Jedan od dva nova (prošlogodišnja) filma Shion Sonoa. Kakav god da je onaj drugi, verujem da će biti bolje filmsko iskustvo od ovog
Nisam čitao Kafkin Zamak.
U jednoj recenziji ovog filma spominju i Lacana...
Iako sam gledao nekoliko Sonovih filmova ne bih rekao da poznajem njegov opus tj autorska stremljenja.
Ali ovaj film je dno.
S obzirom da sam vam glavni spojler već otkrio pretpostavljam da za ostale nećete mnogo više mariti.
U Guilty Of Romance pratimo priču jedne domaćice, udate za uspešnog pisca, koja svoj anemični život lišen svake strasti i podeljen u zone sa mehaničkim izvršavanjem supružničkih zadataka, počinje lagano da zamenjuje jednim strasnim posrnućem u život prostitutke i porno glumice. Sono vrlo nesofisticirano insistira na tome da ona postaje roba (meso) na tržištu. Njeno "buđenje" ima nekoliko faza- ona prvo postaje prodavačica i promoterka kobasica u lokalnom marketu, zatim kroz kvazi-angažman za posao modela postaje akterka porno filma, da bi potom, po poznanstvu sa profesorkom (književnosti beše?) koja noću radi kao kurva u čuvenom kvartu/zoni/hotelu "Zamak" i ona počela da naplaćuje za seksualne usluge (gde god stigne). Sono i njima i nama nameće moto: Ako to ne radiš iz ljubavi, onda moraš da naplatiš! Njeni gejšasti bračni okovi pucaju na svakoj alci kada se konačno otrgne tom životu, a do pucanja kompletne ličnosti dolazi kada domaćica shvati da je "okovani život" bio zasnovan na laži.
Sigurno da ima filmova nakon čijeg ste gledanja zadovljno ili nezadovoljno pomislili da je reditelj "težak bolesnik" koji svoje frustracije/želje/snove/komade biografije uvaljuje kao manje ili više pimpovanu umetnost. Ja se zaista ustežem od toga i po svaku cenu odvajam umetnika od dela. Ali, najčešće popustim ukoliko samo delo unutar sebe ne opravda sve upotrebljene elemente tj ukoliko mi deluje kao nepodnošljiva egzekucija "rediteljevog tripa". Guilty Of Romance nije nerazumljiv i nestrukturisan film. Naprotiv on je skoro banalan u svojoj razumljivosti i jednostavnosti dramaturške egzekucije. Ali energija koja njime struji je uznemirujuća i neobjašnjiva.
Do njenih erupcija naročito dolazi kroz priču o profesorki i njenom bekgraundu koji je kombinacija seksualnog zlostavljanja od strane oca, majčinog znanja čime se ćerka bavi i apsolutnog prezira prema njoj ("zlo seme sva sreća nije s moje strane familije") preko skoro demonskih seksualnih sešna sa mušterijama kojima se podaje voljna da bude samo "oruđe" u njihovim rukama. Sumnjam da je Sono mizogen, ali u tretmanu ove dve žene skoro da nema trunke ljudskosti. One su izopačene izopačenošću. Žrtve koje su postale predatorke. Belles du jour.
Ali. Da li sam vam rekao da ovaj film počinje kao i povremeno biva triler koji pokušava da razreši ko je ubio žensku osobu (ili osobe) i od delova njihovih tela u kombinaciji sa delovima plastičnih manekenskih lutki napravio "polu-ljudske" skulpture. Ovaj okvir nepotrebno navodi i podstiče nadu da se zapravo radi o klasičnom žanru, a ne o melodramskoj video-instalaciji sa skoro grotesknom glumom i seksualnim scenama koje je najbolje prihvatiti kao "lokalni, etno pristup". U Guilty of Romance glumci neprekidno, u žaru preforsirane glume, kakvu obično srećemo u sapunskim operama, pričaju o stvarima koje ih muče ili kojima muče, a onda Sono prezentuje video ilustracije istog, tokom kojih ponovo imamo njihovu priču u vidu nekakvog (DVD extras) komentara. Sve deluje kao rad nekog tinejdžera koji je upravo pogledao svoj prvi film Gaspara Noe.
SELEKTAH: 1/10
Srećom po vas ja volim film i volim kada se ljudima filmovi dopadnu. Kerovođi se ovaj film dopao, pa kušajte šta on kaže, pa ga i poslušajte ako hoćete.
Nisam čitao Kafkin Zamak.
