Moderan čik-flik
Izrada filma Magic Mike koštala je 7 miliona dolara. Film je na blagajnama širom sveta (u odnosu 2:1 Amerika: ostatak sveta) zaradio 150 miliona. Konvencionalnost izrade (koja najviše podseća na Erin Brokovich po opštim mestima i varijacijama istih) i prisustvo velikih zvezda poput Matthewa McConaugheya i sve većih zvezda poput Channinga Tatuma (n.1 kada je u pitanju "ženska" publika), ipak, ukazuje da je reditelj Steven Soderbergh na vreme shvatio kakav scenario mu "leži u krilu".
Magic Mike je film u kome imamo nekoliko striptizerskih nastupa muškaraca čiji six-pack nema veze sa pivom, a oko toga je isprepletena priča o prijateljstvu, radničkoj Americi (na manje duhovit, ali sličan način kao u Full Monty) uz nenametljivu, ali hepiendično postavljenu ljubavnu priču.
Mike (Tatum) preko dana radi na gradilištu "Flashdance" fazon (i to je nešto što je postavljeno samo na početku filma uz Soderberghove levičarske prozivke okrutnog kapitalizma, i čemu se u nastavku filma više ne vraćamo), a noću se, u klubu svog prijatelja Dallasa (McConaughey) pretvara u talentovanog stripera koji zajedno sa svojim kolegama izvodi zapaljive tačke za desetine mladih žena, od kojih skoro nijedna nije Afro-Amerikanka i/ili debela (ne znam zašto sam ovo napomenuo, sem da pre ukažem na diznijevsku čaroliju materijala).
Soderbergh malčice varira način uplovljavanja u priču (pojava novog "člana" koga treba upoznati sa ljudima i pravilima) i potom je gradi na simpatičnom i skoro bajkolikom odnosu Mikea i novopridošlog, devetnaestogodišnjeg, Adama, kome Mike postaje mentor i "veliki brat". A tu je i Adamova sestra, koja ima vilicu teniserke i telo sestre Claudie Schiffer.
Ponekad u razgovorima između Mikea i Adamove sestre nešto zamiriše na improvizaciju i "indi Steva" i to nam da lažnu nadu da je Magic Mike manje konvencionalno ostvarenje. Iako nije. Od početka do kraja ovo je pošteno odrađena Erin Brokovich, iz muškog ugla, koja pokazuje kako ni muškarcima koji bi da žive od svojih deset prstiju i jednog penisa nije lako. Energičnost njihovih strip nastupa zasnovana je na tipično "muškim" motivima poput Divljeg zapada, armije, Tarzana..., dok simulirani seks sa odabranim članicama iz publike ne odaju baš najjasnije ko je tu eksploatisaniji.
Šteta je što je Soderbergh sve odradio rutinski, držeći se jedino namere da čak i njegovo zavirivanje u mračnije strane "posla" ne naruži previše nijednog od likova. Čovek bi očekivao da u takvom kuratom bojbendu barem jedan član bude Afro-Amerikanac (realističnosti, a ne PC-ija radi), kao i da neko bude gej (kontroverze, ali i realističnosti kulta tela radi), kao i da se nazru barem neke "bore" bavljenja tim poslom. Magic Mike je priča o tome kako ostvarenje američkog sna ne mora nužno da znači "po svaku cenu", kao i da moramo da se setimo da u tom sanjanju moramo da ostanemo ljudi i pružimo ruku pomoći kome možemo. I zbog toga ćemo na kraju biti nagrađeni. Kao i Mike.
I to je OK.
I ženama će prijati.
I Steve je OK.
On je uvek dobro poznavao i testosterone i tampone.
SELEKTAH: 5/ 10
Izrada filma Magic Mike koštala je 7 miliona dolara. Film je na blagajnama širom sveta (u odnosu 2:1 Amerika: ostatak sveta) zaradio 150 miliona. Konvencionalnost izrade (koja najviše podseća na Erin Brokovich po opštim mestima i varijacijama istih) i prisustvo velikih zvezda poput Matthewa McConaugheya i sve većih zvezda poput Channinga Tatuma (n.1 kada je u pitanju "ženska" publika), ipak, ukazuje da je reditelj Steven Soderbergh na vreme shvatio kakav scenario mu "leži u krilu".
Magic Mike je film u kome imamo nekoliko striptizerskih nastupa muškaraca čiji six-pack nema veze sa pivom, a oko toga je isprepletena priča o prijateljstvu, radničkoj Americi (na manje duhovit, ali sličan način kao u Full Monty) uz nenametljivu, ali hepiendično postavljenu ljubavnu priču.
Mike (Tatum) preko dana radi na gradilištu "Flashdance" fazon (i to je nešto što je postavljeno samo na početku filma uz Soderberghove levičarske prozivke okrutnog kapitalizma, i čemu se u nastavku filma više ne vraćamo), a noću se, u klubu svog prijatelja Dallasa (McConaughey) pretvara u talentovanog stripera koji zajedno sa svojim kolegama izvodi zapaljive tačke za desetine mladih žena, od kojih skoro nijedna nije Afro-Amerikanka i/ili debela (ne znam zašto sam ovo napomenuo, sem da pre ukažem na diznijevsku čaroliju materijala).
Soderbergh malčice varira način uplovljavanja u priču (pojava novog "člana" koga treba upoznati sa ljudima i pravilima) i potom je gradi na simpatičnom i skoro bajkolikom odnosu Mikea i novopridošlog, devetnaestogodišnjeg, Adama, kome Mike postaje mentor i "veliki brat". A tu je i Adamova sestra, koja ima vilicu teniserke i telo sestre Claudie Schiffer.
Ponekad u razgovorima između Mikea i Adamove sestre nešto zamiriše na improvizaciju i "indi Steva" i to nam da lažnu nadu da je Magic Mike manje konvencionalno ostvarenje. Iako nije. Od početka do kraja ovo je pošteno odrađena Erin Brokovich, iz muškog ugla, koja pokazuje kako ni muškarcima koji bi da žive od svojih deset prstiju i jednog penisa nije lako. Energičnost njihovih strip nastupa zasnovana je na tipično "muškim" motivima poput Divljeg zapada, armije, Tarzana..., dok simulirani seks sa odabranim članicama iz publike ne odaju baš najjasnije ko je tu eksploatisaniji.
Šteta je što je Soderbergh sve odradio rutinski, držeći se jedino namere da čak i njegovo zavirivanje u mračnije strane "posla" ne naruži previše nijednog od likova. Čovek bi očekivao da u takvom kuratom bojbendu barem jedan član bude Afro-Amerikanac (realističnosti, a ne PC-ija radi), kao i da neko bude gej (kontroverze, ali i realističnosti kulta tela radi), kao i da se nazru barem neke "bore" bavljenja tim poslom. Magic Mike je priča o tome kako ostvarenje američkog sna ne mora nužno da znači "po svaku cenu", kao i da moramo da se setimo da u tom sanjanju moramo da ostanemo ljudi i pružimo ruku pomoći kome možemo. I zbog toga ćemo na kraju biti nagrađeni. Kao i Mike.
I to je OK.
I ženama će prijati.
I Steve je OK.
On je uvek dobro poznavao i testosterone i tampone.
SELEKTAH: 5/ 10
No comments:
Post a Comment