The Amazing Batman
Znam da vi već sve znate bolje i da vas zabole šta ja mislim. Na temu. Ovo je za sve ostale.
Braća Nolan su novog Batmana postavili kao narod (plus Batman) protivu korporacijsko-kapitalističkih zala. Njihova samoupravljačka-anarho-radikalna anti-utopija utemeljena je na još jednoj Oktobarskoj revoluciji čiji je najveći neprijatelj Wall Street udarnik i sva njegova pokretna i nepokretna dobra. Pokret se bukvalno diže iz podzemlja tj kanalizacija Gotama, čine ga ljudi koji su ionako izgubili sve, a njih predvodi izvesni Bane, čovek-pitbul vrlo živopisne brnjice. On je između ostalog i poprilično jak i nakon što nalupa Batmana u jednom trenutku i polomi mu masku, ovaj će morati da uradi mnogo sklekova da bi mu ponovo izašao na crtu. Ali da se vratim na temu- braća Nolan nisu imala muda ili kreativnih aspiracija da Uspon mračnog viteza do kraja aktuelizuju kroz očigledno referisanje na SEKU, verovatno iz straha da im posle ne bude prebačeno kako promovišu nasilje i bunu kao vid brobe protiv kapitalizma i njegove degeneracije. Zato relativno brzo iz te usijane lave proleterskog nasilja proviruje jedna daleko intimnija, osvetnička priča, usmerena pre svega protiv Batmana i njegovog nasleđa, a sasvim (auto-)nihilistički i protiv svake pomisli da je ozbiljnija promena uopšte moguća bez ozbiljnije destrukcije samog temelja (to je najzanimljiviji aspekt filma po meni i nešto što će zadesiti i samog Batmana tokom ovog filma).
U ovom finalnom nastavku Batman nema klasičnog neprijatelja, pre bi se moglo reći da on ratuje sam protiv sebe (tj svih). Bruce Wayne je nakon smrti svoje (/Harvey Dentove) dragane u dobrovoljnom izgnanstvu od ljudi i betmenovanja. Njegov duh je pobeđen, a kada ga Bane napraši i otera (iako nije definisano tačno gde, cenimo da se radi o drugom kraju sveta, ali Nolanovi ne ulaze dublje u to) u nekakav bunar za večite zatvorenike, on će morati da obnovi i telo i dušu. A sve to da bi nakon relativne Pirove pobede shvatio da je njegovo vreme prošlo. Čemu će se najviše obradovati njegov sluga deda Alfred (Michael Caine vrlo sumnjivog vokala, barem u bioskopu gde sam ja gledao). Aura koju je prethodnom nastavku neplanirano priredio Heath Ledger ovde je reprizirana kroz isti takav Batmanov fade out. Jer odlazak u legendu je komercijalno najisplativiji vid umiranja.
Ženske snage oličene su u pojavi zadrigle Marion Cotillard (kao Mirande) koja uprkos (nedefinisan spojler ovde!) neočekivanom i neočekivano neuverljivom tvistu ne uspeva da sakrije da je zapravo solidan višak u priči. Za razliku od nje, Catwoman je daleko zanimljiviji lik, ne samo zbog biseksualnosti koju su joj Nolanovi diskrento udenuli, već i zbog svog relativizirajućeg odnosa prema pravdi i ulozi superheroja u njenom postizanju. Nešto što će i sam Batman morati da prihvati. Baš kao i komesar Gordon koji oseća ogromnu krivicu zbog prećutkivanja nedela Harveya Denta odnosno dobrih dela Batmana. Srećom tu je Robin (Joseph Gordon Lewit) na kome svet ostaje.
Uz navedene primedbe i činjenicu da na kraju filma imamo jednu, po mom mišljenju, nedovoljno ambivalentnu sliku "spasavanja Amerikanaca" i propratnog patriotizma, The Dark Knight Rises je odličan film čijih 164 minuta mi nijednog sekunda nisu bili dosadni ili da sam priželjkivao skoriji kraj.
