Može biti samo jedan
Fastest je "nastavak" Mark Nealeovog dokumentarca Faster (iz 2003.) koji se bavi svetom profesionalnog trkanja motorciklima. S tim što je ovaj put (dokumentarac je iz 2011., a sniman je godinu dana ranije) bavimo aktuelnom legendom Valentinom Rossijem i pretendentima na njegov tron.
Ja o motorciklima i tom svetu ne znam ništa. Za sve pobrojane vozače (u nekim slučajevima i timove) čuo sam po prvi put. Rossi included.
Najinteresantnija stvar mi je bila što su intervjui sa većinom aktera obavljeni dok ovi voze (pretpostavljam svoje privatne) automobile (pretpostavljam na putu za trening). To su svakako najružniji i najpraktičniji kadrovi i iako konceptualno uniformno postavljeni ne mogu da verujem da su ovo bile najinteresantnije privatne "perspektive" ovih ludaka.
A ludaci ovo jesu. Osim ako vi nemate adekvatniji termin za nekoga ko na motoru juri brzinama većim od 200km/h, a u krivinu ulazi klizeći kolenom tik iznad puta.
Kada je Rossi počeo da se takmiči (a jedan kolaž snimaka nam prikazuje celu nejgovu karijeru) deluje kao da je imao 15 godina. Oni koji u ovom trenutku pokušavaju da izrastu u veće legende od njega deluju kao da imaju 15 godina. Očigledno niko stariji ne može da se "natera" da se bavi ovim sportom.
Fastest priču o suludosti samog sporta gradi oko Rossija koji pokušava da dostigne rekord (u broju dobijenih granprija) nekog podjednako ludog Italijana pre njega (film ne otkriva zašto su baš dvojica Italijana najuspešnija u ovom sportu). Rossi je u štakama dolazio do motora, a onda vozao trke i pobeđivao. Ima par snimaka kako se lomio. Ima i par snimaka kako su se drugi lomili.
Motori jure u krug. Kamere sad postavljaju svuda, pa možete da se osećate i kao šraf na tim motorciklima.
Ne znam... Ja ne bih mogao.
SELEKTAH: 6plus/10
Fastest je "nastavak" Mark Nealeovog dokumentarca Faster (iz 2003.) koji se bavi svetom profesionalnog trkanja motorciklima. S tim što je ovaj put (dokumentarac je iz 2011., a sniman je godinu dana ranije) bavimo aktuelnom legendom Valentinom Rossijem i pretendentima na njegov tron.
Ja o motorciklima i tom svetu ne znam ništa. Za sve pobrojane vozače (u nekim slučajevima i timove) čuo sam po prvi put. Rossi included.
Najinteresantnija stvar mi je bila što su intervjui sa većinom aktera obavljeni dok ovi voze (pretpostavljam svoje privatne) automobile (pretpostavljam na putu za trening). To su svakako najružniji i najpraktičniji kadrovi i iako konceptualno uniformno postavljeni ne mogu da verujem da su ovo bile najinteresantnije privatne "perspektive" ovih ludaka.
A ludaci ovo jesu. Osim ako vi nemate adekvatniji termin za nekoga ko na motoru juri brzinama većim od 200km/h, a u krivinu ulazi klizeći kolenom tik iznad puta.
Kada je Rossi počeo da se takmiči (a jedan kolaž snimaka nam prikazuje celu nejgovu karijeru) deluje kao da je imao 15 godina. Oni koji u ovom trenutku pokušavaju da izrastu u veće legende od njega deluju kao da imaju 15 godina. Očigledno niko stariji ne može da se "natera" da se bavi ovim sportom.
Fastest priču o suludosti samog sporta gradi oko Rossija koji pokušava da dostigne rekord (u broju dobijenih granprija) nekog podjednako ludog Italijana pre njega (film ne otkriva zašto su baš dvojica Italijana najuspešnija u ovom sportu). Rossi je u štakama dolazio do motora, a onda vozao trke i pobeđivao. Ima par snimaka kako se lomio. Ima i par snimaka kako su se drugi lomili.
Motori jure u krug. Kamere sad postavljaju svuda, pa možete da se osećate i kao šraf na tim motorciklima.
Ne znam... Ja ne bih mogao.
SELEKTAH: 6plus/10
No comments:
Post a Comment