Horor koji najviše plaši alegorijom koju je želeo da napravi
Sasvim obična američka porodica. Tata je bez posla, iz banke stižu opomene za neplaćene račune za hipoteku, mama i tata se svađaju oko toga, sin tinejdžer se povlači u sebe i vreme provodi sa nestašnim vršnjacima, a mlađi sin počinje da razvija tripove...
A onda u kući počinju da se dešavaju čudne stvari. Neko jede hranu iz frižidera tokom noći i baca je po podu, alarm se uključuje iako niko nije ni ušao ni izašao iz kuće, mlađi sin počinje da crta čudne crteže, zatim da hoda u snu, potom neobični oblici ponašanja napadaju i mamu, pa tatu, pa tinejdžera, pa tri različita jata ptica izvrše samoubistvo sudarom sa njihovom kućom...
Mama gugluje. I otkriva da se slične stvari dešavaju svuda po Americi. Nalaze i "stručnjaka" za to koji im objašnjava da su u pitanju... davamneotkrivam? i da oni imaju specifične vidove zavadi-pa-vladaj opsedanja američkih domova i krađe dece na koju su od rođenja bacili oči, ne znamo iz kojih razloga.
I tu već pametan, a bogami i glup gledalac primećuje da ti "otimači" neviđeno liče na zbirku neveselih mera koje američka vlada/ američke korporacije nemilosrdno sprovode ekonomskim pritiscima na prosečnu američku porodicu razbijajući njeno jezgro. Jedini spas je- ujedinjenje, zajednička borba... Zajednički ručak na kome ćemo se podsetiti srećnih događaja i pronaći snagu u sebi da... ako nije prekasno.
Ova bedna kombinacija "uklete kuće" sa "paranormalnim aktivnostima" i društvenog angažmana ("occupy Wall Street" + "global warming") u navrat i po ima efektne horor momente, ali uglavnom stvara situacije u kojima se čudimo nad psihološkim i drugim nelogičnostima u postupcima junaka, kao i vrlo pojednostavljenoj pojavi objašnjenja.
Nažalost, Barrettovi nisu porodica za koju navijate da bude spasena. Naprotiv.
SELEKTAH: 1/ 10
Sasvim obična američka porodica. Tata je bez posla, iz banke stižu opomene za neplaćene račune za hipoteku, mama i tata se svađaju oko toga, sin tinejdžer se povlači u sebe i vreme provodi sa nestašnim vršnjacima, a mlađi sin počinje da razvija tripove...
A onda u kući počinju da se dešavaju čudne stvari. Neko jede hranu iz frižidera tokom noći i baca je po podu, alarm se uključuje iako niko nije ni ušao ni izašao iz kuće, mlađi sin počinje da crta čudne crteže, zatim da hoda u snu, potom neobični oblici ponašanja napadaju i mamu, pa tatu, pa tinejdžera, pa tri različita jata ptica izvrše samoubistvo sudarom sa njihovom kućom...
Mama gugluje. I otkriva da se slične stvari dešavaju svuda po Americi. Nalaze i "stručnjaka" za to koji im objašnjava da su u pitanju... davamneotkrivam? i da oni imaju specifične vidove zavadi-pa-vladaj opsedanja američkih domova i krađe dece na koju su od rođenja bacili oči, ne znamo iz kojih razloga.
I tu već pametan, a bogami i glup gledalac primećuje da ti "otimači" neviđeno liče na zbirku neveselih mera koje američka vlada/ američke korporacije nemilosrdno sprovode ekonomskim pritiscima na prosečnu američku porodicu razbijajući njeno jezgro. Jedini spas je- ujedinjenje, zajednička borba... Zajednički ručak na kome ćemo se podsetiti srećnih događaja i pronaći snagu u sebi da... ako nije prekasno.
Ova bedna kombinacija "uklete kuće" sa "paranormalnim aktivnostima" i društvenog angažmana ("occupy Wall Street" + "global warming") u navrat i po ima efektne horor momente, ali uglavnom stvara situacije u kojima se čudimo nad psihološkim i drugim nelogičnostima u postupcima junaka, kao i vrlo pojednostavljenoj pojavi objašnjenja.
Nažalost, Barrettovi nisu porodica za koju navijate da bude spasena. Naprotiv.
SELEKTAH: 1/ 10
No comments:
Post a Comment