Što se mene tiče meni je već stavljanje brnjice na Toma Hardy-ja bio genijalan potez. I to Baneovo "radničko" neprijateljstvo, koje ga kao ultrazlicu ipak tretira samo kao oruđe, a ne kao samoupravljača, ostavljeno je u drugom planu, na žalost svih nas koji smo uživali u ovom ruralnom Jokeru.
Akcione scene su očekivano dobre uprkos rabljenju kikboksa koji je zaista "ultimativno" oružje svih mogućih heroja bez obzira na količinu raspoložive tehnologije. Svuda gde je provirivao realizam kao sredstvo za obradu sukoba, scenografije itd Nolan je postizao odlične rezultate. S druge strane scenarističke i stilske reminiscencije na Batman Begins, koje ovde uključuju pojavu duha Ra's Al Ghula, zatim istočnjački zatvor kao repliku Batmanove porodične pećine (ili šta već beše) su mahom beživotne i ozbiljno zadiru u postojeće klišee i vizuelna rešenja koja su nam već poznata (misim- starac slepac koji mudrosere, pa fak ju!!!).
Sad vidim da sam nastavio sa primedbama.
Ali The Dark Knight Rises mi je prijao. Mislim da efektno završava trilogiju, Baleovo i Nolanovo učešće u istoj, kao i da Holivudskim ocima i gledaocima pokazuje da je priča kroz koju će nas superheroj provesti i dalje njegovo najmoćnije oružje. A ne efekti, zvona i praporci.
SELEKTAH: 8plus/ 10
Braća Nolan su novog Batmana postavili kao narod (plus Batman) protivu korporacijsko-kapitalističkih zala. Njihova samoupravljačka-anarho-radikalna anti-utopija utemeljena je na još jednoj Oktobarskoj revoluciji čiji je najveći neprijatelj Wall Street udarnik i sva njegova pokretna i nepokretna dobra. Pokret se bukvalno diže iz podzemlja tj kanalizacija Gotama, čine ga ljudi koji su ionako izgubili sve, a njih predvodi izvesni Bane, čovek-pitbul vrlo živopisne brnjice. On je između ostalog i poprilično jak i nakon što nalupa Batmana u jednom trenutku i polomi mu masku, ovaj će morati da uradi mnogo sklekova da bi mu ponovo izašao na crtu. Ali da se vratim na temu- braća Nolan nisu imala muda ili kreativnih aspiracija da Uspon mračnog viteza do kraja aktuelizuju kroz očigledno referisanje na SEKU, verovatno iz straha da im posle ne bude prebačeno kako promovišu nasilje i bunu kao vid brobe protiv kapitalizma i njegove degeneracije. Zato relativno brzo iz te usijane lave proleterskog nasilja proviruje jedna daleko intimnija, osvetnička priča, usmerena pre svega protiv Batmana i njegovog nasleđa, a sasvim (auto-)nihilistički i protiv svake pomisli da je ozbiljnija promena uopšte moguća bez ozbiljnije destrukcije samog temelja (to je najzanimljiviji aspekt filma po meni i nešto što će zadesiti i samog Batmana tokom ovog filma).
U ovom finalnom nastavku Batman nema klasičnog neprijatelja, pre bi se moglo reći da on ratuje sam protiv sebe (tj svih). Bruce Wayne je nakon smrti svoje (/Harvey Dentove) dragane u dobrovoljnom izgnanstvu od ljudi i betmenovanja. Njegov duh je pobeđen, a kada ga Bane napraši i otera (iako nije definisano tačno gde, cenimo da se radi o drugom kraju sveta, ali Nolanovi ne ulaze dublje u to) u nekakav bunar za večite zatvorenike, on će morati da obnovi i telo i dušu. A sve to da bi nakon relativne Pirove pobede shvatio da je njegovo vreme prošlo. Čemu će se najviše obradovati njegov sluga deda Alfred (Michael Caine vrlo sumnjivog vokala, barem u bioskopu gde sam ja gledao). Aura koju je prethodnom nastavku neplanirano priredio Heath Ledger ovde je reprizirana kroz isti takav Batmanov fade out. Jer odlazak u legendu je komercijalno najisplativiji vid umiranja.
