LUTHER (TREĆA SEZONA)

AKO VAM JE ŽIVOT MIO PRVO ODGLEDAJTE SVE TRI SEZONE OVE SERIJE PA TEK ONDA ČITAJTE!!! er, jasno?!

Ovo i nije toliko tekst o trećoj sezoni Luthera. Ona je bila poprilično razočaravajuća (a opet ne bih išao toliko daleko, kao neke kompatrijote, da tvrdim da je The Newsroom bolji od Luthera).
Ovo je više tekst o odnosu glavnog junaka, Luthera (Idris Elba) i njegovog silom prilika "Watsona", Alice Morgan (Ruth Wilson), dakle o nečemu što je još više razočaralo.

Iz razloga znanih samo BBC-jevoj fakin produkciji treća i poslednja sezona Luthera imala je samo četiri epizode, u odnosu na 6 kojima smo prethodno i "obilato" bili počašćeni. U njima smo se, sasvim nepotrebno, bavili sa dva slučaja od kojih sam onaj prvi već zaboravio. Paralelno sa tim dnevnim obavezama, Luther je ovaj put morao da se nosi i sa "unutrašnjom istragom" bivše koleginice Erin Gray i islednika Starka koji su se ozbiljno namerili da mu pomrse račune i dokažu da je on kriv za seriju smrti iz prethodnih sezona, uključujući i smrt njegove dragane Zoe. U međuvremenu, Luther je uspeo da nađe i novu simpatiju, mršavu prodavačicu antikviteta, Mary, za koju nisu dati ni elementarni razlozi zašto bi Luther bio sa njom. Radi se o klasičnoj curi koja bi da bude spasena, a koja sve do tog trenutka radi sve da svom spasiocu to oteža. Luther nas je nekako ubedio da je pametniji od svega toga.

Većina stvari u ovoj sezoni bila je dosta traljavo postavljena i imam utisak da se Neil Cross više baktao sa detaljima koji pojašnjavaju kako je neko stigao negde, našao nekoga ili uspeo da pobegne, nego motivima i verovatnošću istih zbog kojih su sve te stvari rađene. I u svemu tome, iako sve vreme nama pred očima, Luther je ostao po strani, kao policajska Petrija za koju smo već navikli da se uvek njoj dešavaju najveći maleri, uz Crossov dosta bedan pokušaj da od Luthera, a na bazi praktično istih stvari, još jednom kreira tragičnu/ku figuru. Naravno, kao i u prethodnim slučajevima, sve se menja kada se pojavi Alice i kada kroz njena usta sitgne malo zaslužene sprdnje i smislenih komentara. Zašto je neko čekao četvrtu i poslednju epizodu serije da (nam) vrati Alice, nije mi jasno. Ona svakako ne zaslužuje "gest apirans" status, a naročito ne za bulšijadu koju je i njoj i Lutheru Cross namenio.

Vidite, Alice je psihopata. Iako nam to u prve dve sezone nije rečeno, u trećoj jeste- ona jeste ubila svoje roditelje, a kako sama kaže- i svog muža (osim ako isti nije izmišljen sa čitavom "berlinskom avanturom"). Velika je razlika što je Luthera sumnja tj uverenost u sve to držala na pozamašnoj distanci od nje, dok sada, on, koji je izmislio moralne nazore i strada zbog njih, odjednom doživljava kao šalu pomisao da je ona nekog ubila, ili, još gore- kao nešto "što je sada deo nje".

Luther i Alice su sjajan tandem. On je sve što ona nije, i obrnuto. Ona je fascinirana njegovom ljudskošću, a on ne može da ostane imun na njenu bespogovornu lojalnost i brojne situacije u kojima mu je pomogla i spasla mu život. Ali između njih dvoje je stakleni zid, koji je nemoguće razbiti i nemoguće preskočiti. Jer Luther ne želi. Treća sezona serije nekako pravi situaciju u kojoj je fantastično sjebavanje Luthera (da ređam sve malere koji su ga zadesili?) rezultiralo nekakvim njegovim emotivnim/racionalnim samosuočavanjem po kome ispada da je Alice njegov izbor. I dok s njene strane nije tajna da se radi o seksualnoj privlačnosti plus/minus sajko-emocije, Cross njihov sastanak na mostu ostavlja ambivalentnim u pogledu toga kakva je veza tu začeta.

Luther baca svoj "srećni sako" (ahahahahaha) u reku i napušta svoj život. S obzirom da je novuizabranicu Mary znao čitavih par dana (tokom kojih je sirota zbog njega u nekoliko navrata bila na ivici smrti) teško da će ostati sa njom. Posao mu je u više navrata okrenuo leđa. Alice je jedina s kojom može da ode. Ona nije njegov izbor, ona je njegova jedina opcija. Pa, ipak, poslednji minuti poslednje epizode nekako žele da nas uvere da nije tako, već da je "i Luther shvatio!". Iako mi, gledaoci, imamo simpatije prema Alice, baš kao što ih imamo prema Dexteru, jer oboje demonstriraju ljudima nesklone količine lojalnosti i požrtvovanosti, nisam siguran da smo hteli da Luther/Luther dobije ovu vrstu hepienda. Između ostalog, zar nije sva čar Luthera za Alice u tome što jurnjava za njim nema kraja? Zar za Luthera sva čar Alice nije baš u tome što ona zna kad treba da se pojavi i kad treba da nestane.

Konačno, zar nije Lutherovo prihvatanje Alice ili njeno "odobravanje" ono što njega samog ukida, ono što mu možda otvara put ka nekom podnošljivijem životu, ali svakako zatvara vrata raja pred kojima je toliko stradao i zbog čega smo ga toliko voleli. Balans Luthera pokvaren je prelaskom Luthera na Alicinu stranu i nekako ispada da Luther, koji nam je obećavao da će ginuti za pravdu dok je živ, prihvata sopstvene žive rane, skromne dimenzije svog "ljudskog života", skoro kao da poručuje- fuck that, ne isplati se biti heroj! Svestan sam da kada on to kaže to znači više nego kad to izgovori Jack Bauer ili Nelson Mandela, ali baš zato su njegovi podvizi i tako slavni.

Ako mene pitate, drljavi negativac Marwood, koji je zapravo samo parodija Luthera (zar ne?) trebalo je da ubije Alice, baš kako je ona predložila Lutheru "da sam odabere", i da na taj način ona postane čovek i ostane večna (neostvarena) ljubav Luthera i da njegove žrtve kulminiraju tim gubitkom, i da onda on sam (ili sa dirljivo nazvanom Mary) ode do mosta i zbaci sa sebe "srećni kaput", pogleda ka "tamo negde" gde je živela Alice i ode. To bi nam slomilo srca, ali i učinilo Luthera vanvremenskom serijom koja je ostala dosledna hodu po trnju koje je sama odabrala. To bi bio način da Luther bude spasen- da još jednom spase druge. Da spasi Alice na jedini način na koji je to bilo moguće. Uh, naježio sam se.

Ako ikakvim čudom bude bilo četvrte sezone, oprostiću im sve!