Jedan premali film
Hitchcock je rekao da su filmovi kao život samo lišeni dosadnih trenutaka. Reditelj Sacha Gervasi ga je shvatio prebukvalno, rekao bih. Njegov film na sve načine pokušava da pobegne od Hitchcockovog života da na kraju, u filmu koji je okovan imenom svog junaka, ne ostaje puno toga što bi mogli da prihvatimo kao "Hitchcockov život". A kada kažem život mislim na ono nešto uobičajeno, svakodnevno, obično. Jer sumnjam da je sve to kod njega bilo kao kod nas. Ili kod vas.
Hitchcock nije film o Hitchcocku. To je film o jednom periodu, tranzicionom- ako hoćete, iz njegovog života, koji je trajao par meseci. S obzirom da film nosi ime autora, deluje da je Gervasi hteo da kaže da je taj i takav period bio esencijalan i dovoljno reprezentativan da bi se kroz njega mogao sagledati njegov junak. A period kojim se bavimo je snimanje filma Psycho, Hitchcockovog najkomercijalnijeg filma. On je upravo završio North By Northwest koji dobro prolazi i kod publike i kod kritike, ali Hitch je pod utiskom da svi sumnjaju da je on sve svoje najbolje već dao, da se ponavlja i da od jednog šezdesetogodišnjaka ne treba previše očekivati. Paramount nije spreman da mu da pare za ekranizaciju romana "Psycho", jer misli da tako trivijalna literatura neće doneti ništa sem bednog hororčića. Hitchcock je prinuđen da investira svoje pare. A, tako deluje, jedina osoba na njegovoj strani je njegova supruga i desna (scenarističko, asistentska) ruka, Alma. Međutim, Alma je nezadovoljan njihovim brakom i na korak je od avanture sa nekim bednim scenaristom koji traži njenu pomoć. Hitch je i dalje zaokupljen plavušama, bivšim (Vera Miles) i novim (Janet Leigh), a kada nasluti da mu Alma izmiče u naručje drugog muškarca počinje da mu se priviđa i pravi Norman Bates...
Ovo je jedan od dva filma o Hitchcocku snimljena prošle godine (drugi je TV film The Girl) i ovaj je percipiran kao onaj veći i bitniji. Da ne znate sve ovo, uprkos kastu, pomislili biste da je ovaj onaj televizijski. Ne znam odakle se Sacha Gervasi pojavio kao najbolji kandidat za mesto reditelja. Njegov jedini, istina fenomenalni, prethodni film (Anvil, The Story of Anvil) bio je dokumentarac o prijateljstvu dva metalca i njihovom bendu. Ne mislim ni da je Anthony Hopkins bio dobar kandidat za Hitcha. Hitch u filmu ima 60 godina, Hopkins 75, i previše markantnu pojavu i glumački rad iza sebe da bi za Hitchcocka napravio mesta. A ovome je svakako trebalo mesta. Hellen Mirren kao Alma funkcioniše, iako taj utisak baziram samo na filmu, jer za Almu sam sada prvi put čuo, dok mi je najveći deo Hitchcockovog života nepoznat (šta ću...). Ni Scarlett Johansson kao Janet Leigh nije briljirala. Za razliku od Jessice Biel (Vera Miles) koja je sa daleko manje prostora uspela da se učini zanimljivijom i "hičkokskijevskom".
U osnovi Hitchcock je priča o Hitchu i Almi, njihovom ljubavno-supružničkom-profesionalnom partnerstvu koje sa Psychom dolazi do tačke pucanja zbog naslaga i naslaga nezadovoljstva, pre svega Alminog. Hitchov ego je kao njegov apetit, a omiljena poslastica su mu plavuše koje kastuje u svojim filmovima. Za ženu koja je njemu i njegovom radu posvetila ceo život to je previše. I ova Gervasijeva postavka je legitimna i možda je treba uzeti u obzir kao definišiću za to ko je Hitchcock odnosno šta je Hitchcock. I s obzirom na hepiending ovo je jedna staračka ljubavna dramica sa prepoznatljivim kliše momentima i detaljima koji uobičajeno krase živote slavnih i uspešnih.
