Life's a bitch
Svakome je njegova muka najteža. Reditelj Michael Glowogger daje nam priliku da mi sami procenimo kome je, ipak, najjjteže- kurvama u Tajlandu, kurvama u Bangladešu (moj glas) ili kurvama u Meksiku.
Whores' Glory je podeljen u tri celine: The Fishtank (Tajland), The City of Joy (Bangladeš) i The Zone (Meksiko) i svaki od ovih naslova manje-više ironično sažima sadržaj onoga što gledamo i fokusira na njegov najpotresniji momenat.
Ne znam kako je uspeo, ali Glowogger je dobio neviđen pristup kako kurvama, tako i njihovom menadžmentu, ali, što je i najzanimljivije, njihovim mušterijama. Na sve to, a krećući se po, mahom, mračnjikavim lokacijama, on je napravio fenomenalnu fotografiju i ostvario zavidnu vizuelnu estetiku, skoro kao da je sve rađeno u nekom studiju i na pozamašnom budžetu. Naravno, snaga i lepota ovog filma leže u samim protagonistima.
U tajlandskom delu imamo prostitutke koje sede u nekoj vrsti velikog staklenog akvarijuma ispred koga dolaze mušterije i uz asistenciju makroa (lice zaposleno na toj funkciji) biraju odgovarajuću devojku. One mahom vole svoj posao, a oni vole da su one slobodne i da 'oće svašta. Vidimo Japance kako se cenjkaju, kako te devojke provode vreme van posla (kao i sve druge) i mislimo da je ovo strašan i ponižavajući život dok ne počne sledeći segment.
Pretpostavljam da i sami možete da zamislite kako izgleda bordel kvart u glavnom gradu Bangladeša (da li je Faridpur glavni grad Bangladeša?). E, pa ovo je gore. Ovo je kao Cronenbergova vizija Naked Lunch. Kako smo mi zamišljali da će biti, a ne kako je ispala na kraju! Na stotine devojčica, uzrasta od 10 do 18 godina, koje polurobovlasnički "rade za" druge matore kurve ili svoje majke ili tetke u sobičcima u kojima ima najviše klaustrofobije. Na set stradanja koja vam sama padaju napamet dodajte i to da se ovde mora napraviti kompromis sa "vladajućim" islamom, pa pušenje ne dolazi u obzir, jer ta ista usta izgovaraju reči iz Kurana... Mušterije svraćaju i po dvaput dnevno, a jedna od njih konstatuje kako bi bez ovog bordel kvarta sigurno izbili neredi kod (muške) mladeži koja ne bi znala šta sa viškom energije.
A onda stižemo u Meksiko. U "Zonu", običnu vestern ulicu kojom umesto konja kruže automobili, dok ih iz sobičaka poređanih s obe strane posmatraju dame noći. One koje je Glowogger izdvojio za nas izgledaju kao da im je rok upotrebe prošao pre 20 godina, a da ni u svoje vreme nisu bile baš najtraženija roba. Mušterije se uglavnom lože na analni seks. A ovaj put imamo priliku i da vidimo kako izgleda "akcija". Pretužno, baš kao i u filmu Made in Serbia.
Whores' Glory je poput onog Kontikijevog TV vodiča, prilika da se upoznamo sa lokalnom kulturuom, da ljubaznošću tamošnjeg stanovništva osetimo miris i ukus regiona i da potom, kad nam odmor istekne, odemo natrag u svoje domove, noseći lepe i ružne uspomene sa sobom. Glowogger je besramno, dosledno i hrabro obavio tu vrstu turizma za nas.
SELEKTAH: 7+/ 10
Svakome je njegova muka najteža. Reditelj Michael Glowogger daje nam priliku da mi sami procenimo kome je, ipak, najjjteže- kurvama u Tajlandu, kurvama u Bangladešu (moj glas) ili kurvama u Meksiku.
Whores' Glory je podeljen u tri celine: The Fishtank (Tajland), The City of Joy (Bangladeš) i The Zone (Meksiko) i svaki od ovih naslova manje-više ironično sažima sadržaj onoga što gledamo i fokusira na njegov najpotresniji momenat.
Ne znam kako je uspeo, ali Glowogger je dobio neviđen pristup kako kurvama, tako i njihovom menadžmentu, ali, što je i najzanimljivije, njihovim mušterijama. Na sve to, a krećući se po, mahom, mračnjikavim lokacijama, on je napravio fenomenalnu fotografiju i ostvario zavidnu vizuelnu estetiku, skoro kao da je sve rađeno u nekom studiju i na pozamašnom budžetu. Naravno, snaga i lepota ovog filma leže u samim protagonistima.
U tajlandskom delu imamo prostitutke koje sede u nekoj vrsti velikog staklenog akvarijuma ispred koga dolaze mušterije i uz asistenciju makroa (lice zaposleno na toj funkciji) biraju odgovarajuću devojku. One mahom vole svoj posao, a oni vole da su one slobodne i da 'oće svašta. Vidimo Japance kako se cenjkaju, kako te devojke provode vreme van posla (kao i sve druge) i mislimo da je ovo strašan i ponižavajući život dok ne počne sledeći segment.
Pretpostavljam da i sami možete da zamislite kako izgleda bordel kvart u glavnom gradu Bangladeša (da li je Faridpur glavni grad Bangladeša?). E, pa ovo je gore. Ovo je kao Cronenbergova vizija Naked Lunch. Kako smo mi zamišljali da će biti, a ne kako je ispala na kraju! Na stotine devojčica, uzrasta od 10 do 18 godina, koje polurobovlasnički "rade za" druge matore kurve ili svoje majke ili tetke u sobičcima u kojima ima najviše klaustrofobije. Na set stradanja koja vam sama padaju napamet dodajte i to da se ovde mora napraviti kompromis sa "vladajućim" islamom, pa pušenje ne dolazi u obzir, jer ta ista usta izgovaraju reči iz Kurana... Mušterije svraćaju i po dvaput dnevno, a jedna od njih konstatuje kako bi bez ovog bordel kvarta sigurno izbili neredi kod (muške) mladeži koja ne bi znala šta sa viškom energije.
A onda stižemo u Meksiko. U "Zonu", običnu vestern ulicu kojom umesto konja kruže automobili, dok ih iz sobičaka poređanih s obe strane posmatraju dame noći. One koje je Glowogger izdvojio za nas izgledaju kao da im je rok upotrebe prošao pre 20 godina, a da ni u svoje vreme nisu bile baš najtraženija roba. Mušterije se uglavnom lože na analni seks. A ovaj put imamo priliku i da vidimo kako izgleda "akcija". Pretužno, baš kao i u filmu Made in Serbia.
Whores' Glory je poput onog Kontikijevog TV vodiča, prilika da se upoznamo sa lokalnom kulturuom, da ljubaznošću tamošnjeg stanovništva osetimo miris i ukus regiona i da potom, kad nam odmor istekne, odemo natrag u svoje domove, noseći lepe i ružne uspomene sa sobom. Glowogger je besramno, dosledno i hrabro obavio tu vrstu turizma za nas.
SELEKTAH: 7+/ 10
No comments:
Post a Comment