Ko o čemu Danci o tome šta je trulo u porodici
Labrador je danski film koji je 2011. bio u zvaničnoj Kanskoj selekciji.
Bolje da u to poverujete pre gledanja filma.
Za njega u trenutku pisanja teksta i dalje nema nijednog napisanog "user review-a" na imdb-u.
Oskar i Stella su mladi, nevenčani par koji je već dve godine zajedno. Iz samo njima znanih razloga oni odlučuju da u sred čiče zime posete Stellinog oca, Nathana, poznatog slikara, koji živi sam sa labradorom-retriverom Elvirom, izolovano na nekom ostrvu. Radnja filma odvija se praktično u toku 24 časa i tom prilikom, u duhu istočnoevropskog realizma kasnije renoviranog kroz Dogma projekte pretresamo biografije junaka i saznajemo sve ono što su oni već znali svako za sebe, ali nisu bili spremni da podele.
Iznad ostrva lete gavrani čije prisustvo niko ne ume da objasni. Gavrani su simboli nesreće i vi se iskreno nadate da oni ne najavljuju nešto slično ovde, jer bi to bilo zaista masno potcenjivanje estetskih kriterijuma publike. Nathan ubija gavrane, iz dosade.
Likovi nisu naročito simpatični, arogantni otac i oštećena ćerka sunovrate se u očekivani rodoskrnavljujući odnos, dok verenik, budući novinar, pokazuje vanserijski stepen imbecilizma u hendlovanju boravka i "tasta", kao i pretpostavkama do kojih dolazi "na osnovu svoje novinarske analitičnosti".
Ne znam zašto se film zove Labrador. Ali pretpostavljam da mu je ime promenjeno da se gledaoci van Danske to ne bi pitali.
Moguće da se ovaj film bavi očinstvom i šta je to očinstvo zapravo.
Jer briga za psa očigledno nije. Čak ni poprilično ravnodušna briga.
Film u svakom smislu nevredan vaše pažnje.
SELEKTAH: 1/10
Labrador je danski film koji je 2011. bio u zvaničnoj Kanskoj selekciji.
Bolje da u to poverujete pre gledanja filma.
Za njega u trenutku pisanja teksta i dalje nema nijednog napisanog "user review-a" na imdb-u.
Oskar i Stella su mladi, nevenčani par koji je već dve godine zajedno. Iz samo njima znanih razloga oni odlučuju da u sred čiče zime posete Stellinog oca, Nathana, poznatog slikara, koji živi sam sa labradorom-retriverom Elvirom, izolovano na nekom ostrvu. Radnja filma odvija se praktično u toku 24 časa i tom prilikom, u duhu istočnoevropskog realizma kasnije renoviranog kroz Dogma projekte pretresamo biografije junaka i saznajemo sve ono što su oni već znali svako za sebe, ali nisu bili spremni da podele.
Iznad ostrva lete gavrani čije prisustvo niko ne ume da objasni. Gavrani su simboli nesreće i vi se iskreno nadate da oni ne najavljuju nešto slično ovde, jer bi to bilo zaista masno potcenjivanje estetskih kriterijuma publike. Nathan ubija gavrane, iz dosade.
Likovi nisu naročito simpatični, arogantni otac i oštećena ćerka sunovrate se u očekivani rodoskrnavljujući odnos, dok verenik, budući novinar, pokazuje vanserijski stepen imbecilizma u hendlovanju boravka i "tasta", kao i pretpostavkama do kojih dolazi "na osnovu svoje novinarske analitičnosti".
Ne znam zašto se film zove Labrador. Ali pretpostavljam da mu je ime promenjeno da se gledaoci van Danske to ne bi pitali.
Moguće da se ovaj film bavi očinstvom i šta je to očinstvo zapravo.
Jer briga za psa očigledno nije. Čak ni poprilično ravnodušna briga.
Film u svakom smislu nevredan vaše pažnje.
SELEKTAH: 1/10
No comments:
Post a Comment