Ono što je Gervasi odabrao da iskoristi kao svoje tj Hitchcockovo autentično u velikoj meri je progutano osnovnim zapletom njegovog filma- a to je snimanje Psychoa. Gervasi, naime, aludira da je Hitch "psiho". Otuda halucinacije, otuda apetit, otuda opsesije, otuda nerazumevanje. Ali sve to može se uzeti kao trenutna posledica njegovih životnih okolnosti (kraj karijere, nesigurnost, tema samog filma), a ne kao njegova distinktivna karakteristika. Gervasi je nekako napravio da Hitch nakon Psychoa shvata ko je i ko treba da bude jedina plavuša u njegovom životu. A s obzirom da se tek u njegovom narednom filmu, The Birds, pojavljuje Tippi Hedren svi znamo koliko je veridba dugo trajala.
Ipak, najviše od svega me je neprijatno iznenadio izostanak Hitchcocka kao reditelja, neka impresivna demonstracija njegovog rada, genija, rediteljskih navika, bilo čega sem penzionerskog sedenja pored seta (ne kažem da nije) ili histeričnih negodovanja kada bude sateran u ćošak. Ispostavlja se da i legendarna "scena u kupatilu" iz Psychoa nije u potpunosti delo Hitchcockovog genija (on isprva nije želeo Hermannovu muziku, a i montažni rezovi bili su duži), već naknadni rad njega, Alme (na čiju inicijativu se i krenulo u re-cut) i Hermanna. Međutim, to nije sprečilo Gervasija da nakon toga, tokom premijere filma, koju Hitch prati iz hola, prikaže ovoga kao maestralnog dirigenta koji je tačno znao kako da upravlja reakcijama publike baš na pimeru te scene!
Uprkos A-kastu, Hitchcock izgleda malo, skromno, skučeno. Hopkins je prestar i premalo debeo, ne zauzima mesto, ne dominira kadrom. A na sve to, Gervasi je čitav film uramio kao epizodu čuvenog TV serijala (Alfred Hitchcock Presents) koji je Hitchcock vodio. I taj ram je neplanirano limitirao i potencijal i realizaciju ove priče.
SELEKTAH: 4/ 10
Hitchcock je rekao da su filmovi kao život samo lišeni dosadnih trenutaka. Reditelj Sacha Gervasi ga je shvatio prebukvalno, rekao bih. Njegov film na sve načine pokušava da pobegne od Hitchcockovog života da na kraju, u filmu koji je okovan imenom svog junaka, ne ostaje puno toga što bi mogli da prihvatimo kao "Hitchcockov život". A kada kažem život mislim na ono nešto uobičajeno, svakodnevno, obično. Jer sumnjam da je sve to kod njega bilo kao kod nas. Ili kod vas.
Hitchcock nije film o Hitchcocku. To je film o jednom periodu, tranzicionom- ako hoćete, iz njegovog života, koji je trajao par meseci. S obzirom da film nosi ime autora, deluje da je Gervasi hteo da kaže da je taj i takav period bio esencijalan i dovoljno reprezentativan da bi se kroz njega mogao sagledati njegov junak. A period kojim se bavimo je snimanje filma Psycho, Hitchcockovog najkomercijalnijeg filma. On je upravo završio North By Northwest koji dobro prolazi i kod publike i kod kritike, ali Hitch je pod utiskom da svi sumnjaju da je on sve svoje najbolje već dao, da se ponavlja i da od jednog šezdesetogodišnjaka ne treba previše očekivati. Paramount nije spreman da mu da pare za ekranizaciju romana "Psycho", jer misli da tako trivijalna literatura neće doneti ništa sem bednog hororčića. Hitchcock je prinuđen da investira svoje pare. A, tako deluje, jedina osoba na njegovoj strani je njegova supruga i desna (scenarističko, asistentska) ruka, Alma. Međutim, Alma je nezadovoljan njihovim brakom i na korak je od avanture sa nekim bednim scenaristom koji traži njenu pomoć. Hitch je i dalje zaokupljen plavušama, bivšim (Vera Miles) i novim (Janet Leigh), a kada nasluti da mu Alma izmiče u naručje drugog muškarca počinje da mu se priviđa i pravi Norman Bates...
