Kada je skovao ono o čaši meda i čaši žuči, Njegoš je na umu imao ovaj film
Nakon par minuta gledanja ovog filma pitao sam Žozefinu zašto svi rumunski filmovi moraju da dave na isti način.
Na kraju filma mi je bilo jasno.
Nisam gledao nijedan od dva prethodna filma Radua Jude, ali tu ću grešku ispraviti već u naredne dve nedelje (ako lil bitch dozvoli), tako da ne mogu da sagledam ovo ostvarenje u kontekstu čitavog opusa, ali već sada mi je jasno da mu je ovo najbolji film i da je ovo jedan od najboljih rumunskih filmova koje sam odgledao.
Everybody In Our Family je, ako ste iole gledali rumunske filmove u poslednjoj deceniji, sve ono što pomislite kad pomislite na "rumunski film": okrutni realizam, preružna scenografija, umereno do nimalo simpatični likovi, dokumentaristički "feel" i fotografija, naturščik-met(h)od glume, slatko-gorke priče, crni humor, satira, ljudska komedija, moderna tragedija. Everybody... na tom planu ne donosi apsolutno ništa novo, sem možda ređe viđenu besprekornu kompaktnost (film ne traje ni minut duže nego što bi trebalo), ali zato na svim pobrojanim elementima dobija najviše ocene.
FUCK! Sad sam se setio da vam kažem- PRVO gledajte film, pa TEK ONDA čitajte ovu recenziju, ako već nemate druga posla. Zaista mi je stalo da vam ne pokvarim uživanje. A uživaćete. Trus'me.
Dakle, glavni junak je Marius. On ima trideset i nešto godina, izgleda kao mršaviji brat Ivana Medenice (kunemvamse), razveden je, živi sam, profesor je. Film počinje njegovim abnormalno iritirajućim buđenjem i jutarnjim navikama, nakon čega se Marius biciklom upućuje prvo kod svojih roditelja, po automobil svoga oca, a potom kod svoje bivše žene ("fucking cunt") po njihovu ćerku, sa kojom treba da ide na more. Marius je nakon razovda (okrutnom) sudskom odlukom dobio pravo da ćerku viđa samo dve nedelje tokom leta. Njegova žena, njen ljubavnik i devojčica su sinoć doputovali sa Halkidikija i Mariusa po pristizanju zatiče informacija da se devojčica prehladila...
Slede Mike Leigh, Woody Allen, Fellini, Hal Hartley, Todd Solondtz, Asghar Farhadi... Sledi vanserijski dočaran "afterparty" jedne ionako neuspele ljubavne romanse. Raduovi glumci deluju toliko uverljivo da biste bez problema poverovali da su neki stvarni i talentovani ljudi zamoljeni da nam još jednom odigraju traume iz svog života. Priča je vođena psihološki ubedljivo i spontano, a da opet prepoznajete sitan vez inteligentnog dramaturga. Radu je uvek tu sa kamerom u ruci, ali nikad nametljivo, uvek duhovito postavljen u odnosu na akciju, kao maestro mizanscena i rada sa glumcima.
Ako ćete ove godine pogledati jedan film o svom životu neka to bude ovaj.
SELEKTAH: 10/ 10
Nakon par minuta gledanja ovog filma pitao sam Žozefinu zašto svi rumunski filmovi moraju da dave na isti način.
Na kraju filma mi je bilo jasno.
Nisam gledao nijedan od dva prethodna filma Radua Jude, ali tu ću grešku ispraviti već u naredne dve nedelje (ako lil bitch dozvoli), tako da ne mogu da sagledam ovo ostvarenje u kontekstu čitavog opusa, ali već sada mi je jasno da mu je ovo najbolji film i da je ovo jedan od najboljih rumunskih filmova koje sam odgledao.
Everybody In Our Family je, ako ste iole gledali rumunske filmove u poslednjoj deceniji, sve ono što pomislite kad pomislite na "rumunski film": okrutni realizam, preružna scenografija, umereno do nimalo simpatični likovi, dokumentaristički "feel" i fotografija, naturščik-met(h)od glume, slatko-gorke priče, crni humor, satira, ljudska komedija, moderna tragedija. Everybody... na tom planu ne donosi apsolutno ništa novo, sem možda ređe viđenu besprekornu kompaktnost (film ne traje ni minut duže nego što bi trebalo), ali zato na svim pobrojanim elementima dobija najviše ocene.
FUCK! Sad sam se setio da vam kažem- PRVO gledajte film, pa TEK ONDA čitajte ovu recenziju, ako već nemate druga posla. Zaista mi je stalo da vam ne pokvarim uživanje. A uživaćete. Trus'me.
Dakle, glavni junak je Marius. On ima trideset i nešto godina, izgleda kao mršaviji brat Ivana Medenice (kunemvamse), razveden je, živi sam, profesor je. Film počinje njegovim abnormalno iritirajućim buđenjem i jutarnjim navikama, nakon čega se Marius biciklom upućuje prvo kod svojih roditelja, po automobil svoga oca, a potom kod svoje bivše žene ("fucking cunt") po njihovu ćerku, sa kojom treba da ide na more. Marius je nakon razovda (okrutnom) sudskom odlukom dobio pravo da ćerku viđa samo dve nedelje tokom leta. Njegova žena, njen ljubavnik i devojčica su sinoć doputovali sa Halkidikija i Mariusa po pristizanju zatiče informacija da se devojčica prehladila...
