Toliko pojednostavljeno tumačenje "Amerike danas" da se na kraju filma osećate glupljim, nego pametnijim zato što ste upoznati sa njim
Andrew Dominika znate po filmu The Assassination of Jesse James by the Coward Robert Ford koji nije bio ništa manje pretenciozan od svog naslova. Zajedno sa svojim "omiljenim glumcem", Bradom Pittom, Dominik nastavlja sa svojom, nazovimo to, intelektualnom rekonstrukcijom žanra i ovaj put ono što bi kod Tarantina ili Ritchieja bila crna komedija u krimi miljeu pretvara u prepucanog Cassavetesa iz koga politička misao curi kao iz Huffington Post bureka.
Priča je toliko banalna da je pitanje da li bi i braća Cohen uspela nešto da naprave od nje. Jedan tip, Squirel (Vincent Curatola), angažuje dva luzera da opljačkaju ilegalnu kockarnicu koju drži Markie Trattman (Ray Liotta). Fora je da je Markie već opljačkao istu, ali to niko nije uspeo da dokaže. Ako neko sad opljačka kockarnicu izvesno je da će ovaj put svi biti sigurni da je on to uradio (i prošli i ovaj put). Na poslu "dolaženja do istine" i kažnjavanja krivaca angažovan je Jackie (Brad Pitt) koji u pomoć poziva svog prijatelja Mickeya (James Gandolfini).
Najvažnije od svega je da se događaji odvijaju pred sam izbor Baracka Obame za predsednika, pa smo svuda gde je to moguće (of, radio, TV) zasuti McCainovim i Obaminim izjavama, kao i propratnom pričom o sunovratu američke ekonomije.
Ono što zapravo gledamo jeste kako se sva ta "američka realnost" prenela na jedan, nezanemarljiv, sektor njegovog društva. Iako nije eksplicitno napomenuto sve izgleda kao neki Detroit. Ulice su puste, kuće ruinirane ili napuštene, glavni akteri su prljavi, tek izašli iz zatvora ili navučeni na heroin. Zlodelo koje su počinili sankcionisano je kao da je postupak pokrenut preko nekakvog sindikata i Jackie i njegov pretpostavljeni (Richard Jenkins) dobar deo vremena provode dogovarajući posao kao da se radi o nekom šljakerskom poslu na gradilištu. Stanje u zemlji svakako se odrazilo i na najtvrđe među nama, pa tako nekadašnji top ubica, Mickey, danas nema snage da se izbori sa "životnim problemima" i prepušta se alkoholu i prostitutkama, nesposoban da obavi posao kako treba.
Ovu sumornu, masnu, kišnu sliku stvarnosti Dominik tek povremeno razmrdava realističkim scenama fizičkih obračuna koje manjkaju prepoznatljivim nasilničkim glamurom i pre deluju kao beleške slučajno zatečenog mobilnog telefona, dok sama ubistva kroz supersloumoušne usporava tako da osetimo kako život ističe kap po kap iz ucmekanih.
Jackie, kao jedini preduzetni tip među svima njima, jeste surovi model pravog ostvarivača američkog sna, i za sve one koji nisu pohvatali Dominikovu sprdajuću parabolu sa stanjem u Americi, na kraju sumira stvari (this is America, you're on your own) i poentira sa- now, give me my money. Mislim da je teza o vesternizaciji Amerike na nivo Divljeg zapada, samo sa korporacijama kao novim lošim momcima, i tome adekvatnom suprostavljanju (na "radničkom", mikro nivou) data bez mnogo brige za detalje i previše samouverena da je pametna i u pravu do te mere da gledalac ni ne mora da odgleda film jednom kada se složi ili ne složi sa istom.
Da li je Jesse James bio krimos ili Robin Hood, da li je Jackie samo obični američki preduzetnik koji traži ono što je pošteno zaradio, to su pitanja na koja Dominik traži odgovora. U oba slučaja ja sam sasvim nezainteresovan.
SELEKTAH: 3/10
Andrew Dominika znate po filmu The Assassination of Jesse James by the Coward Robert Ford koji nije bio ništa manje pretenciozan od svog naslova. Zajedno sa svojim "omiljenim glumcem", Bradom Pittom, Dominik nastavlja sa svojom, nazovimo to, intelektualnom rekonstrukcijom žanra i ovaj put ono što bi kod Tarantina ili Ritchieja bila crna komedija u krimi miljeu pretvara u prepucanog Cassavetesa iz koga politička misao curi kao iz Huffington Post bureka.
