Jedan život, jedna starost
Sve što je u ovom prikazu rečeno treba proveriti.
Jer ja nisam.
Tatsumi je polubiografski film Singapurca Erica Khooa o Japancu Yoshiro Tatsumiju, tvorcu gekige tj "mange za odrasle". Film je baziran na istoimenoj grafičkoj noveli, ali, kako mi je rečeno, ne drži je se koliko bi trebalo. Zapravo, tek jedva.
Umesto Tatsumijevog autobiografskog dela u filmu se nalaze neki od najpoznatijih Tatsumijevih gekiga, integrisane u radnju tako da dočaraju atomsferu i događaje unutar kojih je Tatsumi radio.
Ja, naravno, o gekigama nemam pojma. Ono malo što sam u ovom filmu video deluje vrlo, ali vrlo depresivno i nihilistički i neke od markiranih tragedija, poput bombe koja je pala na Nagasaki, imaju svoje umetničke "ćorsokake" (dobro- poglede na stvar) koji uspevaju da budu još depresivniji od samog setinga za priču. Umem i rado cenim takve autore.
Međutim u deonicama koje se tiču Tatsumijevog života gledalac koji i ne zna baš najbolje o čemu se radi i neće se baš najbolje snaći, a možda mu neće ni biti posebno zanimljivo. Mahom zbog toga što su razlike u nivoima izmerenog besmisla osetne. Tatsumijev život u posleratnom, poniženom i demoliranom Japanu svakako nije bio lak, ali Khoo propušta da uspostavi i elementaran skelet u ovoj biografiji ili da zapati neki motiv koji bi povezao Tatsumijeve priče koje sem mraka i nemaju puno toga zajedničkog.
Možda vam je kao i meni bolje da prvo probate sa Tatsumijevom novelom.
SELEKTAH: 5minus/10
Sve što je u ovom prikazu rečeno treba proveriti.
Jer ja nisam.
Tatsumi je polubiografski film Singapurca Erica Khooa o Japancu Yoshiro Tatsumiju, tvorcu gekige tj "mange za odrasle". Film je baziran na istoimenoj grafičkoj noveli, ali, kako mi je rečeno, ne drži je se koliko bi trebalo. Zapravo, tek jedva.
Umesto Tatsumijevog autobiografskog dela u filmu se nalaze neki od najpoznatijih Tatsumijevih gekiga, integrisane u radnju tako da dočaraju atomsferu i događaje unutar kojih je Tatsumi radio.
Ja, naravno, o gekigama nemam pojma. Ono malo što sam u ovom filmu video deluje vrlo, ali vrlo depresivno i nihilistički i neke od markiranih tragedija, poput bombe koja je pala na Nagasaki, imaju svoje umetničke "ćorsokake" (dobro- poglede na stvar) koji uspevaju da budu još depresivniji od samog setinga za priču. Umem i rado cenim takve autore.
Međutim u deonicama koje se tiču Tatsumijevog života gledalac koji i ne zna baš najbolje o čemu se radi i neće se baš najbolje snaći, a možda mu neće ni biti posebno zanimljivo. Mahom zbog toga što su razlike u nivoima izmerenog besmisla osetne. Tatsumijev život u posleratnom, poniženom i demoliranom Japanu svakako nije bio lak, ali Khoo propušta da uspostavi i elementaran skelet u ovoj biografiji ili da zapati neki motiv koji bi povezao Tatsumijeve priče koje sem mraka i nemaju puno toga zajedničkog.
Možda vam je kao i meni bolje da prvo probate sa Tatsumijevom novelom.
SELEKTAH: 5minus/10
No comments:
Post a Comment