Ovo je jedan od dva filma o Hitchcocku snimljena prošle godine (drugi je TV film The Girl) i ovaj je percipiran kao onaj veći i bitniji. Da ne znate sve ovo, uprkos kastu, pomislili biste da je ovaj onaj televizijski. Ne znam odakle se Sacha Gervasi pojavio kao najbolji kandidat za mesto reditelja. Njegov jedini, istina fenomenalni, prethodni film (Anvil, The Story of Anvil) bio je dokumentarac o prijateljstvu dva metalca i njihovom bendu. Ne mislim ni da je Anthony Hopkins bio dobar kandidat za Hitcha. Hitch u filmu ima 60 godina, Hopkins 75, i previše markantnu pojavu i glumački rad iza sebe da bi za Hitchcocka napravio mesta. A ovome je svakako trebalo mesta. Hellen Mirren kao Alma funkcioniše, iako taj utisak baziram samo na filmu, jer za Almu sam sada prvi put čuo, dok mi je najveći deo Hitchcockovog života nepoznat (šta ću...). Ni Scarlett Johansson kao Janet Leigh nije briljirala. Za razliku od Jessice Biel (Vera Miles) koja je sa daleko manje prostora uspela da se učini zanimljivijom i "hičkokskijevskom".
U osnovi Hitchcock je priča o Hitchu i Almi, njihovom ljubavno-supružničkom-profesionalnom partnerstvu koje sa Psychom dolazi do tačke pucanja zbog naslaga i naslaga nezadovoljstva, pre svega Alminog. Hitchov ego je kao njegov apetit, a omiljena poslastica su mu plavuše koje kastuje u svojim filmovima. Za ženu koja je njemu i njegovom radu posvetila ceo život to je previše. I ova Gervasijeva postavka je legitimna i možda je treba uzeti u obzir kao definišiću za to ko je Hitchcock odnosno šta je Hitchcock. I s obzirom na hepiending ovo je jedna staračka ljubavna dramica sa prepoznatljivim kliše momentima i detaljima koji uobičajeno krase živote slavnih i uspešnih.
Ono što je Gervasi odabrao da iskoristi kao svoje tj Hitchcockovo autentično u velikoj meri je progutano osnovnim zapletom njegovog filma- a to je snimanje Psychoa. Gervasi, naime, aludira da je Hitch "psiho". Otuda halucinacije, otuda apetit, otuda opsesije, otuda nerazumevanje. Ali sve to može se uzeti kao trenutna posledica njegovih životnih okolnosti (kraj karijere, nesigurnost, tema samog filma), a ne kao njegova distinktivna karakteristika. Gervasi je nekako napravio da Hitch nakon Psychoa shvata ko je i ko treba da bude jedina plavuša u njegovom životu. A s obzirom da se tek u njegovom narednom filmu, The Birds, pojavljuje Tippi Hedren svi znamo koliko je veridba dugo trajala.
Ipak, najviše od svega me je neprijatno iznenadio izostanak Hitchcocka kao reditelja, neka impresivna demonstracija njegovog rada, genija, rediteljskih navika, bilo čega sem penzionerskog sedenja pored seta (ne kažem da nije) ili histeričnih negodovanja kada bude sateran u ćošak. Ispostavlja se da i legendarna "scena u kupatilu" iz Psychoa nije u potpunosti delo Hitchcockovog genija (on isprva nije želeo Hermannovu muziku, a i montažni rezovi bili su duži), već naknadni rad njega, Alme (na čiju inicijativu se i krenulo u re-cut) i Hermanna. Međutim, to nije sprečilo Gervasija da nakon toga, tokom premijere filma, koju Hitch prati iz hola, prikaže ovoga kao maestralnog dirigenta koji je tačno znao kako da upravlja reakcijama publike baš na pimeru te scene!
Uprkos A-kastu, Hitchcock izgleda malo, skromno, skučeno. Hopkins je prestar i premalo debeo, ne zauzima mesto, ne dominira kadrom. A na sve to, Gervasi je čitav film uramio kao epizodu čuvenog TV serijala (Alfred Hitchcock Presents) koji je Hitchcock vodio. I taj ram je neplanirano limitirao i potencijal i realizaciju ove priče.
SELEKTAH: 4/ 10
Kad smo kod Festa /i spama/, putuj, putuj /da, čuje se a bogami i vidi u glavnoj ulozi, ONA/ na http://www.filmovanje.com/movie/fest-2013/item/stillleben
ReplyDeletep. s. hm, Alma, kao ona napaljena Norvežankica...
p. p. s. verujem da je komparativ hičkokovskijom.
p. p. p. s. verujem i da je deminutiv Norvežančica... ako, tako mi i treba.
ReplyDelete