Teško je snimiti nešto zanimljivo o dosadnim ljudima
Prvo jedan heads up za moje drage Dašiće: u ovom filmu imate full-frontal bush-crazy view Michelle Williams i Sarahe Silverman. Znajući kolike ste vi estete kad su neke stvari u pitanju preporučavam vašoj pažnji.
Heads up svima ostalima: (i) u ovom filmu Seth Rogen pokušava da ostvari "ozbiljnu ulogu".
Sarah Polley nastupa patriotski. Radnja filma se dešava u Torontu, muški deo posade je poreklom iz Kanade, muzika je kremdelakrem scene (Cohen, Feist, Jason Collett, Micah P Hinson), a baš kao što smo to navikli kada je u pitanju "kanadsko društvo" njihovi problemi deluju kao nešto sa čime mi tek treba da potpišemo ugovor o pridruživanju.
Michelle i Seth su muž i žena. Ona je dokona i zaboravio sam čime se u životu bavi, a on je pisac kuvara za jela od piletine. Na jednom putovanju ona upoznaje Daniela, za koga se ispostavlja da je njen novi sused koji živi u kući preko puta. Poznanstvo sa njim otvara put preispitivanju sopstvenog braka, sreće u istom, objektivnijem sagledavanjem osobe sa kojom se život deli, prvim koracima ka neverstvu, zatim onim sve sigurnijim, a konačno i potpunom prešaltovanju na novu ljubav.
Ovo bi možda i mogla da bude zanimljiva studija modernog, kanadskog doba i, šire gledano, mladih ljudi zaroboljenih u arhaične kandže tradicionalnog bračnog "nedešavanja", ali likovi, i Michellin i Sethov, su nepojamno dosadni. On za razliku od nje ni nema iluzija o tome da život treba da bude posebno zanimljiv i prilično je srećan u svom skromnom kuhinjskom sokačetu. Ona, za razliku od njega, izgleda kao studentkinja nekog arty koledža koja u sopstvenim sitnim konfuzijama (desperate moments of desperate housewives) nalazi tragove dubljeg bola i zavodljivije depresije, osećajući pri tome sve intenzivniju uskraćenost na svim planovima. Što nije da nije. Svako ima pravo da traži svoju sreću i ovaj Seth nije baš naročit čergar najzanimljivijih stvar na ovom svetu. Ali Michelle je jednostavno jedna sama sebi dosadna osoba kojoj nema pomoći. I to zna i Sarah. Zato film ima jednu zanimljivu montažnu sekvencu na kraju koja menja sve.
Ali, pre toga je trebalo da vam kažem da su u ovom filmu ljudi toliko dosadni da je i Sarah Silverman koja igra majku alkoholičarku nepodnošljiva.
Dakle, dok vi, kao moderni bitnici modernog sveta, gušite srca u strahu da i vas sutra očekuje raspad vaše zajednice, jer svom partneru niste pružili sve što ste mogli u ovim kompetitivnim vremenima, Sarah Polley lepo prekine svoj film kad se veza završi i u nekoj vrsti epiloga pokaže nam da neke naročite sreće nema ni posle, nakon što "donesete teške odluke". U ostalom, u njenom prethodnom filmu par se nakon četrdesetčetiri srećne godine suočio sa njenim Alchajmerom sa poprilično fatalnim posledicama.
Sarah na kraju filma, a neprijatno je koliko je sve "nacrtano", bukvalno neutrališe sve prethodno prikazano i pokazuje nam da nakon što proživimo sve svoje tripove opet na kraju završavamo "ispred TV-a". A tada će nam ono što smo juče pljunuli delovati kao ne toliko bljutavo. Čak naprotiv. Ali, tada ćemo već biti zarobljeni u novom razočaranju.
Osim ako ne otvorite jedna mala, mizogena vrata i pomislite da je ovo film o Michelle, jednoj nenaročito zanimljivoj ženi koja nije znala šta hoće i mislila je da je život luda vožnja na ringišpilu. A sve ostalo o njenoj sudbini metaforično će vam preneti više puta emitovana pesma Video Killed The Radio Star.
Sarah Polley nije nezanimljiva. Ali ovo je film čijih "pet minuta" dolaze prekasno i traju manje od toga.
Ipak, ukus okrutne beznadežnosti otvara apetit više od piletine koja se sprema tokom filma.
