nakon toga poteže se i priča o švercovanim i ilegalno korištenim hormonskim terapijama za goveda koje doprinose njihovom ubrzanom gojenju. Pomislio sam- interesantno. Ovako nešto nisam gledao i zanima me. Ali, potom vidimo i Jacky-ja kako u sebe ubrizgava slične hemikalije i postaje jasno ko je "bullhead" i šta bi "pesnik hteo da nam kaže".
Međutim, tu priča sa ove potencijalno zanimljive teme skreće u klasičan evropski krimić sa možda nešto više komičnih momenata nego što je Roskam planirao (Guy Ritchie fazon nesporazuma), ali odmah potom ovaj lahki kriminal biva zatrpan teškim flešbekom koji nam otkriva naličje Jacky-jeve bullheadnosti. Isti, nažalost, ne doprinosi samo konstituisanju glavnog junaka, već u zapletu otvara još dva fronta- jedan prijateljski i jedan ljubavni, koji pravo niotkuda, postaju glavna sporedna radnja filma. Nije nezanimljivo, ali više niko ne zna o čemu je ovaj film.
Roskam pokušava da do kraja filma pohvata konce i sveže ih oko Jacky-ja, gde bi zapravo ceo Rundskop bio neki njegov pokušaj skidanja jarma prošlosti koji ga je i saterao u godine i godine nepotrebnog dokazivanja svoje muškosti, ali zašto sve odjednom baš sada, u tako maloj Belgijici? (Pretpostavljam da bolji poznavaoci flamansko-valonskih odnosa u Belgiji bolje mogu da rastumače simboliku toga što su zaraćene ekipe iz različitih zona).
Na kraju, ostaje utisak da je Roskam pokušao da dostigne masterpise svog komšije, Danca Nicolasa Winding Refna, koji je na terenu sjebanih mačo tipova postigao poetičnost klasičnih epskih majstora. Roskama treba pohvaliti zbog cilja koji je hteo da ostvari, ali i na tome, što je kao debitant, na momente dočarao solidnu tenziju u srcu junaka.
SELEKTAH: 4/ 10
Glumac, a sada i reditelj i scenarista, Michael R. Roskam, želeo je u svom debitantskom ostvarenju mnogo toga- jednu veliku dramu, jednu arthaus akciju, jedan neo-Guy Ritchiejevski triler, jedan angažovan "žanr", jednu tužnu ljubavnu priču i, paradoksalno- on je i uspeo da napravi većinu toga. I to na trenutke, na ne baš najbolji način i sa vrlo konfuznim rezultatom.
Početak Rundskopa ohrabruje. Sjajni Matthias Schoenaerts kao Jacky Vanmarsenille dolazi kod nekog farmera i preti mu da mora da nastavi da prodaje svoje bikove i krave njegovom stricu po ceni koju je ovaj propisao. Ubrzo nakon toga poteže se i priča o švercovanim i ilegalno korištenim hormonskim terapijama za goveda koje doprinose njihovom ubrzanom gojenju. Pomislio sam- interesantno. Ovako nešto nisam gledao i zanima me. Ali, potom vidimo i Jacky-ja kako u sebe ubrizgava slične hemikalije i postaje jasno ko je "bullhead" i šta bi "pesnik hteo da nam kaže".
Međutim, tu priča sa ove potencijalno zanimljive teme skreće u klasičan evropski krimić sa možda nešto više komičnih momenata nego što je Roskam planirao (Guy Ritchie fazon nesporazuma), ali odmah potom ovaj lahki kriminal biva zatrpan teškim flešbekom koji nam otkriva naličje Jacky-jeve bullheadnosti. Isti, nažalost, ne doprinosi samo konstituisanju glavnog junaka, već u zapletu otvara još dva fronta- jedan prijateljski i jedan ljubavni, koji pravo niotkuda, postaju glavna sporedna radnja filma. Nije nezanimljivo, ali više niko ne zna o čemu je ovaj film.
Roskam pokušava da do kraja filma pohvata konce i sveže ih oko Jacky-ja, gde bi zapravo ceo Rundskop bio neki njegov pokušaj skidanja jarma prošlosti koji ga je i saterao u godine i godine nepotrebnog dokazivanja svoje muškosti, ali zašto sve odjednom baš sada, u tako maloj Belgijici? (Pretpostavljam da bolji poznavaoci flamansko-valonskih odnosa u Belgiji bolje mogu da rastumače simboliku toga što su zaraćene ekipe iz različitih zona).
Na kraju, ostaje utisak da je Roskam pokušao da dostigne masterpise svog komšije, Danca Nicolasa Winding Refna, koji je na terenu sjebanih mačo tipova postigao poetičnost klasičnih epskih majstora. Roskama treba pohvaliti zbog cilja koji je hteo da ostvari, ali i na tome, što je kao debitant, na momente dočarao solidnu tenziju u srcu junaka.
SELEKTAH: 4/ 10
No comments:
Post a Comment