Kako i onaj "jedan posto" u Americi jedva spaja kraj s krajem
Lauren Greenfield, autorki ovog dokumentarca, se baš posrećilo. Ona je počela snimanje 2008. godine sa ciljem da zabeleži kako je Jaqueline (Jackie) Siegel, supruga jednog od najuspešnijih američkih milijardera, Davida Siegela, postavila temelje, a potom i sazidala najveću privatnu kuću u Americi. Po ugledu na Versaj, koji su posetili par godina ranije. A onda se 2010. desila kriza, Siegelove stotine miliona dolara ostale su zarobljene u investiciji koju bankari više nisu želeli da finansiraju, a Versaj je krenuo da zarasta u korov iz dana u dana topeći svoju trocifrenu milionsku vrednost, čak i tako nezavršen. Queen of Versailles postao je tako metafora za Ameriku i basnoslovno vrednu kulu od karata koja se srušila za samo jedan dan.
Međutim, Queen of Versailles nije suvoparno drvljenje, niti bilo kakav pokušaj podsećanja na to da su svi bogati ljudi nužno i zli. Ili ružni. Naprotiv, film funkcioniše kao behind the scenes za neku epizodu The Lives of Rich and Fabulous, ili njen "manje bogat i fabulozan" nastavak.
Jaqueline Siegel svojevremeno je bila raskošna Miss Floride, i trideset godina stariji David ju je tako i upoznao. Očaran lepim ženama David je vrlo brzo pristao na mu ona bude druga supruga, a zajedno sa poslovnim uspehom (David je bio vlasnik najveće time-share kompanije na svetu), rasla je i porodica Siegel- par ima šestoro svoje dece i Jackie brine o detetu svoje preminule sestre (ili brata, ili tako nešto). Svi oni žive u Floridi u kući koja je tek upola manje od one u čiju su se gradnju upustili uvereni, kao i milioni drugih američkih milionera, da snovi i bankarski krediti ne mogu imati granice.
Lauren je uspela da ima neviđen pristup porodici tokom svih tih svetlih i tamnih trenutaka, pa tako imamo priliku da virimo i u buduće ormane Siegelove u "Versaju" u koje maltene može da stane i kombajn, ali i u vrlo neprijatna raspoloženja njenog supruga, koji survan dugovima i nepravdom, postaje pravi tiranin kada je u pitanju potrošnja električne energije u domu Siegelovih. I dok se muke nižu, a datum useljenja postaje sve (ne)izvesniji mi vidimo da se Jackie nosi sa onim što joj život donosi ne gubeći živce, niti ljubav za svog supruga i svoju decu. Ona je navikla na imala-nemala život, ona je bila konobarica nakon što je postala Miss Floride. Ona je znala ceo Holivud i ceo Vegas pre nego što je ponovo bila primorana da leti ekonomskom klasom. Ona, baš kao i stotine miliona dolara siromašnija Amerika od nje, pokušava da shvati šta se desilo, ko je zajebao njenu porodicu, besna i ogorčena na bankare koji su ih prevarili. A o nesposobnosti ovog ološa sam Siegel ima priču o tome kako je preko trećih lica otkupio od banke svoj dug od 15m$ za 3m$. I on se sad, baš kao i mi, pita kako je moguće da takvi nesposobnjakovići drže privredu Amerike u svojim rukama.
Ono što ovom filmu daje šarm, pored Jackie, jeste Osbournes-ovski groteskni pokušaji da se nekoliko dece, tuce životinja, par filipinskih dadilja i kuća sa desetinama soba održe u kakvom-takvom redu. Pored toga, film nam pokazuje Siegelove (roditelje) kao ljude sa glavom čije su noge više na zemlji, nego glava u oblacima, voljne da pomognu siromašnijima od sebe (vozač Rolsa, Jackieina prijateljica), kad se toga sete. Ostavljam mogućnost da je nešto od toga inscenirano i za potrebe filma, ali neke stvari, naročito ovo sa propalim biznismenom koji sad od Siegelovih pozajmljuje Rols Rojsa za prevoz mladenaca na svadbama i tako zarađuje pare za život, deluju vrlo uverljivo.
U isto vreme Queen of Versailles je priča o megalomaniji, ne bez razloga oslonjena na megalomaniju evropske aristokratije (i prohujalih vremena), priča o bezumnoj potrebi da se svaki san pretvori u realnost, i, nažalost, ceni koštanja svega toga. S druge strane, nesalomivi duh Jackie Siegel ono je što svima nama, naročito u ovim trenucima, treba da da podstreka i primer kako i kad izgubiš mnogo, mnogo, mnoooogo više zapravo samo praviš mesta da tu stekneš nešto novo.
