Jedan ne toliko uspeo, ali sasvim depresivan pogled na prve godine slobode u Istočnom bloku
Za film Jestes Bogiem prvi put sam čuo u članku u "Sight and Soundu" koji se bavio time koji su poljski filmovi najgledaniji u Britaniji tj o tome kako gledanost poljskih filmova raste srazmerno rastu poljske imigracije. U tom trenutku Jestes Bogiem uspešno je startovao na britanskom boksofisu, promovisan kao pravi, mali blokbaster u svojoj matici.
Priča je kao da "varšavski geto" dobacuje do Matičevićevih novobeogradskih blokova. Piotr aka Magik je siromašni tinejdžer iz radničke porodice koja jedva krpi kraj s krajem. Rušenje Berlinskog zida donelo je slobodu, Snickers i hip hop. Po ugledu na "sve do čega mogu da dođu" (pa i Scootera) formiraju se prvi hip hop bendovi. Najpopularniji je Kaliber 44 koje predvodi pomenuti Magik. Iz razloga koji bi se najbolje mogli opisati kao nedovoljno jasni, a eventualno objasniti Magikovom ne-baš-komunikativnom prirodom bend se ubrzo raspada. Magiku se uskoro pridružuju Rahim i Fokus i oni zajedno osnivaju Paktofoniku ili PFK. Film je o njihovom kratkom ostanku na sceni uz dočaravanje svih pratećih problema. Baš koliko se i Control bavio Joy Division.
Jestes Bogiem najbolje funkcioniše na nivou fiktivne reportaže o poljskoj hip hop sceni, kao malim delom velike slike koja bi se bavila kulturnom tranzicijom koja je usledila (ili nije?) nakon pada Berlinskog zida. Predvidljivo, ali i dalje dirljivo, napori poljskih repera da pripitome zver i prilagode je svojim potrebama su i tužni i smešni. Skoro koliko nas je istočno-evropska kinematografija već navikla na to u svojim post-oslobodilačkim "žanr" dramama. U postupku reditelja Leszeka Dawida (kome je ovo drugi igrani film) nema ničega što pokušava da "podiđe" tematici kojom se bavi ili se na bilo koji način uskladi sa njom. Njegov film je nepretenciozna, socijalna drama čiji je sirovi realizam pre posledica budžeta filma nego željenog stila. Zbog toga junaci deluju emocionalnije, bliže, ponekad čak i patetično, ali mislim da u isto vreme film propušta priliku da bude "film epohe", čemu je nekako, s obzirom na ekskluzivnost teme, sve vreme tokom trajanja filma otvoren put.
Ako ne znate jezik, bojim se da ćete ostati uskraćeni da razumete značaj i kvalitet PFK, i zbog te distance će neki momenti filma (njihov veliki koncert) delovati usiljeno. U svakom slučaju, ako se sećate ranih dana srpskog hip hopa, verujem da ćete imati razumevanja za naivnost i sitne snove aktera. Jestes Bogiem (nazvan prema najvećem, "kontroverznom" hitu benda) najvećim delom bavi se frontmenom Magikom, čiji je veliki talenat iankurtisovski bio neusklađen sa njegovim kapacitetom da živi normalno, ima porodicu i bude deo društva. Čak i ako ostavimo njihov sličan tragičan kraj po strani, neki ključni momenti njihovih biografija (žena, dete, ljubanica, keš, bend...) neprijatno su slični. Dawid bi trebalo da bude zadovoljan time što je dočarao junaka koji nije, zarad "o mrtvima sve najbolje", ispran, neuverljiv i idealizovan. Njegov Magik je jedan "nesnađen" mladi čovek čiji razlozi za samoisključenje i nisu do kraja razjašnjeni.
Jestes Bogiem je daleko slabiji na "estradnom" nivou gde pokazuje kako je jedan mladi bend krčio sebi put do scene, sa opskurnim tranzicionim likovima i drugim entuzijastičnim, ali skoro idiotskim volonterima spremnim da poture svoje vreme zarad uspeha benda. Iako ih je na početku pametno postavio, Rahim i Fokus su u nastavku filma mahom statisti koji ostaju u senci ili posledici Magikovih poteza. Skoro očinski odnos koji se razvija između Magika i njihovog drugog menadžera Gustawa povremeno vuče film kao jeftinoj, socrealističkoj komediji čime poetika benda odnosno poetika njihovog predstavljanja još ozbiljnije biva trivijalizovanom i čitav film ostaje u procepu između minimalističke biografije i mejnstrim uratka namenjenog širim (i nezainteresovanim) narodnim masama.
SELEKTAH: 4plus/10
Za film Jestes Bogiem prvi put sam čuo u članku u "Sight and Soundu" koji se bavio time koji su poljski filmovi najgledaniji u Britaniji tj o tome kako gledanost poljskih filmova raste srazmerno rastu poljske imigracije. U tom trenutku Jestes Bogiem uspešno je startovao na britanskom boksofisu, promovisan kao pravi, mali blokbaster u svojoj matici.
