Baby, it's cold wave outside
Poslušajte me, prvo preslušajte ovaj album na slušalicama. U suprotnom učiniće vam se da je produkcija previše gruba i prljava, neposvećena detaljima, kao i da su vokali snimani kako se kome od pesme do pesme činilo da bi trebalo, kao i da je u pitanju jedna lo-fi verzija Ladytron. Poslušajte me.
Besomučno glupo nazvani Hundred In The Hands (moja verzija Handred In The Hands je deset puta bolja) su zapravo duo iz Njujorka. To je vaš kju da počnete da maštate koliko je to kul. Red Night je njihov drugi album. Prvog se ne sećam, ni imena ni ukusa. Sem da je izašao na etiketi Warp i da nikada nije izašao iz senke Ladytron.
Kao i većinu albuma o kojima vam ovde pišem (smem li to još jednom da ponovim, pliiiiz?!) i ovaj sam pustio samo da bih konstatovao da "je sve to ok, ali bez ičega meni zanimljivog" i potom ga otpremio u večna lovišta mog sve većeg backup hard disska (sic).
Prva pesma, neki intro sa predugačkim fejdinom
Druga pesma...
Treća pesma... i BANG!!!
Come With Me je hit sezone. Ne samo zbog toga što počinje kao White Wedding Billy Idola, već i zato što se nastavlja kao da Trish iz Broadcast (restinbeauty, girl) zavodljivo sebi traži prostora preko nečega što su osmislili Sigue Sigue Sputnik. I FEEL cold LOVE. Ona iz Garbage pristala bi na prostituciju na Tajlandu za ovako nešto. Silovana Republica zvučala bi ovako. A tek siroti i ljubljeni Crystal Castles, da li će ikada porasti do ovako nečega? Comewithme,baby, dontletmedoitallonmyown... Da bih se osećao kao tinejdžer ne tražim više od ovoga.
Ostatak albuma talasa kao dobar cold wave. Pesme su bazično elektro pop koji kada eksperimentiše, ali i zbog slične vokalne eteričnosti Eleanore Everdell sa pomenutom Trish, podseća na Broadcast (naslovna numera, Faded), a kada se razigra kao devojčica svi mi koji volimo Ladytron imamo dovoljno razloga da budemo zadovoljni (Keep It Low, Tunnels). Ponekad će čak i oni sa nešto većim potrebama za šećerom i St. Etienne ili Pet Shop Boys moći da se počaste (SF Summer). A ima i genijalnih momenata, kao u završnoj Lead In The Light, kako samo ime kaže, kada će HITH posegnuti za nešto psihodeličnijim zvukom i podsetiti nas kakav su sve bend Miranda Sex Garden propustili da budu (a sasvim je OK i ako se ovom prilikom setite i čudesnih One Dove).
Red Night nije velika ploča, ali je mnogo dobra. U kanonu žanra, sa aktuelnim reprintima Minimal Waves izdanja i sveprisutnom eksploatacijom electro/industrial zvuka kroz retro 80s zvuk Red Night zvuči kao krtast i rumen primerak u zvuku koji obično nudi samo kost i kožu. Zalegnite. Vruće je napolje. A za afterparty nastavite sa Karnevalovim Movies.
SELEKTAH: 8/10
Poslušajte me, prvo preslušajte ovaj album na slušalicama. U suprotnom učiniće vam se da je produkcija previše gruba i prljava, neposvećena detaljima, kao i da su vokali snimani kako se kome od pesme do pesme činilo da bi trebalo, kao i da je u pitanju jedna lo-fi verzija Ladytron. Poslušajte me.
Besomučno glupo nazvani Hundred In The Hands (moja verzija Handred In The Hands je deset puta bolja) su zapravo duo iz Njujorka. To je vaš kju da počnete da maštate koliko je to kul. Red Night je njihov drugi album. Prvog se ne sećam, ni imena ni ukusa. Sem da je izašao na etiketi Warp i da nikada nije izašao iz senke Ladytron.
Kao i većinu albuma o kojima vam ovde pišem (smem li to još jednom da ponovim, pliiiiz?!) i ovaj sam pustio samo da bih konstatovao da "je sve to ok, ali bez ičega meni zanimljivog" i potom ga otpremio u večna lovišta mog sve većeg backup hard disska (sic).
Prva pesma, neki intro sa predugačkim fejdinom
Druga pesma...
Treća pesma... i BANG!!!
Come With Me je hit sezone. Ne samo zbog toga što počinje kao White Wedding Billy Idola, već i zato što se nastavlja kao da Trish iz Broadcast (restinbeauty, girl) zavodljivo sebi traži prostora preko nečega što su osmislili Sigue Sigue Sputnik. I FEEL cold LOVE. Ona iz Garbage pristala bi na prostituciju na Tajlandu za ovako nešto. Silovana Republica zvučala bi ovako. A tek siroti i ljubljeni Crystal Castles, da li će ikada porasti do ovako nečega? Comewithme,baby, dontletmedoitallonmyown... Da bih se osećao kao tinejdžer ne tražim više od ovoga.
Ostatak albuma talasa kao dobar cold wave. Pesme su bazično elektro pop koji kada eksperimentiše, ali i zbog slične vokalne eteričnosti Eleanore Everdell sa pomenutom Trish, podseća na Broadcast (naslovna numera, Faded), a kada se razigra kao devojčica svi mi koji volimo Ladytron imamo dovoljno razloga da budemo zadovoljni (Keep It Low, Tunnels). Ponekad će čak i oni sa nešto većim potrebama za šećerom i St. Etienne ili Pet Shop Boys moći da se počaste (SF Summer). A ima i genijalnih momenata, kao u završnoj Lead In The Light, kako samo ime kaže, kada će HITH posegnuti za nešto psihodeličnijim zvukom i podsetiti nas kakav su sve bend Miranda Sex Garden propustili da budu (a sasvim je OK i ako se ovom prilikom setite i čudesnih One Dove).
Red Night nije velika ploča, ali je mnogo dobra. U kanonu žanra, sa aktuelnim reprintima Minimal Waves izdanja i sveprisutnom eksploatacijom electro/industrial zvuka kroz retro 80s zvuk Red Night zvuči kao krtast i rumen primerak u zvuku koji obično nudi samo kost i kožu. Zalegnite. Vruće je napolje. A za afterparty nastavite sa Karnevalovim Movies.
SELEKTAH: 8/10
vesticarenje! ovaj 'come with me' sladji od kim wilde :D
ReplyDelete