ФОЛК

С горким сценама с муком се борим

Фолк је покушај Прве да се просељачи на фин начин и покуша да мазне део публике неумољиво одане Пинку која на ружичастом ТВ екрану не разликује снег, говно или Леу Киш. У исто време Прва је, самопрофилисана као "урбани мејнстрим", провалила да на даљинским управљачима већине наших (ментално непробојних) суграђана никада неће заменити РТС на првом дугмету док не уведе мало праве музике за душу. Ја, наравно, немам проблем са циљем, већ са средством.

У нашој кинематографији и ТВ продукцији кафанска певаљка одиграла је крупнe улогe и скоро да нема редитеља који се није позабавио овим ликом, макар на нивоу елемента који дефинише социјални амбијент. Ако ме сећање не вара Фолк је први ТВ/серијски покушај бављења самом народном певачицом и њеним животом, а сасвим сигурно први покушај дочаравања тренутно практикујућег модела пробијања до естрадног врха.

Главна улога једанаестогодишње певачице (тако каже Прва на сајту, у серији би поверовали и да има коју годину више) Звездане (то кад српски сценариста хоће да оствари више) припала је Катарини Богићевић која је пре годину дана била финалисткиња музичког ријалитија Ја имaм таленат. Међутим, гледајући серију имаћете великих проблема да утврдите да ли је она једини натуршчик у серији.

Баш како нас је све скромнија продукција наших серија навикла у пилоту скоро и да нема никаквих дешавања, осим ако не рачунате оне релевантне за Звезданине вршњаке (који, даће бог здравља, ово неће ни гледати) и који се односе на то да ли ће разредна "кевићка" да пусти Звездану на такмичење у Обреновац. У Краљеву, дакле, отац (Исаковић Борис) и мајка (Нинковић Наташа) имају талентовану цурицу коју отац, познати 'армоникаш, естрадно подводи по свадбама не би ли зарадио неки Евро да прехрани своју бројну породицу која поред њега и Звездане укључује и мајчин (слутим покондирени) педикир. Покушај да нам се експлоатација малолетног чељадета прикаже као голо преживљавање у срцу Србије омануо је мањком информација о томе зашто мајка и отац не раде, где су радили, одакле мами паре за педикир, где је тати, ако је већ тако познат, бенд и нека одрасла певаљка, као и зашто је Звездана јединица.

Но, серија озбиљно не стигне да заживи ни као социјална критика једног модела привређивања, а аутор серије (сценарио и режију потписује мени непознати Душан Милић) своју уметничку оштрицу помера ка стању у просвети и улози уч'тељ'це музичког у образовном обогаљивању малолетне З. Нешто касније откривамо да уч'тељца (Тапушковић Наташа) поред жеље да оствари један давни сан (са З.) нема ништа против ни да јој током припрема за такмичења асистира Звезданин отац у својству пипача и сексуалног асистента. Међутим, аутори чак ни у том турбофолкоидном миксу духовног предграђа и нереализованих амбиција не налазе мир, већ алаву оштрицу своје критике дижу и на локалну самоуправу, па тамо видимо да је локални челник општине  на "једиговна" са 'армоникашем, али и да је особа од интегритета када је у питању чињење услуга. Остаје отворено питање зашто је нешто што је приказано као очигледна пракса у нашем малом мисту баш овај пут омануло у реализацији. Или се ради о бедном покушају пиара за стварне локалне власти.

Између ових оштрих критичких замаха имамо назнаке типичног несрећног српског брака, беживотно или имбецилно реализоване покушаје приказивања живота тинејџера, Николу Којоа на ауто-пилоту (овај пут као власника кафане и судећи по нејасним изјавама политичког реакционара) и малу Катарину која боље пева, него што глуми, али чак ни то не ради на начин због кога бих разбијао чаше. Но, ваља бити стрпљив са њеним младим годинама.

Већ графичка опрема серије у нечему што заузима простор шпице наслућује да Душан Илић и као редитељ влада истим талентом као и сценариста . Окер тонови који преовладавају у нашим рекламама присутни су и овде, режија је млака, безидејна, досадна, па чак и у најврелијим сценама (када мала Звездана пева Мито бекријо и гази по столу док свадба (треба да) пада у транс) пре имамо утисак да је пар пластичних фигура оживело у излогу продавнице.

Коначно, није јасно ни ком јату Звездана жели да припада. Спомиње се Цеца, Звездана уз доручак певуши Секу Алексић чији спот иде на тевеу, али у кафани и на пробама за такмичење она пева песме које су прославиле стару гарду попут Василије Радојчић  и Ханке Палдум. На овај начин серија губи свој највећи адут, а и смисао, ако мене питате. Јер да Звездана жели да себи прокрчи пут "добром песмом" и некаквим (назовимо га) "конзервативним" ставом према естради ово би био занимљив, можда и узбудљив (са другим сценаристом и редитељем), покушај успостављања старог естрадног система вредности где је глас вредео више од сиса и дупета, или је морао да буде барем толико добар. Овако, прича о "још једној" секицецијеци, испричана кроз предвидљиве клишее, не треба да занима никога, сем пар будала које ионако не ваде кљусе из таблоидних јасала.

Један нула за лизарда, Шотру и Војоду.