Jedan jebeno dobar film i jedna pregledna studija
Složimo se da se ne slažemo, a onda vi koji ne mislite kao ja (mojom glavom) odjebite. Jer ovo je jedan od tih filmova.
Prihvatam da je drugi film Stevea McQueena (tip je crnac, bokte!!!) jedna možda previše pregledna studija katoličke stidnje usled neprimerenih želja tela i duše, možda čak i prema bližnjem svom (zapravo kako sam ja razumeo to sasvim izvesno, ali zbog vas pišem "možda"). McQueen školski razlistava navike i interesovanja svog junaka (jebanjejebanjejebanjepornpornporndrkanjedrkanjedrkanje), a onda potom uvodi junakinju koja baca malo senke po našem junaku (i njegovoj kiti)- njegovu sestru, zatim tu junakinju prosleđuje drugom, zbog čega naš junak oseća rasterećenje i pokušava da pronađe novu emotivnu vezu (pored seksualne) i predvidljivo zakazuje, jer ne može. Nakon toga sledi još predvidljiviji stropoštaj u seksualni maraton, kao neka vrsta samokazne, ali i dizanja feniksa. Kazna za takvo ponašanje je neminovna. Ovaj put samo kao upozorenje. Poslednja scena ostavlja otvoreno da li je junak naučio lekciju tj da li je naučio da živi sa stidom ili ga se ratosiljao. Ili će nastaviti da ga deli sa drugima.
Mene je kupila scena u restoranu. Kada Marianne (Nicole Beharie) čeka da se pojavi njen kolega Brandon (koga igra McQueenova muza- fenomenalni Michael Fassbender) i kada ovaj u jednoj neverovatno prirodnoj rutini stvari (jakna na naslon stolice, nervozni konobar, voda iz česme, i ja ću isto što i ona, bez probavanja vina...) demonstrira sve suprotno od onoga što nam je do malo pre, kao uber-jebač, pokazao. Dugo, ako ikada, nisam video da scena s toliko prirodnosti napreduje i pušta najobičnije momente naših junaka da provire glave, dočaravajući nam sve čari i neprilike prvog dejta. A sve vreme kamera je posmatrač na stativu, poput indiskretnog gosta za drugim stolom. Nakon toga Brandon i Marianne izlaze da prošetaju i njihova hemija se skoro može opipati rukom. Sve ono što znamo o Brandonu tek sada je postalo stvarno.
Neverovatno dobra scena.
Brandon voli svoju sestru (idiotski nazvanu) Sissy. A možda i više od toga. Njih dvoje su bliski. On uleti u kupatilo dok je ona gola, ona uleti u kupatilo dok on drka. U prvom slučaju on ostaje i razgovor teče, u drugom on nju istera iz kupatila. U jednom trenutku svađe McQueen će ih vrlo indikativno približiti skoro do nivoa poljupca. Koji se neće desiti. Iako će McQueen pustiti da njegov seksualni adikt Brandon za noć pojebe dve ribe i jednog crnca, i usput popije batine što je muvao treću ribu. Brandon oseća stid zbog granice koju želi da pređe, a zna da ne sme. Zbog toga što njegovi porivi nemaju nimalo morala. Zbog toga što njegovi porivi nisu sinhronizovani sa njegovim emocijama. Brendon brine o svojoj sestri kao o bivšoj ribi, koju nije prestao da voli. Samo to. Ali on je jedan neverovatno običan i kul tip.
Shame je jedan neverovatno običan i kul film. McQueen se dobrano potrudio da postupci i aktivnosti njegovog junaka, koliko god šokantni i "glamurozni" bili uvek budu propraćeni scenama i trenucima koji ih razotkrivaju i banalizuju. Sve je samo jedan long walk of shame.
Fassbender razvalio. Mulliganova, verovatno, igrala sebe.
SELEKTAH: 9/10
Složimo se da se ne slažemo, a onda vi koji ne mislite kao ja (mojom glavom) odjebite. Jer ovo je jedan od tih filmova.
