Vrhunska melodrama
Ovaj prikaz možda i neplanirano sadrži spojlere. Kako je u pitanju fenomenalan film, prvo ga pogledajte, pa se onda vratite da ovde tražite sreću.
After The Wedding (Efter brylluppet) me je prevario odmah na početku. Mislio sam da će to biti fenomenalan film o sasvim drugoj temi. O jednom bogatašu i jednom siromahu koji su obojica filantropi, a koji su iz različitih (ili istih?) razloga završili na istom mestu tj istoj misiji. Dok film pokušava da nam kroz jednu postmodernu psihološku dramu otkrije specifičnosti njihovih ličnosti.
Međutim, to se nije desilo. Mislim, jeste, ali to nije bila glavna tema ovog filma. Rediteljka Susanne Bier nas potom uvodi u jednu klasičnu "skandinavsku" (donekle i dogmastu) porodičnu dramu u kojoj nam vrlo brzo postaje jasno i neveselo da će junaci početi da prekopavaju ko je kome otac ili majka i ko je neplanirano kresnuo sestru. I tako nešto se i desi. Ali, film se nastavlja dalje. Posle venčanja...
I ono što dobijamo na kraju, baš kao i u pravom remek-delu, može se tumačiti na nekoliko načina. Po meni, After The Wedding je portret oca, biznismena i filantropa Jorgena Lennarta Hannsona (u maestralnom tumačenju Rolfa Lassgarda) koji pritisnut mukom pokušava da uredi i svoj život i svet pre nego što bude kasno za sve. I poslednja scena u kojoj ga vidimo ona je koja trijumfalno potvrđuje ovakvo tumačenje filma. Naravno, isto toliko je moguće da se radi o komparativnom predlošku dva oca, koja na različite načine pokušavaju da pomognu svojoj deci tj pokazuju/dokazuju šta je očinstvo (a sam kraj simbolično i pomalo ironično pravi "smenu očeva" u porodici, tako da ispada da je svaki otac brinuo tj će brinuti o deci koja nisu njegova). Možda se radi i o političkoj alegoriji koja adresira kvazi-filantropiju koja se odigrava stotinama hiljada kilometara daleko od Danske, umesto da se bavi problemima kod kuće (samo 65.000 dece rodi se u Danskoj svake godine, a u Bombaju toliko svakog meseca završi na ulici...). After The Wedding u žanrovskom smislu utvrđuje melodramu kao ono što se dešava "posle venčanja" (koje je obično finalni momenat većine romantičnih komedija i ljubavnih filmova), kada pravi život donosi svoj poklon mladencima.
Rediteljka (ali i scenaristkinja) Susanne Bier (nedavno režirala danskog Oskarovca In A Better World, koji sam vam takođe preporučivao) se očigledno razume u materiju i nijednog trenutka ne ispušta iz vida da su njeni junaci, iako zarobljenici jednog od najstarijih žanrova, zapravo živi ljudi koji imaju pravo na svojih pet minuta. I manje-više, svi junaci ovog filma ih dobijaju. Siromašni otac (prekvarcovani Mads Mikkelsen) u poslednjim minutama filma, kada shvata da nije nezamenljiv (barem ne tamo gde je mislio), njegova bivša ljubav dok sedi na stepenicama i gleda u nebo ispod koga je toliko prošlosti, njena ćerka kad shvata da idila venčanja dolazi bez roka trajanja... Svi ovi patrljci opore realnosti cepaju savršeni kroj melodrame. Na kraju je teško zadržati suze. Da nije bilo fakin Žozefine pored mene samo bih pustio suze da se same slivaju. Ovako, morao sam da ostanem čvrst kao junaci Bierinog filma.
After The Wedding čačka mnoge klišee za koje mislite da će se ovaj film njima olako pozabaviti. On vas pušta da upadnete u zamku svojih samouverenih predviđanja, a onda vas konfrontira sa raznim segmentima priče usled kojih shvatate, zajedno sa junacima, da ništa nije "kao što smo mislili" i da je silina i drskost života ono što dvoje ljude preživi posle, a ne pre venčanja.
