Rusi vole to... da se preispituju oko svojih zločina
-picture-MOV_f4ad7f5b_b.jpg)
Elena je novi film Andreja Zvyagintseva koga, pretpostavljam, najviše volim zbog filma Povratak, a možda bi i više da smo gledali i njegov prethodni film, Izgnanie (nešto što će u skorijoj budućnosti biti učinjeno).
Film počinje virenjem kroz krošnju drveta u prelepi stan nekog od boljih ruskih kvartova dok zora lagano rudi. Film završava skoro istim tim kadrom, s tim što je sada u tom stanu jedna, uslovno rečeno, druga porodica, a dan ne sviće, već jenjava. Moglo bi se reći da se radi o bilo kojoj ruskoj porodici ili, možda, baš samo o ovoj.
Upoznajemo jutarnju rutinu starijeg para, Elene i Vladimira, a ubrzo potom saznajemo i osnovne informacije o njima, koje će stvoriti uslove za Elenin moralni (ako je) posrtaj koi u suštini čini ovaj film skoro pozorišnom "problemskom dramom". Dakle, Elena i Vladimir upoznali su se u poznim godinama, u bolnici gde je ona radila kao sestra. Venčali su se i sada zahvaljujući Vladimirovom bogatstvu uživaju lepo i harmonično pod stare dane. Sreću im kvare deca. Elena ima sina koji je nezaposlen i ne naročito sposoban, koji u malom stanu živi sa dvoje dece i suprugom. Elenin problem je stariji unuk koji će, ako ne upiše faks, morati u vojsku, a to u Rusiji znači i u rat sa Gruzijom. Međutim, za upis na faks preko veze, pošto je unuk, kao i otac, ne naročito sposoban, potrebni su penezi. Koje Vladimir ne želi da da, jer nije njegovo dete. Elena svoje tupavo dete brani napadanjem Vladimirove ćerke, koja, isto takođe, parazitski živi od očevog bogatstva, a skoro da nema nikakav kontakt sa njim. Do potencijalnog rešenja dolazi kada Vladimir doživi infarkt tokom fitnesa... Iskreno se nadam da vam nisam ispojlerisao previše.
Elena izgleda kao i stan u kome žive Elena i Vladimir: moderno, minimalistički, funkcionalno, prozračno, pomalo hladno. Da glumci ne govore ruski lako biste prihvatili i da je ovo neki skandinavski film, recimo. Ne znam da li je to mana, glede univerzalnosti tematike...
Ako mrzite da odmah na početku shvatite namere autora (kao ja), Elena vas neće mnogo razonoditi. Dilema u koju je autor stavlja jedna je od onih od kojih su i bolje drame napisane i čini mi se da je tu umetnost udarila u plafon, što se "gledanja na stvar" tiče. Jer ako će junak, šta god da uradi, pogrešiti, to je meni već malo predvidljivo i dosadno. A Zvyagintsev je ovde, bez naročitog virenja u psihološke neravnine likova, napravio jednu dramsku krletku, protkao je sa malo ironije (Elenina porodica i sam kraj/ ishod), praveći skoro jedan Dardenneovski film, u osnovi.
Svakako mnogo šarmantnije i zanimljivije od onog poslednjeg dna Romana Polanskog.
SELEKTAH: 6minus/ 10
-picture-MOV_f4ad7f5b_b.jpg)
Elena je novi film Andreja Zvyagintseva koga, pretpostavljam, najviše volim zbog filma Povratak, a možda bi i više da smo gledali i njegov prethodni film, Izgnanie (nešto što će u skorijoj budućnosti biti učinjeno).
Film počinje virenjem kroz krošnju drveta u prelepi stan nekog od boljih ruskih kvartova dok zora lagano rudi. Film završava skoro istim tim kadrom, s tim što je sada u tom stanu jedna, uslovno rečeno, druga porodica, a dan ne sviće, već jenjava. Moglo bi se reći da se radi o bilo kojoj ruskoj porodici ili, možda, baš samo o ovoj.
Upoznajemo jutarnju rutinu starijeg para, Elene i Vladimira, a ubrzo potom saznajemo i osnovne informacije o njima, koje će stvoriti uslove za Elenin moralni (ako je) posrtaj koi u suštini čini ovaj film skoro pozorišnom "problemskom dramom". Dakle, Elena i Vladimir upoznali su se u poznim godinama, u bolnici gde je ona radila kao sestra. Venčali su se i sada zahvaljujući Vladimirovom bogatstvu uživaju lepo i harmonično pod stare dane. Sreću im kvare deca. Elena ima sina koji je nezaposlen i ne naročito sposoban, koji u malom stanu živi sa dvoje dece i suprugom. Elenin problem je stariji unuk koji će, ako ne upiše faks, morati u vojsku, a to u Rusiji znači i u rat sa Gruzijom. Međutim, za upis na faks preko veze, pošto je unuk, kao i otac, ne naročito sposoban, potrebni su penezi. Koje Vladimir ne želi da da, jer nije njegovo dete. Elena svoje tupavo dete brani napadanjem Vladimirove ćerke, koja, isto takođe, parazitski živi od očevog bogatstva, a skoro da nema nikakav kontakt sa njim. Do potencijalnog rešenja dolazi kada Vladimir doživi infarkt tokom fitnesa... Iskreno se nadam da vam nisam ispojlerisao previše.
Elena izgleda kao i stan u kome žive Elena i Vladimir: moderno, minimalistički, funkcionalno, prozračno, pomalo hladno. Da glumci ne govore ruski lako biste prihvatili i da je ovo neki skandinavski film, recimo. Ne znam da li je to mana, glede univerzalnosti tematike...
Ako mrzite da odmah na početku shvatite namere autora (kao ja), Elena vas neće mnogo razonoditi. Dilema u koju je autor stavlja jedna je od onih od kojih su i bolje drame napisane i čini mi se da je tu umetnost udarila u plafon, što se "gledanja na stvar" tiče. Jer ako će junak, šta god da uradi, pogrešiti, to je meni već malo predvidljivo i dosadno. A Zvyagintsev je ovde, bez naročitog virenja u psihološke neravnine likova, napravio jednu dramsku krletku, protkao je sa malo ironije (Elenina porodica i sam kraj/ ishod), praveći skoro jedan Dardenneovski film, u osnovi.
Svakako mnogo šarmantnije i zanimljivije od onog poslednjeg dna Romana Polanskog.
SELEKTAH: 6minus/ 10
Slažem se da jeste, ali ipak mislim da si malo prestrogo ocenio oba ova, kako beše, čuvena režisera.
ReplyDeleteA i da se odnos oca i kćerke ipak ne iscrpljuje time, niti se da poistovetiti, niti ne da penezi jer prosto nije njegov...
A i nije baš da je ničim izazvan imao infarkt, ali valjda nisi hteo previše da spojlerišeš...
9minus ,-) (Volim dardenovske!) Carnage 6minus