Treba umeti biti nem
Konačno jedan film u kome je scenarista samo tako nokautirao reditelja. Šteta što je u pitanju ista osoba. Pablo Berger uzeo je bajku o Snežani i sedam patuljaka i prebacio je u Španiju s početka XX veka među matadore i cirkusante. U njegovoj priči Snežana je ćerka slavnog i bogatog matadora koji je ostao paralizovan nakon neuspele borbe sa bikom, i to na isti dan kada je njegova prelepa supruga umrla tokom porođaja. Po izlasku iz bolnice, matador okreće leđa tek rođenoj ćerci i završava u zavodničkim kandžama zle medicinske sestre koja uskoro postaje njegova žena. I dok otac i maćeha žive na raskošnom imanju mala Snežana sve do smrti bake odrasta u njenom skromnom domu željna svog slavnog oca. Kada baka umre, Snežana dolazi na imanje i tu biva izložena maltretiranju od svoje zle maćehe koja je u međuvremenu razvila sado-mazo romansu sa vozačem... I ima još dosta do hepienda. Ako o istom uopšte možemo govoriti.
Berger, scenarista, zadržao je osnovne dramaturške momente priče (zla maćeha, sirota Snežana, patuljci), ali je vrlo slobodno interpretirao događaje kao i prirode svojih junaka. Almodavar, scenarista, bio je inspiracija možda i za osnovnu postavku, ali svakako za prenaglašene melodrame i povremene komične trenutke.
Međutim, Berger, reditelj, odlučio je da Blancanieves bude "nemi film", i to "nemi" crno-beli film. Iako ima nekoliko zanimljivih i duhovitih trenutaka koje je ovakav pristup omogućio moj utisak je da u najvećoj meri film izgleda kao film u boji koji gledate na crno-belom televizoru koji nema tona. Berger je smanjio uobičajeno afektiranje tipično za "nemi film", ali u dočaravanju stanja nije našao neki novi način da glumci glume "nemo", već stvari čak deluju i poprilično neusklađeno od glumca ("nema" supruga) do glumca ("utišana" maćeha). Neke zanimljive scenarističke intervencije na samom razvoju bajke, u uvodnom delu koji se daleko više bavi ocem nego sama bajka, i u završnom delu koji u prvi plan izvlači dva patuljka koji su imali različite emocije prema Snežani, nisu ništa dobili "nemim" pristupom, sem crno-belizacije njihovih osećanja odnosno propuštene prilike da se naprave kompleksniji karakteri.
Blancanieves tako gubi trku sa već poprilično navučenim The Artist iako na planu priče nudi daleko veću i originalniju zabavu, dok oba ostaju nekako izveštačeno naivni. Kao da se sa simulacijom "nemog" filma simuliraju i produkcijske i umetničke mogućnosti doba kada su oni nastajali, a ne ovog danas.
SELEKTAH: 5minus/10
Konačno jedan film u kome je scenarista samo tako nokautirao reditelja. Šteta što je u pitanju ista osoba. Pablo Berger uzeo je bajku o Snežani i sedam patuljaka i prebacio je u Španiju s početka XX veka među matadore i cirkusante. U njegovoj priči Snežana je ćerka slavnog i bogatog matadora koji je ostao paralizovan nakon neuspele borbe sa bikom, i to na isti dan kada je njegova prelepa supruga umrla tokom porođaja. Po izlasku iz bolnice, matador okreće leđa tek rođenoj ćerci i završava u zavodničkim kandžama zle medicinske sestre koja uskoro postaje njegova žena. I dok otac i maćeha žive na raskošnom imanju mala Snežana sve do smrti bake odrasta u njenom skromnom domu željna svog slavnog oca. Kada baka umre, Snežana dolazi na imanje i tu biva izložena maltretiranju od svoje zle maćehe koja je u međuvremenu razvila sado-mazo romansu sa vozačem... I ima još dosta do hepienda. Ako o istom uopšte možemo govoriti.
Berger, scenarista, zadržao je osnovne dramaturške momente priče (zla maćeha, sirota Snežana, patuljci), ali je vrlo slobodno interpretirao događaje kao i prirode svojih junaka. Almodavar, scenarista, bio je inspiracija možda i za osnovnu postavku, ali svakako za prenaglašene melodrame i povremene komične trenutke.
Međutim, Berger, reditelj, odlučio je da Blancanieves bude "nemi film", i to "nemi" crno-beli film. Iako ima nekoliko zanimljivih i duhovitih trenutaka koje je ovakav pristup omogućio moj utisak je da u najvećoj meri film izgleda kao film u boji koji gledate na crno-belom televizoru koji nema tona. Berger je smanjio uobičajeno afektiranje tipično za "nemi film", ali u dočaravanju stanja nije našao neki novi način da glumci glume "nemo", već stvari čak deluju i poprilično neusklađeno od glumca ("nema" supruga) do glumca ("utišana" maćeha). Neke zanimljive scenarističke intervencije na samom razvoju bajke, u uvodnom delu koji se daleko više bavi ocem nego sama bajka, i u završnom delu koji u prvi plan izvlači dva patuljka koji su imali različite emocije prema Snežani, nisu ništa dobili "nemim" pristupom, sem crno-belizacije njihovih osećanja odnosno propuštene prilike da se naprave kompleksniji karakteri.
Blancanieves tako gubi trku sa već poprilično navučenim The Artist iako na planu priče nudi daleko veću i originalniju zabavu, dok oba ostaju nekako izveštačeno naivni. Kao da se sa simulacijom "nemog" filma simuliraju i produkcijske i umetničke mogućnosti doba kada su oni nastajali, a ne ovog danas.
SELEKTAH: 5minus/10
cekaj, umetnicke mogucnosti nisu bile nista manje nego danas
ReplyDeletedorekao si me, priznajem
Delete