SELEKTAH: 10minus/ 10
Ovaj prikaz možda i neplanirano sadrži spojlere. Kako je u pitanju fenomenalan film, prvo ga pogledajte, pa se onda vratite da ovde tražite sreću.
After The Wedding (Efter brylluppet) me je prevario odmah na početku. Mislio sam da će to biti fenomenalan film o sasvim drugoj temi. O jednom bogatašu i jednom siromahu koji su obojica filantropi, a koji su iz različitih (ili istih?) razloga završili na istom mestu tj istoj misiji. Dok film pokušava da nam kroz jednu postmodernu psihološku dramu otkrije specifičnosti njihovih ličnosti.
Međutim, to se nije desilo. Mislim, jeste, ali to nije bila glavna tema ovog filma. Rediteljka Susanne Bier nas potom uvodi u jednu klasičnu "skandinavsku" (donekle i dogmastu) porodičnu dramu u kojoj nam vrlo brzo postaje jasno i neveselo da će junaci početi da prekopavaju ko je kome otac ili majka i ko je neplanirano kresnuo sestru. I tako nešto se i desi. Ali, film se nastavlja dalje. Posle venčanja...
I ono što dobijamo na kraju, baš kao i u pravom remek-delu, može se tumačiti na nekoliko načina. Po meni, After The Wedding je portret oca, biznismena i filantropa Jorgena Lennarta Hannsona (u maestralnom tumačenju Rolfa Lassgarda) koji pritisnut mukom pokušava da uredi i svoj život i svet pre nego što bude kasno za sve. I poslednja scena u kojoj ga vidimo ona je koja trijumfalno potvrđuje ovakvo tumačenje filma. Naravno, isto toliko je moguće da se radi o komparativnom predlošku dva oca, koja na različite načine pokušavaju da pomognu svojoj deci tj pokazuju/dokazuju šta je očinstvo (a sam kraj simbolično i pomalo ironično pravi "smenu očeva" u porodici, tako da ispada da je svaki otac brinuo tj će brinuti o deci koja nisu njegova). Možda se radi i o političkoj alegoriji koja adresira kvazi-filantropiju koja se odigrava stotinama hiljada kilometara daleko od Danske, umesto da se bavi problemima kod kuće (samo 65.000 dece rodi se u Danskoj svake godine, a u Bombaju toliko svakog meseca završi na ulici...). After The Wedding u žanrovskom smislu utvrđuje melodramu kao ono što se dešava "posle venčanja" (koje je obično finalni momenat većine romantičnih komedija i ljubavnih filmova), kada pravi život donosi svoj poklon mladencima.
Rediteljka (ali i scenaristkinja) Susanne Bier (nedavno režirala danskog Oskarovca In A Better World, koji sam vam takođe preporučivao) se očigledno razume u materiju i nijednog trenutka ne ispušta iz vida da su njeni junaci, iako zarobljenici jednog od najstarijih žanrova, zapravo živi ljudi koji imaju pravo na svojih pet minuta. I manje-više, svi junaci ovog filma ih dobijaju. Siromašni otac (prekvarcovani Mads Mikkelsen) u poslednjim minutama filma, kada shvata da nije nezamenljiv (barem ne tamo gde je mislio), njegova bivša ljubav dok sedi na stepenicama i gleda u nebo ispod koga je toliko prošlosti, njena ćerka kad shvata da idila venčanja dolazi bez roka trajanja... Svi ovi patrljci opore realnosti cepaju savršeni kroj melodrame. Na kraju je teško zadržati suze. Da nije bilo fakin Žozefine pored mene samo bih pustio suze da se same slivaju. Ovako, morao sam da ostanem čvrst kao junaci Bierinog filma.
After The Wedding čačka mnoge klišee za koje mislite da će se ovaj film njima olako pozabaviti. On vas pušta da upadnete u zamku svojih samouverenih predviđanja, a onda vas konfrontira sa raznim segmentima priče usled kojih shvatate, zajedno sa junacima, da ništa nije "kao što smo mislili" i da je silina i drskost života ono što dvoje ljude preživi posle, a ne pre venčanja.
SELEKTAH: 10minus/ 10
Ролф је ћаћа! Сјајан филм, хвала на препоруци
ReplyDelete