Prihvatam da je drugi film Stevea McQueena (tip je crnac, bokte!!!) jedna možda previše pregledna studija katoličke stidnje usled neprimerenih želja tela i duše, možda čak i prema bližnjem svom (zapravo kako sam ja razumeo to sasvim izvesno, ali zbog vas pišem "možda"). McQueen školski razlistava navike i interesovanja svog junaka (jebanjejebanjejebanjepornpornporndrkanjedrkanjedrkanje), a onda potom uvodi junakinju koja baca malo senke po našem junaku (i njegovoj kiti)- njegovu sestru, zatim tu junakinju prosleđuje drugom, zbog čega naš junak oseća rasterećenje i pokušava da pronađe novu emotivnu vezu (pored seksualne) i predvidljivo zakazuje, jer ne može. Nakon toga sledi još predvidljiviji stropoštaj u seksualni maraton, kao neka vrsta samokazne, ali i dizanja feniksa. Kazna za takvo ponašanje je neminovna. Ovaj put samo kao upozorenje. Poslednja scena ostavlja otvoreno da li je junak naučio lekciju tj da li je naučio da živi sa stidom ili ga se ratosiljao. Ili će nastaviti da ga deli sa drugima.
Mene je kupila scena u restoranu. Kada Marianne (Nicole Beharie) čeka da se pojavi njen kolega Brandon (koga igra McQueenova muza- fenomenalni Michael Fassbender) i kada ovaj u jednoj neverovatno prirodnoj rutini stvari (jakna na naslon stolice, nervozni konobar, voda iz česme, i ja ću isto što i ona, bez probavanja vina...) demonstrira sve suprotno od onoga što nam je do malo pre, kao uber-jebač, pokazao. Dugo, ako ikada, nisam video da scena s toliko prirodnosti napreduje i pušta najobičnije momente naših junaka da provire glave, dočaravajući nam sve čari i neprilike prvog dejta. A sve vreme kamera je posmatrač na stativu, poput indiskretnog gosta za drugim stolom. Nakon toga Brandon i Marianne izlaze da prošetaju i njihova hemija se skoro može opipati rukom. Sve ono što znamo o Brandonu tek sada je postalo stvarno.
Neverovatno dobra scena.
Brandon voli svoju sestru (idiotski nazvanu) Sissy. A možda i više od toga. Njih dvoje su bliski. On uleti u kupatilo dok je ona gola, ona uleti u kupatilo dok on drka. U prvom slučaju on ostaje i razgovor teče, u drugom on nju istera iz kupatila. U jednom trenutku svađe McQueen će ih vrlo indikativno približiti skoro do nivoa poljupca. Koji se neće desiti. Iako će McQueen pustiti da njegov seksualni adikt Brandon za noć pojebe dve ribe i jednog crnca, i usput popije batine što je muvao treću ribu. Brandon oseća stid zbog granice koju želi da pređe, a zna da ne sme. Zbog toga što njegovi porivi nemaju nimalo morala. Zbog toga što njegovi porivi nisu sinhronizovani sa njegovim emocijama. Brendon brine o svojoj sestri kao o bivšoj ribi, koju nije prestao da voli. Samo to. Ali on je jedan neverovatno običan i kul tip.
Shame je jedan neverovatno običan i kul film. McQueen se dobrano potrudio da postupci i aktivnosti njegovog junaka, koliko god šokantni i "glamurozni" bili uvek budu propraćeni scenama i trenucima koji ih razotkrivaju i banalizuju. Sve je samo jedan long walk of shame.
Fassbender razvalio. Mulliganova, verovatno, igrala sebe.
SELEKTAH: 9/10
daj neki film sto sme da se gleda s decom
ReplyDelete@satya
ReplyDeletedeca da se posalju kod babe i dede na selo. sta ima na ovu vrucinu da sede ispred televizora?
shame je cista 10.kao i Hunger....SM je dobro odabrao svoju muzu/muzoa:) Fass je neverovatan. Svidja mi se sto si rekao obican i kul film.jbno kul...a to sto ti je obican govori kolko si ti ustvari neobican, ako me mozes skuziti;)... super je bilo gledati face likova koji su dosli na svecano otvaranje dal autorskog dal kog god filma u DO posle projekcije. jedan od onih koji ti tako ostanu i ne izlaze iz glave.da i muzika.
ReplyDelete