NOVE SERIJE

Ide leto, vreme je da vidimo šta je za propuštanje, a šta može sa nama na letovanje

HANNIBAL (NBC)

Hannibal je televizijski spin-of serijala o Hannibalu Lecteru koji je u Holivudu, čini mi se, okupirao tri uspešna filma od kojih je jedan jebeno remek delo svaki jebeni put kad ga gledam. Seriju je za potrebe kanala NBC razvio Bryan Fuller, koji je pre par godina imao simpatičnu, ali žanrovski neprofilisanu seriju Pushing Daisies o tipu koji može (samo jednom) da vrati mrtve u život. Najvažnije od svega je da Hannibala igra neprejebivi Mads Mikkelsen na koga drkaju svi strejt momci i svi bi (mi) da budu kul kao on.
Serija je prekoncpirana, ukratko. Glavni junak je neki sjebani ex-FBI detektiv koji se vraća slučajevima kao konsultant o čijem mentalnom zdravlju sada brinu tri osobe- FBI šef, neka psihijatrica (možda i njegova riba ili love interest) i Hannibal Lecter, kao specijalno angažovani psihijatar. U tri epizode koje sam odgledao imamo dva slučaja. Prvi se razvlači u sve tri epizode, a drugi samo u drugoj i taj je na svaki način zanimljiviji od prvog, koji se tiče serijskog ubijanja i kanibalizma, a ovaj drugi polu-ubijanja ljudi i potom njihovog uzgajanja kao pečurki. Pišem vam tako da bude teško da se čita, jer nije ni lako da se gleda. Hannibal je na svakom nivou prenabudžen, preambiciozan, samodopadljiv, ali većina scena koje promiču pred vašim očima tek jedva se uzdižu iznad prosečnog procedurala, a katkad scene ili likovi (Hannibale, brate, turi onu web-novinarku u hot dog, matere ti!) isključivo mame svojom banalnošću.
Ću gledati dok god Mads preteže.

HOW TO LIVE WITH YOUR PARENTS (ABC)

Ne, ne još jedan sitkom/dramedi o samohranoj majci!!!
Ovaj put ona se vraća kod svojih roditelja nakon razlaza sa mužem, a oni su neki njuejdž hipici koji bi da žive život bez stega.
Autorka serije, Claudia Lonow prethodno je za nas smislila sitkom Accidentally On Purpose.
Go fuck a pig!

ROGUE (Audience Network)

Thandie Newton preko dana radi kao tajni agent, a onda se uveče vraća mužu i detetu koje piški u krevet.
Izdržao sam 15 minuta nepodnošljive patetike i još nepodnošljivijih dijaloga. Osim u slučaju da se u drugom delu epizode Thandie nije pretovorila u zombija sa tri sise, pojela muža i decu i potom su je lansirali na planetu Thunderfuck da tamo bude undercover u tajnoj vladinoj koloniji zombija, niko od nas ne treba da priđe ovome.
I ne spominjimo ga nikada više.

GOLDEN BOY (CBS)

Ovo sam davno prekinuo. Nakon 7 minuta, mislim. Na početku je neka pljačka, osmišljena od strane mentalno retardirane sestre kućne pomoćnice jednog od scenarista i u toj sceni naš junak ispadne heroj, ali i "kriv" za smrt svog partnera. Kako sam od ranije znao da će on potom postati najmlađi detektiv odreda, i da će mu ovo verovatno biti kamen od griže savesti oko vrata, učinilo mi se uzaludnim da sedim i gledam seriju u kojoj onaj ko mi već ide na tuki nikada neće biti ubijen. Ili pregažen od strane kombajna.

HEMLOCK GROVE (Netflix)

Ja ništa ne znam o ovoj seriji i plašim se da je imdbujem i wikipedujem da ne bih saznao da je to neki roman Stephenie Meyer koji je ova napisala u mladosti i koji je tek sada stigao na red za ekranizaciju. Prve dve epizode izgledaju kao Twin Peaks za Virigin Diaries generaciju. Lepi momci i lepe devojčice šetaju se unaokolo, poprilično wild at heart, a paralelno sa tim nižu se Lynchovski zbunjujuće scene sa likovima koji u neočekivanim trenucima plaču zbog preljuba koje čine, tinejdžerke ginu na samom početku serije, a u pozadini svega možda je zla korporacija. Tokom prve dve epizode bukvalno vam ništa neće biti jasno ni o čemu, ja sam lično imao utisak da gledam 40. i 41. epizodu serije, ali sa sve retardirajućijim Awkwardom, fali mi serija u tom tinejdžersko/ adolescentskom uzrastu.
Ću gledati.

