14 August 2012

KOSMOS

Jedan film koji bi bez posebnih napomena mogao biti fatalan po srpsku kinematografiju u slučaju da bude pušten studentima filmske režije. Ili njihovim mentorima


Kosmos je film sa glavnim junakom, osnovnom premisom, nekakvom radnjom, predivnim pejzažima i koloritnim statistima i scenografijom.
Kosmos bi verovatno bio najomiljeniji film Davida Lyncha i Dubravke Lakić na Filmskom festivalu Palić.
Kosmos je unutar "autorskog" ("evropskog") koncepta filma jedno "žanrovsko" osveženje. On ne pretenduje na to da išta bude jasno i da se za sve zapravo vi pitate.

Na početku filma jedan čovek, u kaputu, masne kose i sa bradom od par dana, trči po snegu i kuka. Nailazi na malo mestašce i to baš u trenutku kada se jedno dete davi, dok majka (ili sestra mu?) trči pored reke i traži pomoć. Čovek ga, reklo bi se, mrtvog vadi iz vode, a potom oživljava. Ali slučaj se nadalje vodi kao spasavanje. No, od "autorskom" filmu dragog žanra "stranac u novoj sredini" uskoro ne ostaje mnogo.

Ispostavlja se da je mestašce negde na granici Turske (sa Jermenijom?), vremenski situirano baš u period kada nekakve granice treba da padnu i da stranci nagrnu. Neki su "za" to, neki "protiv" toga. To vam je socijalni kontekst priče. Samo mestašce je dosta siromašno sa puno napuštenih zgrada i setom starijih muškaraca koji vreme provode u lokalnoj kafani. Baš kao i otac spasenog dečaka koji je nekako najuporniji da pruži podršku Strancu. Ali to nije lako.

Jer ovaj baulja mestom, pokazuje čudotvorne isceliteljske i spiritualne moći, sa majkom (ili sestrom) spasenog dečaka priča na nekom jeziku koji razume samo Dr. Dulitl, vere se uz drvo kao Spajdermen i ostavlja utisak da baš i "nije sa ovog sveta". Kada ga majka dečaka (ili sestra mu) jednom upita kako se zove, on će joj reći Kosmos, na šta će ona njemu odgovoriti da je ona Neptun. Dakle, u takvom smo okruženju.

Za reditelja Rehu Erdema Kosmos je poligon za prostirku svih mogućih stvari koje mu padaju na pamet. Lik Kosmosa u neku ruku samo postavlja granice unutar kojih će se te stvari kovitlati. Kosmos nije bezgrešan, on nije bog, možda je božji, u najboljem slučaju. Ali njegovo paganoliko vrištanje svakako ne ide ni uz jednu oficijelnu relgiju.

A tu su i krave. Krupni planovi glava i očiju krava snimljeni pre nego što će ove biti zaklane, odrane i raseckane. One su simboli tog poslušnog života koji više ne može da se otrgne surovoj kontroli, one su garant sigurne smrti. Sa Kosmosom život i smrt više nisu tako definitivni. Sirova energija koja njime divlja prožeta nekakvim polurazumljivim kvazi-religioznim maksimama tu je da (privremeno) poremeti ustaljeni red stvari. Da da i otme nadu.

Kosmos nije lako pratiti. Erdem nedramsku radnju koju mahom motivišu Kosmosovi potezi preseca kadrovima prirode, pomenutih krava, ili skokovima u budućnost, paralelnim radnjama, poluapstraktnim scenama koje psihološki ili simbolički boje likove. Otprilike kao da je čitav film jedan Mlečni put od prizora i situacija koji se sporo pomera pred vašim očima, vođen nekim svojim, kosmičkim silama.

A možda je i sviranje kurcu.
Nije lako proceniti.

SELEKTAH: 6/10

1 comment:

  1. Ako u životu pogledate jedan film ovog režisera, neka to bude ovaj:
    http://www.imdb.com/title/tt0855729/

    ReplyDelete