Priča je toliko banalna da je pitanje da li bi i braća Cohen uspela nešto da naprave od nje. Jedan tip, Squirel (Vincent Curatola), angažuje dva luzera da opljačkaju ilegalnu kockarnicu koju drži Markie Trattman (Ray Liotta). Fora je da je Markie već opljačkao istu, ali to niko nije uspeo da dokaže. Ako neko sad opljačka kockarnicu izvesno je da će ovaj put svi biti sigurni da je on to uradio (i prošli i ovaj put). Na poslu "dolaženja do istine" i kažnjavanja krivaca angažovan je Jackie (Brad Pitt) koji u pomoć poziva svog prijatelja Mickeya (James Gandolfini).
Najvažnije od svega je da se događaji odvijaju pred sam izbor Baracka Obame za predsednika, pa smo svuda gde je to moguće (of, radio, TV) zasuti McCainovim i Obaminim izjavama, kao i propratnom pričom o sunovratu američke ekonomije.
Ono što zapravo gledamo jeste kako se sva ta "američka realnost" prenela na jedan, nezanemarljiv, sektor njegovog društva. Iako nije eksplicitno napomenuto sve izgleda kao neki Detroit. Ulice su puste, kuće ruinirane ili napuštene, glavni akteri su prljavi, tek izašli iz zatvora ili navučeni na heroin. Zlodelo koje su počinili sankcionisano je kao da je postupak pokrenut preko nekakvog sindikata i Jackie i njegov pretpostavljeni (Richard Jenkins) dobar deo vremena provode dogovarajući posao kao da se radi o nekom šljakerskom poslu na gradilištu. Stanje u zemlji svakako se odrazilo i na najtvrđe među nama, pa tako nekadašnji top ubica, Mickey, danas nema snage da se izbori sa "životnim problemima" i prepušta se alkoholu i prostitutkama, nesposoban da obavi posao kako treba.
Ovu sumornu, masnu, kišnu sliku stvarnosti Dominik tek povremeno razmrdava realističkim scenama fizičkih obračuna koje manjkaju prepoznatljivim nasilničkim glamurom i pre deluju kao beleške slučajno zatečenog mobilnog telefona, dok sama ubistva kroz supersloumoušne usporava tako da osetimo kako život ističe kap po kap iz ucmekanih.
Jackie, kao jedini preduzetni tip među svima njima, jeste surovi model pravog ostvarivača američkog sna, i za sve one koji nisu pohvatali Dominikovu sprdajuću parabolu sa stanjem u Americi, na kraju sumira stvari (this is America, you're on your own) i poentira sa- now, give me my money. Mislim da je teza o vesternizaciji Amerike na nivo Divljeg zapada, samo sa korporacijama kao novim lošim momcima, i tome adekvatnom suprostavljanju (na "radničkom", mikro nivou) data bez mnogo brige za detalje i previše samouverena da je pametna i u pravu do te mere da gledalac ni ne mora da odgleda film jednom kada se složi ili ne složi sa istom.
Da li je Jesse James bio krimos ili Robin Hood, da li je Jackie samo obični američki preduzetnik koji traži ono što je pošteno zaradio, to su pitanja na koja Dominik traži odgovora. U oba slučaja ja sam sasvim nezainteresovan.
SELEKTAH: 3/10
http://www.imdb.com/title/tt2125608/?ref_=fn_al_tt_2
ReplyDeleteKad sam gledao film o Dz.Dzejmsu mada dug i spor nije mi smetao imao je kao neku finu atmosferu, lepo je snimljen i ima mladjeg afleka (koji je sjajan). Ali kao sto su neki filmovi bolji sa vremenom ovaj je primer da mogu da se i zaborave potpuno zasluzeno. Ovaj necu ni gledati mada cenim Pitove napore da snima nesto zanimljivo neopterecen zaradom (mada da li je neopterecen i nagradama??). I onda cela frka oko WorldWarZ ubije film i pre gledanja, negde mi ga zao
ReplyDeleteSolidno si ispromasivao. Ako nista drugo samo zbog fotografije, kostima i dijaloga film zasluzuje daleko vecu ocenu. A tema je aktuelna i to veoma - gangsterska crkavica je krvava i sve je teze naplatiti je. Ako je ekser 200 kinti koliko je tu diler dobar - 20 djunti po komadu - give me a fuckin break! Taj posao je totalno obezvredjen i ono sto reditelj kroz govore sa TV prijemnika kaze je sledece - gotovo je prijatelji, posle 2008. god. je nastupila nova era, kriza kao trajno stanje, sve ono sto ste do sada radili i ono cime ste se bavili ne vredi apsolutno nista. Taj trenutak se ne prepoznaje - bavljenje istim stvarima, na isti nacin, koji daju, sada vec ispod ocekivane rezultate - se desio i traje. I da, bice sve gore. U neku ruku ovaj film je prorocki.
ReplyDeleteit takes one (prophet) to know one
Delete