Midgets of the Ring: An Expected Shit
Ne bih vas duže zadržavao. Barem ne koliko ovaj film (169 minuta).
Ne znam da li ste gledali LOR (bilo koji deo), ali tamo Frodo i njegov ortak moraju da stignu do neke planine i u njen pakleni želudac ubace prsten koji je izvor sviju zala. Ili tako nešto. Epsku avanturu čini nekoliko paralelnih priča, nekoliko timova glavnih junaka, spektakularne masovke, set neobičnih i poprilično efektno CGI-realizovanih stvorenja, dva super-čarobnjaka i barem tuce detalja koji daju povoda razmišljanju na temu da je LOR zapravo prikriveni Brokeback Mountain samo sa dlakavijim muškarcima.
U Hobbitu struktura skoro da nije nimalo promenjena: period berićetnosti kraljevstva midžeta prekinuo je dolazak jednog zmaja. Gandalf dolazi po Bilbo Bagginsa (nepodnošljivo nezainteresovani Martin Freeman) i poverava mu zadatak, da sa njim i potučenim patuljicima ide u oslobođenje njihove zemlje. Tako počinje avantura koja, barem u prvih dva sata i 49 minuta, izgleda tako što Družina prst.., pardon, midžeta usput (kao u nekoj igrici) sreće raznorazne trolove, orke i druge vrste prepreka (spektakularno grozne su storm-šibadžije) i sa njima se maklja, ali tako da primarna ciljna grupa ovog filma (deca 4-9 god) ne bude ni prestravljena, ni previše zabrinuta za junake (kojima se ionako ništa ne može dogoditi). Same članove tima midžeta teško je razlikovati i Jackson se nije čak potrudio ni da reprizira tipove Snežaninih patuljaka. Sve ovo rezultira veoma tankom vezanošću za njih, koja je ni prineti strepnjama kroz koje smo prošli sa Prstenjacima. Stari znanci poput Cate Blanchet, Goluma i Frodoa su tu da nas podsete da iako ovo ne liči na ono sve zapravo jeste kao i pre.
Skoro je neverovatno da Peter Jackson u režijskom smislu nije napravio apsolutno nijedno jedino rešenje koje bi pokazalo da iza sebe ima onakav epski uradak. Osim, ako među ista ne ubrajate rutinu. Usudio bih se da kažem da su za izradu virtuelnih životinja korišćene iste mašine, isti softveri i verovatno isti "kinezi" (vukovi orki naročito deluju jadno), tako i da na tom frontu gledalac ostaje uskraćen za razlog za gledanje ovog filma.
Prilagođavanjem radnje (slepstik segmenti protkani banalnom herojskom patetikom) i debilizovanjem epskog na nešto što će biti pitko i bezbolno kao "family entertainment" Peter Jackson je pokazao da mnogo para vrti ono što nijedna poštena burgija ne bi.
The Legend Comes To Death...
SELEKTAH: 1/10
Ne bih vas duže zadržavao. Barem ne koliko ovaj film (169 minuta).
Ne znam da li ste gledali LOR (bilo koji deo), ali tamo Frodo i njegov ortak moraju da stignu do neke planine i u njen pakleni želudac ubace prsten koji je izvor sviju zala. Ili tako nešto. Epsku avanturu čini nekoliko paralelnih priča, nekoliko timova glavnih junaka, spektakularne masovke, set neobičnih i poprilično efektno CGI-realizovanih stvorenja, dva super-čarobnjaka i barem tuce detalja koji daju povoda razmišljanju na temu da je LOR zapravo prikriveni Brokeback Mountain samo sa dlakavijim muškarcima.
U Hobbitu struktura skoro da nije nimalo promenjena: period berićetnosti kraljevstva midžeta prekinuo je dolazak jednog zmaja. Gandalf dolazi po Bilbo Bagginsa (nepodnošljivo nezainteresovani Martin Freeman) i poverava mu zadatak, da sa njim i potučenim patuljicima ide u oslobođenje njihove zemlje. Tako počinje avantura koja, barem u prvih dva sata i 49 minuta, izgleda tako što Družina prst.., pardon, midžeta usput (kao u nekoj igrici) sreće raznorazne trolove, orke i druge vrste prepreka (spektakularno grozne su storm-šibadžije) i sa njima se maklja, ali tako da primarna ciljna grupa ovog filma (deca 4-9 god) ne bude ni prestravljena, ni previše zabrinuta za junake (kojima se ionako ništa ne može dogoditi). Same članove tima midžeta teško je razlikovati i Jackson se nije čak potrudio ni da reprizira tipove Snežaninih patuljaka. Sve ovo rezultira veoma tankom vezanošću za njih, koja je ni prineti strepnjama kroz koje smo prošli sa Prstenjacima. Stari znanci poput Cate Blanchet, Goluma i Frodoa su tu da nas podsete da iako ovo ne liči na ono sve zapravo jeste kao i pre.
Skoro je neverovatno da Peter Jackson u režijskom smislu nije napravio apsolutno nijedno jedino rešenje koje bi pokazalo da iza sebe ima onakav epski uradak. Osim, ako među ista ne ubrajate rutinu. Usudio bih se da kažem da su za izradu virtuelnih životinja korišćene iste mašine, isti softveri i verovatno isti "kinezi" (vukovi orki naročito deluju jadno), tako i da na tom frontu gledalac ostaje uskraćen za razlog za gledanje ovog filma.
Prilagođavanjem radnje (slepstik segmenti protkani banalnom herojskom patetikom) i debilizovanjem epskog na nešto što će biti pitko i bezbolno kao "family entertainment" Peter Jackson je pokazao da mnogo para vrti ono što nijedna poštena burgija ne bi.
The Legend Comes To Death...
SELEKTAH: 1/10
No comments:
Post a Comment