BATES MOTEL (A&E)

Iako je već izemitovano nekoliko epizoda ja sam i dalje na prvoj, za koju mogu da vam kažem tek par stvari. Da, ovo jeste spin-of filma Psycho, da on se bavi mladim Normanom Batesom i njegovim odnosom sa majkom Normom. Međutim, prva epizoda pre deluje kao ne baš najbolje i ne baš potrebno razvučenih petnaestak minuta serije koja bi se bavila gore rečenim. Iako su i Vera Farmiga i Freddie Highmore solidni glumci, čini mi se da su imali problem sa tim što im autor serije (Anthony Cipriano) nije dao prostora da prodišu u "novim ulogama" na početku svojih "novih života" na "novoj lokacij" (Bates Motel, duh!), a već im je uvalio prvi zločin, teške trenutke, praktične muke hendlovanja leša itd...
Radoznao sam da saznam kako su se scenaristi izborili sa svim tim nepotrebnim i prejakim stvarima koje prečesto opterete pilot u želji da gledaocu udicom ne zakače samo jednjak, već i da mu izvuku prostatu na usta.
Ću gledati sigurno još dve epizode.

DEFIANCE (SyFy)

Za razliku od drugih ljudi ja i nisam neki fan naučno-fantastičnih serijala, naročito u TV formatu. Gledao sam i gledao Battlestar Galacticu i nikada je nisam završio, a mnogo godina kasnije sam shvatio da ja imam ozbiljan kamen spoticanja sa tom serijom u vidu činjenice da ni tako advanced civilizacije nisu odbacile mambodžambo kao vid kreiranja budućnosti. Defiance je post-apokaliptična serija koja se bavi gradićem San Dijegom nakon dolaska Votana na Zemlju nakon što je njihova planeta uništena. Rezultat ovog gostovanja je još brže i temeljnije uništavanje planete. U našem fokusu su tata-Zemljanin (autsajdersovski profilisan bivši marinac, sada u ratu za svoj trbuh) i mlada Votanka koju je usvojio. Njih dvoje stižu grad Defiance, eks- San Dijego (spojler!) i tu se nalaze gradonačelnici i građanima u borbi protiv nekih trećih. Defiance je zamišljen kao sci-fi western gde došljak postaje šerif, verovatno smuva gradonačelnicu i bori se sa unutrašnjim vatrama (votanska i indijanska porodica upravljaju gradom), a povremeno svi zajedno brane grad od spoljnjeg neprijatelja.
Iako sve deluje neuznemiravajuće i neiritirajuće ovo je preslab koncept da bih mu ja posvetio pažnju.

BROADCHURCH (ITV)

Mali engleski gradić Broadchurch. I onda jednog dana nađu mrtvo dete na plaži. Detektivku igra Olivia Colman (fenomenalna sekretarica Sally iz Twenty Twelve), a njenog partnera neki daleko iskusniji i hladniji drkoš. Već tokom prve epizode je jasno da je neka konspiracija u pitanju (iako joj se ne naslućuje koren) i sve deluje kao pokušaj da "engleska" vrati na svoj kontinent ono što im je, recimo, "danska" otela sa Forbrydelsen. Nije toliko bitno samo otkriti ubicu, koliko i koliko ubica čuči u svim upletenim žrtvama, svedocima i potencijalnim počiniocima. Ništa me u pilotu nije naročito očaralo, a napravljeni su diskretni hintovi koji otvaraju put ka eventualnim nadrealnim ili (o)kultnim korenima zla. A možda se varam.
Čim stignem pogledaću makar još dve epizode.

ORPHAN BLACK (BBC America)

Glavna glumica (Tatiana Maslany) mi je preslaba, a s obzirom da ona igra (SPOJLER!) i sebe i svog klona i drugog klona i ko zna još koliko njih (u pilotu ih ima troje) nisam siguran u to koliko Orphan Black može da funkcioniše nezavisno od toga kakav odnos imamo prema njoj. Dodajte na sve to i njenog gej sajdkika u dozlaboga nepodnošljivo iritantnoj i supertetkastoj ("so fuckin 1996 gay!") interpretaciji Jordana Gavarisa i imaćete ozbiljnih problema da se probijete kroz ne toliko neinteresantan plot koji se bavi devojkom koja slučajno preuzme identitet osobe na koju užasno liči, ispostaviće se njenog klona, a ispostaviće se ne i njenog jedinog klona, što je uvuče u more neprilika. S obzirom da se radi o britanskom ne-realističkom prosedeu to uvek izgleda tanje nego u američkoj varijanti, a ovo mi ne uliva nadu da se radi o kalibru serija poput Life On Mars, koje istina i dalje čekaju da ih pogledam. Proklet bio stalni posao!
Ću pogledati još jednu.

ZOMBIELAND (Amazon.com)

GO FUCK A PIG!
GO FUCK A PIG!
GO FUCK A PIG!
GO FUCK A PIG!
GO FUCK A PIG STUPID FUCKIN PIG CUNT PIG!