SELEKTAH: 4minus/10
Prvo jedan heads up za moje drage Dašiće: u ovom filmu imate full-frontal bush-crazy view Michelle Williams i Sarahe Silverman. Znajući kolike ste vi estete kad su neke stvari u pitanju preporučavam vašoj pažnji.
Heads up svima ostalima: (i) u ovom filmu Seth Rogen pokušava da ostvari "ozbiljnu ulogu".
Sarah Polley nastupa patriotski. Radnja filma se dešava u Torontu, muški deo posade je poreklom iz Kanade, muzika je kremdelakrem scene (Cohen, Feist, Jason Collett, Micah P Hinson), a baš kao što smo to navikli kada je u pitanju "kanadsko društvo" njihovi problemi deluju kao nešto sa čime mi tek treba da potpišemo ugovor o pridruživanju.
Michelle i Seth su muž i žena. Ona je dokona i zaboravio sam čime se u životu bavi, a on je pisac kuvara za jela od piletine. Na jednom putovanju ona upoznaje Daniela, za koga se ispostavlja da je njen novi sused koji živi u kući preko puta. Poznanstvo sa njim otvara put preispitivanju sopstvenog braka, sreće u istom, objektivnijem sagledavanjem osobe sa kojom se život deli, prvim koracima ka neverstvu, zatim onim sve sigurnijim, a konačno i potpunom prešaltovanju na novu ljubav.
Ovo bi možda i mogla da bude zanimljiva studija modernog, kanadskog doba i, šire gledano, mladih ljudi zaroboljenih u arhaične kandže tradicionalnog bračnog "nedešavanja", ali likovi, i Michellin i Sethov, su nepojamno dosadni. On za razliku od nje ni nema iluzija o tome da život treba da bude posebno zanimljiv i prilično je srećan u svom skromnom kuhinjskom sokačetu. Ona, za razliku od njega, izgleda kao studentkinja nekog arty koledža koja u sopstvenim sitnim konfuzijama (desperate moments of desperate housewives) nalazi tragove dubljeg bola i zavodljivije depresije, osećajući pri tome sve intenzivniju uskraćenost na svim planovima. Što nije da nije. Svako ima pravo da traži svoju sreću i ovaj Seth nije baš naročit čergar najzanimljivijih stvar na ovom svetu. Ali Michelle je jednostavno jedna sama sebi dosadna osoba kojoj nema pomoći. I to zna i Sarah. Zato film ima jednu zanimljivu montažnu sekvencu na kraju koja menja sve.
Ali, pre toga je trebalo da vam kažem da su u ovom filmu ljudi toliko dosadni da je i Sarah Silverman koja igra majku alkoholičarku nepodnošljiva.
Dakle, dok vi, kao moderni bitnici modernog sveta, gušite srca u strahu da i vas sutra očekuje raspad vaše zajednice, jer svom partneru niste pružili sve što ste mogli u ovim kompetitivnim vremenima, Sarah Polley lepo prekine svoj film kad se veza završi i u nekoj vrsti epiloga pokaže nam da neke naročite sreće nema ni posle, nakon što "donesete teške odluke". U ostalom, u njenom prethodnom filmu par se nakon četrdesetčetiri srećne godine suočio sa njenim Alchajmerom sa poprilično fatalnim posledicama.
Sarah na kraju filma, a neprijatno je koliko je sve "nacrtano", bukvalno neutrališe sve prethodno prikazano i pokazuje nam da nakon što proživimo sve svoje tripove opet na kraju završavamo "ispred TV-a". A tada će nam ono što smo juče pljunuli delovati kao ne toliko bljutavo. Čak naprotiv. Ali, tada ćemo već biti zarobljeni u novom razočaranju.
Osim ako ne otvorite jedna mala, mizogena vrata i pomislite da je ovo film o Michelle, jednoj nenaročito zanimljivoj ženi koja nije znala šta hoće i mislila je da je život luda vožnja na ringišpilu. A sve ostalo o njenoj sudbini metaforično će vam preneti više puta emitovana pesma Video Killed The Radio Star.
Sarah Polley nije nezanimljiva. Ali ovo je film čijih "pet minuta" dolaze prekasno i traju manje od toga.
Ipak, ukus okrutne beznadežnosti otvara apetit više od piletine koja se sprema tokom filma.
SELEKTAH: 4minus/10
No comments:
Post a Comment