SELEKTAH: 8minus/10
Lauren Greenfield, autorki ovog dokumentarca, se baš posrećilo. Ona je počela snimanje 2008. godine sa ciljem da zabeleži kako je Jaqueline (Jackie) Siegel, supruga jednog od najuspešnijih američkih milijardera, Davida Siegela, postavila temelje, a potom i sazidala najveću privatnu kuću u Americi. Po ugledu na Versaj, koji su posetili par godina ranije. A onda se 2010. desila kriza, Siegelove stotine miliona dolara ostale su zarobljene u investiciji koju bankari više nisu želeli da finansiraju, a Versaj je krenuo da zarasta u korov iz dana u dana topeći svoju trocifrenu milionsku vrednost, čak i tako nezavršen. Queen of Versailles postao je tako metafora za Ameriku i basnoslovno vrednu kulu od karata koja se srušila za samo jedan dan.
Međutim, Queen of Versailles nije suvoparno drvljenje, niti bilo kakav pokušaj podsećanja na to da su svi bogati ljudi nužno i zli. Ili ružni. Naprotiv, film funkcioniše kao behind the scenes za neku epizodu The Lives of Rich and Fabulous, ili njen "manje bogat i fabulozan" nastavak.
Jaqueline Siegel svojevremeno je bila raskošna Miss Floride, i trideset godina stariji David ju je tako i upoznao. Očaran lepim ženama David je vrlo brzo pristao na mu ona bude druga supruga, a zajedno sa poslovnim uspehom (David je bio vlasnik najveće time-share kompanije na svetu), rasla je i porodica Siegel- par ima šestoro svoje dece i Jackie brine o detetu svoje preminule sestre (ili brata, ili tako nešto). Svi oni žive u Floridi u kući koja je tek upola manje od one u čiju su se gradnju upustili uvereni, kao i milioni drugih američkih milionera, da snovi i bankarski krediti ne mogu imati granice.
Lauren je uspela da ima neviđen pristup porodici tokom svih tih svetlih i tamnih trenutaka, pa tako imamo priliku da virimo i u buduće ormane Siegelove u "Versaju" u koje maltene može da stane i kombajn, ali i u vrlo neprijatna raspoloženja njenog supruga, koji survan dugovima i nepravdom, postaje pravi tiranin kada je u pitanju potrošnja električne energije u domu Siegelovih. I dok se muke nižu, a datum useljenja postaje sve (ne)izvesniji mi vidimo da se Jackie nosi sa onim što joj život donosi ne gubeći živce, niti ljubav za svog supruga i svoju decu. Ona je navikla na imala-nemala život, ona je bila konobarica nakon što je postala Miss Floride. Ona je znala ceo Holivud i ceo Vegas pre nego što je ponovo bila primorana da leti ekonomskom klasom. Ona, baš kao i stotine miliona dolara siromašnija Amerika od nje, pokušava da shvati šta se desilo, ko je zajebao njenu porodicu, besna i ogorčena na bankare koji su ih prevarili. A o nesposobnosti ovog ološa sam Siegel ima priču o tome kako je preko trećih lica otkupio od banke svoj dug od 15m$ za 3m$. I on se sad, baš kao i mi, pita kako je moguće da takvi nesposobnjakovići drže privredu Amerike u svojim rukama.
Ono što ovom filmu daje šarm, pored Jackie, jeste Osbournes-ovski groteskni pokušaji da se nekoliko dece, tuce životinja, par filipinskih dadilja i kuća sa desetinama soba održe u kakvom-takvom redu. Pored toga, film nam pokazuje Siegelove (roditelje) kao ljude sa glavom čije su noge više na zemlji, nego glava u oblacima, voljne da pomognu siromašnijima od sebe (vozač Rolsa, Jackieina prijateljica), kad se toga sete. Ostavljam mogućnost da je nešto od toga inscenirano i za potrebe filma, ali neke stvari, naročito ovo sa propalim biznismenom koji sad od Siegelovih pozajmljuje Rols Rojsa za prevoz mladenaca na svadbama i tako zarađuje pare za život, deluju vrlo uverljivo.
U isto vreme Queen of Versailles je priča o megalomaniji, ne bez razloga oslonjena na megalomaniju evropske aristokratije (i prohujalih vremena), priča o bezumnoj potrebi da se svaki san pretvori u realnost, i, nažalost, ceni koštanja svega toga. S druge strane, nesalomivi duh Jackie Siegel ono je što svima nama, naročito u ovim trenucima, treba da da podstreka i primer kako i kad izgubiš mnogo, mnogo, mnoooogo više zapravo samo praviš mesta da tu stekneš nešto novo.
SELEKTAH: 8minus/10
svoje preminule sestre (ili brata, ili tako nešto). or whatever fuck you :)
ReplyDelete