Priča je kao da "varšavski geto" dobacuje do Matičevićevih novobeogradskih blokova. Piotr aka Magik je siromašni tinejdžer iz radničke porodice koja jedva krpi kraj s krajem. Rušenje Berlinskog zida donelo je slobodu, Snickers i hip hop. Po ugledu na "sve do čega mogu da dođu" (pa i Scootera) formiraju se prvi hip hop bendovi. Najpopularniji je Kaliber 44 koje predvodi pomenuti Magik. Iz razloga koji bi se najbolje mogli opisati kao nedovoljno jasni, a eventualno objasniti Magikovom ne-baš-komunikativnom prirodom bend se ubrzo raspada. Magiku se uskoro pridružuju Rahim i Fokus i oni zajedno osnivaju Paktofoniku ili PFK. Film je o njihovom kratkom ostanku na sceni uz dočaravanje svih pratećih problema. Baš koliko se i Control bavio Joy Division.
Jestes Bogiem najbolje funkcioniše na nivou fiktivne reportaže o poljskoj hip hop sceni, kao malim delom velike slike koja bi se bavila kulturnom tranzicijom koja je usledila (ili nije?) nakon pada Berlinskog zida. Predvidljivo, ali i dalje dirljivo, napori poljskih repera da pripitome zver i prilagode je svojim potrebama su i tužni i smešni. Skoro koliko nas je istočno-evropska kinematografija već navikla na to u svojim post-oslobodilačkim "žanr" dramama. U postupku reditelja Leszeka Dawida (kome je ovo drugi igrani film) nema ničega što pokušava da "podiđe" tematici kojom se bavi ili se na bilo koji način uskladi sa njom. Njegov film je nepretenciozna, socijalna drama čiji je sirovi realizam pre posledica budžeta filma nego željenog stila. Zbog toga junaci deluju emocionalnije, bliže, ponekad čak i patetično, ali mislim da u isto vreme film propušta priliku da bude "film epohe", čemu je nekako, s obzirom na ekskluzivnost teme, sve vreme tokom trajanja filma otvoren put.
Ako ne znate jezik, bojim se da ćete ostati uskraćeni da razumete značaj i kvalitet PFK, i zbog te distance će neki momenti filma (njihov veliki koncert) delovati usiljeno. U svakom slučaju, ako se sećate ranih dana srpskog hip hopa, verujem da ćete imati razumevanja za naivnost i sitne snove aktera. Jestes Bogiem (nazvan prema najvećem, "kontroverznom" hitu benda) najvećim delom bavi se frontmenom Magikom, čiji je veliki talenat iankurtisovski bio neusklađen sa njegovim kapacitetom da živi normalno, ima porodicu i bude deo društva. Čak i ako ostavimo njihov sličan tragičan kraj po strani, neki ključni momenti njihovih biografija (žena, dete, ljubanica, keš, bend...) neprijatno su slični. Dawid bi trebalo da bude zadovoljan time što je dočarao junaka koji nije, zarad "o mrtvima sve najbolje", ispran, neuverljiv i idealizovan. Njegov Magik je jedan "nesnađen" mladi čovek čiji razlozi za samoisključenje i nisu do kraja razjašnjeni.
Jestes Bogiem je daleko slabiji na "estradnom" nivou gde pokazuje kako je jedan mladi bend krčio sebi put do scene, sa opskurnim tranzicionim likovima i drugim entuzijastičnim, ali skoro idiotskim volonterima spremnim da poture svoje vreme zarad uspeha benda. Iako ih je na početku pametno postavio, Rahim i Fokus su u nastavku filma mahom statisti koji ostaju u senci ili posledici Magikovih poteza. Skoro očinski odnos koji se razvija između Magika i njihovog drugog menadžera Gustawa povremeno vuče film kao jeftinoj, socrealističkoj komediji čime poetika benda odnosno poetika njihovog predstavljanja još ozbiljnije biva trivijalizovanom i čitav film ostaje u procepu između minimalističke biografije i mejnstrim uratka namenjenog širim (i nezainteresovanim) narodnim masama.
SELEKTAH: 4plus/10
http://gipsymafia.bandcamp.com/album/ciganska-posla-2 Srbija do Zagreba, Poljska do Zrenjanina.
ReplyDeleteFilm sam prosledio i hip-hop-profesorki, od sinoć se ne oglašava... biće da joj više smetaju provirujući mikrofoni, iako sam naglasio da nije final cut filma, nego što je uspela da sagleda u Joy Division ključu /dobro opažanje/- ipak joj je kraj Marka Morfin (Enter) Sendmena 'prijemčiviji'.
p. s. Low-muž pomalo podseća na M. S, primećujem.