VICE (HBO)

Vice je polusatna dokumentarna forma koja ide na HBO-u nakon Real Time With Bill Maher i čiji je on izvršni producent. U svakoj epizodi ekipa Vice-a (američkog besplatnog magazina koji se diljem planete bavi kulturom, politikom etc) obrađuje dva kontroverzna topika, obično u formi smele reportaže. Do sada su teme bile: deca samoubice u Pakistanu, pakistansko-indijska granica u Kašmiru, oružni politički ratovi na Haitiju, (i za nas interesantno) dejstvo uranijumskih bombi u Iraku... Dakle, radi se o materijalu oko koga nema spora ko je loš momak, a ko je najeban momak. Iako Vice daje relativno objektivnu sliku, ona je data kroz prizmu američkog viđenja šta je pristojno, a šta nije, o čemu i inače liberalni tovariš Maher zbori u svom šou. Petnaest minuta bavljenja jednom ovakvom temom nekako deluje i previše i premalo, a gledalac retko uspeva da bude bilo šta više od nemog, nemoćnog svedoka.
Gledam, ali zaboravljam.

DA VINCI'S DEMONS (Starz)

Da Vinči kao mladi umetnik i što je još bitnije- inžinjer. Uvučen u denbraunovsku konspiraciju koja se od papske stolice proteže do Firence. On je plejboj, mačevalac, genij, duhovit i otima se svakoj kontroli. U krevetu vreme provodi sa zabranjenom mistresom svoga poslodavca, a preko dana je najčešće u društvu momka koji mu služi kao pokusni kunić za njegove eksperimente. I u prvoj epizodi upoznaje "Turčina" koji mu otvara um, ali i svest prema kultu čiji je Da Vinči pripadnik, a da nije ni znao. Dakle, na jednom mestu imate sve neophodne elemente, plus sise i dupeta, da uživate u sočnoj "no brainer" zabavi. Seriju je kreirao David S. Goyer, scenarista Blade serijala, autor Flash Forward i autor osnovnih priča za The Dark Knight i The Dark Knight Rises.
Frišak pogled na neku istorijsku epohu koja nam je uvek prikazivana na isti (sterilni i stereotipni) način uvek ima moju pažnju. Ništa u Da Vinci's Demons nije na nivou Rome, ali ovo je Starz produkcija koja očigledno pretenduje da pravi inteligentne, ali mass market proizvode, poput Spartacus. Ili Magic City. A ne Boss.
Ipak, trenutno se ovom najviše radujem tokom nedelje.

PLEBS (ITV2)

Cimeri u doba starog Rima. Humor aktuelnih engleskih cimera prebačen i tek donekle prilagođen dešavanjima tog doba. Na momente duhovito, ali nakon Blackadder i svih njegovih putovanja kroz vreme, ovo deluje kao drugorazredna zabava.
A nije baš ni The Inbetweeners wanna-be.
Ću sam gledao jednu epizodu i dosta mi.

IN THE FLESH (BBC THREE)

I dalje ne znam da li je ovo bila mini-serija od tri epizode ili "englezi" nisu hteli da rizikuju pa su ionako kratke  sezone britanskih serija dodatno prepolovili. Kako god, premisa ove "još jedne serije o zombijima" je svakako jedna od najoriginalnijih koje su pojavile unutar žanra zombi filma- ovaj put vlada je nakon epidemije zombija našla načina da ove uz pomoć lekova konvertuje nazad u ljude, s tim što ovi ostaju na ozbiljnim lekovima koji sprečavaju njihov transfer natrag u zombije. Stvari za "nove, stare ljude" dodatno komplikuje i činjenica da ratni veterani, koji su branili zemlju tokom rata sa zombijima, ne gledaju na "konvertite" kao na ljude koji ne samo da ne zaslužuju ista prava, već ne zaslužuju ni da žive.
Malo mesto, vraća se tinejdžer koji se ubio, nakon čega je postao zombi. Njegova sestra je bila u pokretu otpora. A paralelno sa njim u mestašce se vraća i momak, vojnik iz Afganistana, zbog koga se tinjdžer ubio. I on kao konvertit iz zombija. Da, dobro ste pročitali- glavni junaci su bivši zombiji gej ljubavnici.
Iako su autori serije ispravno procenili da je neki realistički prosede psihološki uverljiv pravac kojim treba da idu, u tri jednosatne epizode ima dosta praznog hoda, previše situacija koje su i sa običnim ljudima ozbiljan kliše, a ne u kombinaciji sa bivšim zombijima. A moja zamerka ide i na račun sočnih horor momenata kojih je moglo biti više.
Ću sam odgledao i vama preporučujem.