U jednoj recenziji ovog filma spominju i Lacana...
Iako sam gledao nekoliko Sonovih filmova ne bih rekao da poznajem njegov opus tj autorska stremljenja.
Ali ovaj film je dno.
S obzirom da sam vam glavni spojler već otkrio pretpostavljam da za ostale nećete mnogo više mariti.
U Guilty Of Romance pratimo priču jedne domaćice, udate za uspešnog pisca, koja svoj anemični život lišen svake strasti i podeljen u zone sa mehaničkim izvršavanjem supružničkih zadataka, počinje lagano da zamenjuje jednim strasnim posrnućem u život prostitutke i porno glumice. Sono vrlo nesofisticirano insistira na tome da ona postaje roba (meso) na tržištu. Njeno "buđenje" ima nekoliko faza- ona prvo postaje prodavačica i promoterka kobasica u lokalnom marketu, zatim kroz kvazi-angažman za posao modela postaje akterka porno filma, da bi potom, po poznanstvu sa profesorkom (književnosti beše?) koja noću radi kao kurva u čuvenom kvartu/zoni/hotelu "Zamak" i ona počela da naplaćuje za seksualne usluge (gde god stigne). Sono i njima i nama nameće moto: Ako to ne radiš iz ljubavi, onda moraš da naplatiš! Njeni gejšasti bračni okovi pucaju na svakoj alci kada se konačno otrgne tom životu, a do pucanja kompletne ličnosti dolazi kada domaćica shvati da je "okovani život" bio zasnovan na laži.
Sigurno da ima filmova nakon čijeg ste gledanja zadovljno ili nezadovoljno pomislili da je reditelj "težak bolesnik" koji svoje frustracije/želje/snove/komade biografije uvaljuje kao manje ili više pimpovanu umetnost. Ja se zaista ustežem od toga i po svaku cenu odvajam umetnika od dela. Ali, najčešće popustim ukoliko samo delo unutar sebe ne opravda sve upotrebljene elemente tj ukoliko mi deluje kao nepodnošljiva egzekucija "rediteljevog tripa". Guilty Of Romance nije nerazumljiv i nestrukturisan film. Naprotiv on je skoro banalan u svojoj razumljivosti i jednostavnosti dramaturške egzekucije. Ali energija koja njime struji je uznemirujuća i neobjašnjiva.
Do njenih erupcija naročito dolazi kroz priču o profesorki i njenom bekgraundu koji je kombinacija seksualnog zlostavljanja od strane oca, majčinog znanja čime se ćerka bavi i apsolutnog prezira prema njoj ("zlo seme sva sreća nije s moje strane familije") preko skoro demonskih seksualnih sešna sa mušterijama kojima se podaje voljna da bude samo "oruđe" u njihovim rukama. Sumnjam da je Sono mizogen, ali u tretmanu ove dve žene skoro da nema trunke ljudskosti. One su izopačene izopačenošću. Žrtve koje su postale predatorke. Belles du jour.
Ali. Da li sam vam rekao da ovaj film počinje kao i povremeno biva triler koji pokušava da razreši ko je ubio žensku osobu (ili osobe) i od delova njihovih tela u kombinaciji sa delovima plastičnih manekenskih lutki napravio "polu-ljudske" skulpture. Ovaj okvir nepotrebno navodi i podstiče nadu da se zapravo radi o klasičnom žanru, a ne o melodramskoj video-instalaciji sa skoro grotesknom glumom i seksualnim scenama koje je najbolje prihvatiti kao "lokalni, etno pristup". U Guilty of Romance glumci neprekidno, u žaru preforsirane glume, kakvu obično srećemo u sapunskim operama, pričaju o stvarima koje ih muče ili kojima muče, a onda Sono prezentuje video ilustracije istog, tokom kojih ponovo imamo njihovu priču u vidu nekakvog (DVD extras) komentara. Sve deluje kao rad nekog tinejdžera koji je upravo pogledao svoj prvi film Gaspara Noe.
SELEKTAH: 1/10
Srećom po vas ja volim film i volim kada se ljudima filmovi dopadnu. Kerovođi se ovaj film dopao, pa kušajte šta on kaže, pa ga i poslušajte ako hoćete.
nece moci tj ne mo gu ce. i "los" Sono je bolji od 90po100 svega ostalog. jos nisam gledao ali sam siguran da mislim Kerovodjinom glavom sto se tice ovog filma...awesome template btw:)
ReplyDelete