I švedske serije pokazuju švecki standard
Da, Ameri su već kupili licencu da od ovoga prave svoju seriju. Ostaje nam da se nadamo da sve sve neće završiti kao sa The Killing.
Akta Manniskor je švedska sci-fi drama o jednoj ne toliko dalekoj budućnosti, koja je spolja (to je jedina mana, rekao bih) po svemu slična sadašnjem trenutku, sem po činjenici da ljudi već uveliko žive sa humanizovanim robotima (hubotima) koji su neka vrsta novog roblja i koriste se za sve moguće namene koje čoveku mogu pasti napamet. Što legalno, što ilegalno. Dakle, u Švedskoj obavljaju sve one poslove koje Šveđani neće, a imigranti s raznih strana moraju, a i majmuni bi mogli. Pored toga oni su u formi „poslovne pratnje“ postali družbenici muškarcima i ženama, a uz malo „doterivanja“ mogu da se osposobe i za razne druge stvari.
(slede ozbiljniji spojleri. odustanite)
Međutim, okosnicu serije Akta Manniskor (što znači „pravi ljudi“) ne čine sapunaste sudbine ljudi i robota (mada, na momente liči da je tako), već akciju stvara momenat da su neki roboti uspeli da se osamostale, kako fizički, tako i psihički, i da počnu da mislie, a bogami i osećaju samostalno. Njih predvodi Leo. A ne Neo. On je sin naučnika koji je smislio kod koji hubotima daje mogućnost da budu nezavisne i skoro „stvarne“ osobe. U ostalom, i sam Leo je polu-hubot, polu-čovek, sa vrlo komplikovanom ljubavnom i „Edipovskom“ pričom iza sebe.
U fokusu naše pažnje je petočlana porodica kod koje sticajem okolnosti završava hubotkinja (po Peščaniku) Mimi, koja je zapravo Leova devojka i za kojom ovaj traga još od jedne akcije koja nije baš najbolje sprovedena. S druge strane imamo razdvojene sudbine njihovih komšija, od kojih supruga odlazi sa hubotom i sinom, a suprug ostaje sam da kuje zaveru protivu robota. Naravno, tu je i iks-fajl zavera sa nekim tipom unakaženog lica, policajcima sumnjivog morala i Leovom majkom koja je, kako nam kraj otkriva, u nekoj nezavisnoj misiji. Svaka epizoda odn. sama serija kombinacija je situacija koje prate ostvarenje misije „pametnih“ hubota u njihovoj borbi za slobodu, zatim situacija koje ilustruju sve moguće bizarne okolnosti koje nastaju kada čovek živi sa robotom koji je skorrro kao čovek, pa rizikuje da se sa njim sprijatelji, saživi, a možda i zaljubi u njega...
Glumci koji igraju hubote su savršeni u svakom smislu, od njihovog „upravo smo išetali iz izloga“-izgleda do besprekorne kontrole mimike lica i pokreta tela do sitnih detalja „ljudskosti“ koji povremeno izviruju iz osveštenih hubota.
Produkciono, ali i rediteljski, Akta Manniskor apsolutno ni u čemu ne zaostaje za nečim što bi joj bio pandan (Stepford Wives?!) i predstavlja jedno od najprijatnijih TV iznenađenja ove godine. Bavljenje psihologijom ljudi, ali i hubota dobro je izbalansirano sa akcionim momentima tako da u seriji podjednako mogu da uživaju i oni koji su došli po neobične i autentične ilustracije ljudske psihologije, ali i oni koji koji traže nešto od X-Files akcije.
Mnogo, mnogo bolje od Selo gori, a baba se češlja i stoga me čudi da ovoga nema na Nacionalnoj televiziji.
Da, Ameri su već kupili licencu da od ovoga prave svoju seriju. Ostaje nam da se nadamo da sve sve neće završiti kao sa The Killing.
Akta Manniskor je švedska sci-fi drama o jednoj ne toliko dalekoj budućnosti, koja je spolja (to je jedina mana, rekao bih) po svemu slična sadašnjem trenutku, sem po činjenici da ljudi već uveliko žive sa humanizovanim robotima (hubotima) koji su neka vrsta novog roblja i koriste se za sve moguće namene koje čoveku mogu pasti napamet. Što legalno, što ilegalno. Dakle, u Švedskoj obavljaju sve one poslove koje Šveđani neće, a imigranti s raznih strana moraju, a i majmuni bi mogli. Pored toga oni su u formi „poslovne pratnje“ postali družbenici muškarcima i ženama, a uz malo „doterivanja“ mogu da se osposobe i za razne druge stvari.
(slede ozbiljniji spojleri. odustanite)
Međutim, okosnicu serije Akta Manniskor (što znači „pravi ljudi“) ne čine sapunaste sudbine ljudi i robota (mada, na momente liči da je tako), već akciju stvara momenat da su neki roboti uspeli da se osamostale, kako fizički, tako i psihički, i da počnu da mislie, a bogami i osećaju samostalno. Njih predvodi Leo. A ne Neo. On je sin naučnika koji je smislio kod koji hubotima daje mogućnost da budu nezavisne i skoro „stvarne“ osobe. U ostalom, i sam Leo je polu-hubot, polu-čovek, sa vrlo komplikovanom ljubavnom i „Edipovskom“ pričom iza sebe.
U fokusu naše pažnje je petočlana porodica kod koje sticajem okolnosti završava hubotkinja (po Peščaniku) Mimi, koja je zapravo Leova devojka i za kojom ovaj traga još od jedne akcije koja nije baš najbolje sprovedena. S druge strane imamo razdvojene sudbine njihovih komšija, od kojih supruga odlazi sa hubotom i sinom, a suprug ostaje sam da kuje zaveru protivu robota. Naravno, tu je i iks-fajl zavera sa nekim tipom unakaženog lica, policajcima sumnjivog morala i Leovom majkom koja je, kako nam kraj otkriva, u nekoj nezavisnoj misiji. Svaka epizoda odn. sama serija kombinacija je situacija koje prate ostvarenje misije „pametnih“ hubota u njihovoj borbi za slobodu, zatim situacija koje ilustruju sve moguće bizarne okolnosti koje nastaju kada čovek živi sa robotom koji je skorrro kao čovek, pa rizikuje da se sa njim sprijatelji, saživi, a možda i zaljubi u njega...
Glumci koji igraju hubote su savršeni u svakom smislu, od njihovog „upravo smo išetali iz izloga“-izgleda do besprekorne kontrole mimike lica i pokreta tela do sitnih detalja „ljudskosti“ koji povremeno izviruju iz osveštenih hubota.
Produkciono, ali i rediteljski, Akta Manniskor apsolutno ni u čemu ne zaostaje za nečim što bi joj bio pandan (Stepford Wives?!) i predstavlja jedno od najprijatnijih TV iznenađenja ove godine. Bavljenje psihologijom ljudi, ali i hubota dobro je izbalansirano sa akcionim momentima tako da u seriji podjednako mogu da uživaju i oni koji su došli po neobične i autentične ilustracije ljudske psihologije, ali i oni koji koji traže nešto od X-Files akcije.
Mnogo, mnogo bolje od Selo gori, a baba se češlja i stoga me čudi da ovoga nema na Nacionalnoj televiziji.
No comments:
Post a Comment