Ženske snage oličene su u pojavi zadrigle Marion Cotillard (kao Mirande) koja uprkos (nedefinisan spojler ovde!) neočekivanom i neočekivano neuverljivom tvistu ne uspeva da sakrije da je zapravo solidan višak u priči. Za razliku od nje, Catwoman je daleko zanimljiviji lik, ne samo zbog biseksualnosti koju su joj Nolanovi diskrento udenuli, već i zbog svog relativizirajućeg odnosa prema pravdi i ulozi superheroja u njenom postizanju. Nešto što će i sam Batman morati da prihvati. Baš kao i komesar Gordon koji oseća ogromnu krivicu zbog prećutkivanja nedela Harveya Denta odnosno dobrih dela Batmana. Srećom tu je Robin (Joseph Gordon Lewit) na kome svet ostaje.
Uz navedene primedbe i činjenicu da na kraju filma imamo jednu, po mom mišljenju, nedovoljno ambivalentnu sliku "spasavanja Amerikanaca" i propratnog patriotizma, The Dark Knight Rises je odličan film čijih 164 minuta mi nijednog sekunda nisu bili dosadni ili da sam priželjkivao skoriji kraj.
Što se mene tiče meni je već stavljanje brnjice na Toma Hardy-ja bio genijalan potez. I to Baneovo "radničko" neprijateljstvo, koje ga kao ultrazlicu ipak tretira samo kao oruđe, a ne kao samoupravljača, ostavljeno je u drugom planu, na žalost svih nas koji smo uživali u ovom ruralnom Jokeru.
Akcione scene su očekivano dobre uprkos rabljenju kikboksa koji je zaista "ultimativno" oružje svih mogućih heroja bez obzira na količinu raspoložive tehnologije. Svuda gde je provirivao realizam kao sredstvo za obradu sukoba, scenografije itd Nolan je postizao odlične rezultate. S druge strane scenarističke i stilske reminiscencije na Batman Begins, koje ovde uključuju pojavu duha Ra's Al Ghula, zatim istočnjački zatvor kao repliku Batmanove porodične pećine (ili šta već beše) su mahom beživotne i ozbiljno zadiru u postojeće klišee i vizuelna rešenja koja su nam već poznata (misim- starac slepac koji mudrosere, pa fak ju!!!).
Sad vidim da sam nastavio sa primedbama.
Ali The Dark Knight Rises mi je prijao. Mislim da efektno završava trilogiju, Baleovo i Nolanovo učešće u istoj, kao i da Holivudskim ocima i gledaocima pokazuje da je priča kroz koju će nas superheroj provesti i dalje njegovo najmoćnije oružje. A ne efekti, zvona i praporci.
SELEKTAH: 8plus/ 10
Super.
ReplyDeletehahaha mudrosere.
ReplyDeleteda da to je to.
samo, ajde molim te preokreni boje, kad citam bela slova na crnom posle mi se prividja tvoj blog, lebdi u vazduhu.
http://www.danas.rs/danasrs/kultura/gradjanin_vejn.11.html?news_id=244876
ReplyDeleteovaj se ne bi bas slozio sa tobom
Meni Batman The Dark Knight Rises nije prijao zbog previse explicitnih scena ubijanja i savijanja sija.
ReplyDeleteKoliko se secam Batman je omiljeni junak dece, a ovo mizopedijsko ostvarenje je u kontradikciji sa tim, za razliku od filma Superman Returns, ciju recenziju ne nadjoh ovde..