Iako liči, na istoku ništa nije isto kao na zapadu
Thieves je drugi najgledaniji film u Južnoj Koreji. Bio je na samo korak od toga da od čudesnog The Host preuzme laskavu titulu. Ako ostavimo superstar kast po strani (jer verujem da većini vas glumci koji igraju ne znače ništa) nije baš najjasnije čime je ovaj film pokorio ovu prestižnu i probirljivu publiku.
Ni sam reditelj ne poriče sličnost sa Soderberghovim (pre nego Milestoneovim) Ocean's Eleven, ali kaže da ona nije bila namerna. Dakle, pored A-klase glumaca koji igraju u ovom filmu i osnovni zaplet je sličan holivudskom hitu- jedan prevejani lopov organizuje grupu lopova za veliku pljačku. Ali tamo gde je Danny okupio jedan tim, prevejani Macau Park spaja honkoški i južnokorejski tim (između kojih vlada netrpeljivost i rivalstvo), a ni cilj nije pljačka kazina, već krađa čuvenog dijamanta "Tear of the sun" koji u svom sefu čuva jedna prebogata dama, notorna kockarka.
I jedan i drugi tim reditelj Dong-Hoon Choi predstavlja nam kroz njihove uobičajene aktivnosti, pre nego što ih Macau spoji na jednom mestu, kada kroz flešbekove otkrivamo i da različiti članovi timova imaju sa njim nerasčišćene, kako profesionalne, tako i emotivne račune. Same pljačkaške akcije timova urađene su u prepoznatljivom miksu nama nenaročito smešne azijske komedije uz napucanu akcionu koreografiju kakvu holivudski reditelji obično čuvaju za filmove u kojima se glavni junak zove Ethan Hunt. Flešbekovi su natopljeni melodramom i tek na kraju kada, praktično, napravimo pun krug kroz istoriju tj sagledamo određenu situaciju iz ugla svih upletenih aktera doći ćemo do kompletne istine. Međutim, Choi u prvoj polovini filma ne uspeva da nam prikaže ništa što do sada nismo videli, dok verovatnost onoga što nam prikazuje ima različitu rastegljivost.
Kao i u svakom filmu "planirane pljačke" najzanimljivije je kada stvari krenu kako ne treba. Ja ću preskočiti da vam kažem šta se tačno i po koga naročito loše odvija, ali, recimo u segmentu sa seniorskim parom lopova (koji je najuspešniji momenat celog filma) Choi menja kompletan ton filma, uvlači ozbiljnu dramu i na sredini filma pravi finale koje bi nas da je bilo na njegovom kraju sigurno pokosilo. To daje, nažalost, lažnu nadu da će druga polovina Thieves biti, kao i u The Host, onaj momenat kada shvatate da film tj žanr koji gledate ima svoju neočekivanu transformaciju.
Thieves nakon toga kreće da se cepka u stinija crevca koja raspliću priče pojedinačnih aktera, neki gutaju ceo ostatak filma, neki su samo epizodisti, a neki ostaju potpuno zaboravljeni. Taj neravnomerno raspoređen kolaž zapravo pravo niotkuda kreće da raspliće jednu ljubavnu priču i da popunjava rupe iz prošlosti čime se potpuno anulira to da je film počeo kao "nastup ansambla" i otvara pitanje koju je priču Choi zapravo želeo da nam ispriča, jer pljačka kazina i udruživanje timova definitivno ne mogu da se tumače kao Mekgafin za jednu ljubavnu priču.
Uskoro stiže The Host 2. Samo kažem.
SELEKTAH: 5minus/10
Thieves je drugi najgledaniji film u Južnoj Koreji. Bio je na samo korak od toga da od čudesnog The Host preuzme laskavu titulu. Ako ostavimo superstar kast po strani (jer verujem da većini vas glumci koji igraju ne znače ništa) nije baš najjasnije čime je ovaj film pokorio ovu prestižnu i probirljivu publiku.
Ni sam reditelj ne poriče sličnost sa Soderberghovim (pre nego Milestoneovim) Ocean's Eleven, ali kaže da ona nije bila namerna. Dakle, pored A-klase glumaca koji igraju u ovom filmu i osnovni zaplet je sličan holivudskom hitu- jedan prevejani lopov organizuje grupu lopova za veliku pljačku. Ali tamo gde je Danny okupio jedan tim, prevejani Macau Park spaja honkoški i južnokorejski tim (između kojih vlada netrpeljivost i rivalstvo), a ni cilj nije pljačka kazina, već krađa čuvenog dijamanta "Tear of the sun" koji u svom sefu čuva jedna prebogata dama, notorna kockarka.
I jedan i drugi tim reditelj Dong-Hoon Choi predstavlja nam kroz njihove uobičajene aktivnosti, pre nego što ih Macau spoji na jednom mestu, kada kroz flešbekove otkrivamo i da različiti članovi timova imaju sa njim nerasčišćene, kako profesionalne, tako i emotivne račune. Same pljačkaške akcije timova urađene su u prepoznatljivom miksu nama nenaročito smešne azijske komedije uz napucanu akcionu koreografiju kakvu holivudski reditelji obično čuvaju za filmove u kojima se glavni junak zove Ethan Hunt. Flešbekovi su natopljeni melodramom i tek na kraju kada, praktično, napravimo pun krug kroz istoriju tj sagledamo određenu situaciju iz ugla svih upletenih aktera doći ćemo do kompletne istine. Međutim, Choi u prvoj polovini filma ne uspeva da nam prikaže ništa što do sada nismo videli, dok verovatnost onoga što nam prikazuje ima različitu rastegljivost.
Kao i u svakom filmu "planirane pljačke" najzanimljivije je kada stvari krenu kako ne treba. Ja ću preskočiti da vam kažem šta se tačno i po koga naročito loše odvija, ali, recimo u segmentu sa seniorskim parom lopova (koji je najuspešniji momenat celog filma) Choi menja kompletan ton filma, uvlači ozbiljnu dramu i na sredini filma pravi finale koje bi nas da je bilo na njegovom kraju sigurno pokosilo. To daje, nažalost, lažnu nadu da će druga polovina Thieves biti, kao i u The Host, onaj momenat kada shvatate da film tj žanr koji gledate ima svoju neočekivanu transformaciju.
Thieves nakon toga kreće da se cepka u stinija crevca koja raspliću priče pojedinačnih aktera, neki gutaju ceo ostatak filma, neki su samo epizodisti, a neki ostaju potpuno zaboravljeni. Taj neravnomerno raspoređen kolaž zapravo pravo niotkuda kreće da raspliće jednu ljubavnu priču i da popunjava rupe iz prošlosti čime se potpuno anulira to da je film počeo kao "nastup ansambla" i otvara pitanje koju je priču Choi zapravo želeo da nam ispriča, jer pljačka kazina i udruživanje timova definitivno ne mogu da se tumače kao Mekgafin za jednu ljubavnu priču.
Uskoro stiže The Host 2. Samo kažem.
SELEKTAH: 5minus/10
No comments:
Post a Comment