Slede Mike Leigh, Woody Allen, Fellini, Hal Hartley, Todd Solondtz, Asghar Farhadi... Sledi vanserijski dočaran "afterparty" jedne ionako neuspele ljubavne romanse. Raduovi glumci deluju toliko uverljivo da biste bez problema poverovali da su neki stvarni i talentovani ljudi zamoljeni da nam još jednom odigraju traume iz svog života. Priča je vođena psihološki ubedljivo i spontano, a da opet prepoznajete sitan vez inteligentnog dramaturga. Radu je uvek tu sa kamerom u ruci, ali nikad nametljivo, uvek duhovito postavljen u odnosu na akciju, kao maestro mizanscena i rada sa glumcima.
Ako ćete ove godine pogledati jedan film o svom životu neka to bude ovaj.
SELEKTAH: 10/ 10
Jao bre Fridome, ubiću te što me natera da ostanem budan do 4, odlgedam ovo i potpuno se smorim :)Pročitao tvoj tekst i skinuo film. Gledao ga do malopre. I ostadoh potpuno zbunjen kada je krenula odjavna špica. Prosvetli me - koja je poenta? Kada je ćale poludeo i počeo da šiba sve redom, pomislio sam da ima neki plan, da će na kraju sa osmehom izaći iz stana i odvesti ćerku na more. Ali ono što se desilo..Nije valjda poenta u tome kako se tako nešto svakom od nas može desiti, da potpuno odlepimo? Mislim, znamo to i bez ovog filma. Sve ti ovo pišem u najboljoj nameri, stvarno me zanima šta je ono što ti se toliko dopalo u filmu...bez ironije i sarkazma. Film nije dosadan, nije smor, ali kada se završi ostane jedno veliko prazno...Šta je pisac hteo da kaže? Pomozi :)
ReplyDeleteNemanja
dragi nemanja,
Deleteukusi se razlikuju.
ja u to ubrajam i vreme i mesto i okolnosti pod kojima si ti gledao film, a pod kojima ja.
plus, ja sam ga gledao bez ikakvih očekivanja, a ti sa pozamašnim, rekao bih.
ali, ako bi se moglo potražiti nešto "objektivno"...
dramaturgija u ovom filmu je kao švajcarski sat. svaki detalj ima svrhu. režija i gluma su na istom nivou. film nije gone with a wind, ali za ono što je zamislio da uradi (jedna intimna crna komedija sa elementima satire) postigao je sve i to vrlo ubedljivo.
međutim, tebe brine smisao, a tu već ne znam da li mogu da ti pomognem.
naš junak je na kraju filma pobegao. s obzirom šta se pre toga dešavalo nisam siguran da je mogao išta drugo (sem da bude uhvaćen). meni je bilo super u kojoj meri nam je dočarano kako je pakao svima nama na dohvat ruke, samo treba da zagrebemo, i on će početi da se nezaustavljivo širi. čak i ako put ka njemu popločamo "dobrim namerama". mislim da je ljubavna veza tj njeno nepostojanje između glavnih aktera maestralno dočarano- to je jedan teren na kome ljudsko dostojanstvo nema nikakvu cenu. bez obzira da li si ostavljač ili ostavljeni. naročito, ako su stvari i dalje ostale malo zamršene.
uživao sam u ambivalentno datim odnosima koji non-stop variraju na liniji bliskih-nebliskih i jedino u slučaju glavnog junaka ne pokazuju nameru da evoluiraju, da se prilagode, da se rekontekstualizuju- prihvate sadašnjost.
i svega ima pomalo- malo zlobe, malo nerazumevanja, malo inata, malo ljubavi, malo strpljenja, malo sreće... a na kraju erupcija.
na kraju jeste praznina. ali to je zato što je naš junak sebe isterao iz svih života kojima pripada. našao se "negde" sa nepoznatim ljudima koji su se poneli ljudskije prema njemu nego svi prethodni. uprkos kofi hladne vode ne deluje da je skapirao stvari.
i to malo dete koje nonstop beži u svoju kuću za lutke, jer nema druge...
pisac je možda hteo da kaže da nesreća ponekad može da bude u savršenoj harmoniji sa nama.
eto
Da, skroz si u pravu oko tvojih neočekivanja i mojih očekivanja...Povukla me tvoja desetka priznajem, pa sam valjda iz tog razloga očekivao malo zaokruženiji kraj.
ReplyDeleteNe mogu reći da sam zažalio što sam pogledao film, ali fora je što mi se prva polovina toliko svidela, da sam u drugoj očekivao nešto drugačiji rasplet. Glavni lik mi baš prirastao za srce, a posle me skroz smorio..Otkud znam, valjda sam previše emotivno (možda i naivno) sve doživeo, pa sam se nadao nekom drugom ishodu...U svakom slučaju, hvala na trudu da mi pojasniš poentu :)
Nemanja
e ja sam baš gledao pitak i duhovit rumunski film, koji mi je jako prijao i želim da ga preporučim. to je http://www.youtube.com/watch?v=4RE6iBY4SFQ
ReplyDeleteBio je na palićkom festivalu te godine i iako je priča pomalo predvidljiva, film je po mom mišljenju poslastica. Prijatno gledanje!
gledala ovaj film pre recimo dve godine na nekom festivalu... necega (pojma nemam cega, da l slobodna zona, da l fest... beats me. starim) u domu omladine. isto otisla sa 0% informacija i bez ikakvih ocekivanja/predubedjenja i desilo se isto sto se desilo i kad sam gledala bilo koji rumunski film. odusevljenje praceno pitanjem sto stalno potcenjujem rumune kad ljudi ocigledno umeju da prave dobre filmove, i stalno iznova to dokazuju. sad, da budem iskrena skroz, i mene je malkice smorio kraj, ocekivala sam... nesto konkretno. nakon citanja ove recenzije (dve godine kasnije, dzizs) kapiram da kraj nije mogao da bude drugaciji.
ReplyDeletee da. stidljiva preporuka za "nunta muta" ili (cini mi se da su nasi preveli kao) tiho vencanje.