Zašto se neki ljudi više plaše hipstera, nego zombija
Za Amy Seimetz sam prvi, nažalost ne i poslednji, put čuo prilikom konzumacije filma Upstream Color u kome ona igra jednu od glavnih uloga.
Sun Don't Shine je njen prvi, a nadam se i poslednji, film.
Sun Don't Shine izgleda kao najgora verzija noćne more u kojoj vas mori kako bi mogao da izgleda jedan hipsterski pokušaj mamblkor trilera.
Negde duboko, duboko u svom srcu Amy verovatno misli da je prejebala i premalickovala Terrenca Malicka i njegov Badlands i snimila film koji još više prodire u srca mladih ljubavnika u post-zločinačkom ludilu.
Film je nepodnošljiv od samog početka. Od scene tuče u kojoj se Crystal i Leo gurkaju, rvu, dave, šamaraju pored puta preko smrada i ružnoće koja izvire iz automobila kojim se voze i njihovih srca, do maloumnih epizoda, poput one sa Leovom starom ljubavnicom, nakon koje on neprekidno ponavlja "shut up, I need to figure this out" u istom trenutku kada i mi vičemo na ekran i probavamo to isto, do kraja koji ima neke veze sa mitom o maloj sireni.
Glavna junakinja je nepodnošljivo iritantna. I nije lako odlučiti da li je ogavnija kada ispoljava ljubav ili ljubomoru. Momak zboga koga je ubila svog muža (ili su to uradili zajedno, ne znamo) i ostavila dete sem povremenih ispoljavanja frustracije zbog niskog IQ-a ničim, inače, ne objašnjava svoju fatalnost u njenom slučaju. Mi, gledaoci prinuđeni smo da gledamo dvoje ružnih, dosadnih i iritantnih ljudi u nečemu što je nakaradna, hipsterska verzija strasti i ludila-u-dvoje i da trpimo amatersku glumu i da se na kraju pozabavimo motivom (male) sirene u kontekstu ispričanog...
Amy, go read a book.
SELEKTAH: 1/ 10
Za Amy Seimetz sam prvi, nažalost ne i poslednji, put čuo prilikom konzumacije filma Upstream Color u kome ona igra jednu od glavnih uloga.
Sun Don't Shine je njen prvi, a nadam se i poslednji, film.
Sun Don't Shine izgleda kao najgora verzija noćne more u kojoj vas mori kako bi mogao da izgleda jedan hipsterski pokušaj mamblkor trilera.
Negde duboko, duboko u svom srcu Amy verovatno misli da je prejebala i premalickovala Terrenca Malicka i njegov Badlands i snimila film koji još više prodire u srca mladih ljubavnika u post-zločinačkom ludilu.
Film je nepodnošljiv od samog početka. Od scene tuče u kojoj se Crystal i Leo gurkaju, rvu, dave, šamaraju pored puta preko smrada i ružnoće koja izvire iz automobila kojim se voze i njihovih srca, do maloumnih epizoda, poput one sa Leovom starom ljubavnicom, nakon koje on neprekidno ponavlja "shut up, I need to figure this out" u istom trenutku kada i mi vičemo na ekran i probavamo to isto, do kraja koji ima neke veze sa mitom o maloj sireni.
Glavna junakinja je nepodnošljivo iritantna. I nije lako odlučiti da li je ogavnija kada ispoljava ljubav ili ljubomoru. Momak zboga koga je ubila svog muža (ili su to uradili zajedno, ne znamo) i ostavila dete sem povremenih ispoljavanja frustracije zbog niskog IQ-a ničim, inače, ne objašnjava svoju fatalnost u njenom slučaju. Mi, gledaoci prinuđeni smo da gledamo dvoje ružnih, dosadnih i iritantnih ljudi u nečemu što je nakaradna, hipsterska verzija strasti i ludila-u-dvoje i da trpimo amatersku glumu i da se na kraju pozabavimo motivom (male) sirene u kontekstu ispričanog...
Amy, go read a book.
SELEKTAH: 1/ 10
No comments:
Post a Comment