Dva trilera i jedna melodramica
Nije me mrzelo da izguglujem za vas: "the place beyond the pines" je prevod reči "schenectady" američkih indijanaca. Tako se zove gradić u državi Njujork u kome se odvija radnja ovog filma.
Veoma mi se dopao prethodni film Dereka Cianfrancea, Blue Valentine, i da je upokojeni mislitemojomglavom.com dostupan na bilo koji način to bih vam i dokazao. To je bila jedna jednostavna ljubavna priča o svim mogućim komplikovanim stvarima koje mogu da se pojave u vezi gde neko ostaje lud i zaljubljen, a neko ostaje bez ludila, i zaljubljenosti. Ryan Gosling je imao retku priliku da glumi, a Michelle Williams je bila riba koliko se to može.
Žozefina ima jedan super komentar vezan za ovaj film. Da biste ga cenili koliko i ja moraćete da progutate jedan ogromni spojler. Spremni? Stvarno spremni? Dakle, nekih četrdesetak minuta u film Ryan Gosling biva ubijen i odstranjen iz filma. Odmah nakon toga Žozi je ispravno primetila u kojoj meri se film na svaki način promenio, odnosno u kojoj meri Gosling nosi film, kreira njegovu atmosferu i u izvesnoj meri definiše većinu njegovih estetskih parametara. Vinding Refnove saradnje sa Goslingom na stranu, ovo je film u kome se to najbolje vidi. Dok je on tu, ovo je jedna elokventna reinterpretacija duha filmskih sedamdesetih i priče o posrnulom junaku koji traži načina da se iskupi. Socijalni kontekst je podjednako bitan koliko i tipski postavljene uloge (on je cirkusant-motorciklista putujućeg vašara, ona je single-mother konobarica). I u toj prvoj trećini filma, kada junak odabere način na koji će da se iskupi, film još čvršće steže žanr i u našem srcu skuplja se nada da nas očekuju, posle toliko vremena, staroholivudske priče... I onda ubiju Goslinga.
I tu počinje prvo jedan film koji se tiče griže savesti koju policajac koji ga je ubio ima, a potom i jedan drugi za koji bi možda Tennessee Williams znao o čemu se radi. Međutim, naša nada da će Cianfrance napraviti neku čudesnu kombinaciju sedamdesetih sa John Woovskim melodramskim pristupom akcionom filmu raspršava se kad shvatimo da tokom prve dve trećine The Place Beyond The Pines funkcioniše skoro kao Lost Highway, i ne toliko zanimljivo.
U trećoj trećini, valjda u nameri da napravi veliki melodramski ep, Cianfrance u priču uključuje i sinove dvojice glavnih junaka (sad je vreme da spomenem da policajca, i to dobro, igra Bradley Cooper) i tu se film gubi u previše mehaničkim, prebrzim i nedovoljno "sudbonosnim" dešavanjima, gubi i ono malo preostale lepote i pretvara se u neki traljavi, šatro-cinični društveni komentar na temu hipokrizije, moralnosti i shvatanja "kako život funkcioniše". Završna scena u kojoj Goslingov sin odjezdi na očevom motoru, potvrđujući i ponavljajući autsajderstvo i "ispravnost duše" svoga oca ne funkcioniše kao očekivano žanrovsko finale, već kao neuverljiva poenta nekog sasvim drugog filma.
SELEKTAH: 4plus/ 10
Nije me mrzelo da izguglujem za vas: "the place beyond the pines" je prevod reči "schenectady" američkih indijanaca. Tako se zove gradić u državi Njujork u kome se odvija radnja ovog filma.
Veoma mi se dopao prethodni film Dereka Cianfrancea, Blue Valentine, i da je upokojeni mislitemojomglavom.com dostupan na bilo koji način to bih vam i dokazao. To je bila jedna jednostavna ljubavna priča o svim mogućim komplikovanim stvarima koje mogu da se pojave u vezi gde neko ostaje lud i zaljubljen, a neko ostaje bez ludila, i zaljubljenosti. Ryan Gosling je imao retku priliku da glumi, a Michelle Williams je bila riba koliko se to može.
Žozefina ima jedan super komentar vezan za ovaj film. Da biste ga cenili koliko i ja moraćete da progutate jedan ogromni spojler. Spremni? Stvarno spremni? Dakle, nekih četrdesetak minuta u film Ryan Gosling biva ubijen i odstranjen iz filma. Odmah nakon toga Žozi je ispravno primetila u kojoj meri se film na svaki način promenio, odnosno u kojoj meri Gosling nosi film, kreira njegovu atmosferu i u izvesnoj meri definiše većinu njegovih estetskih parametara. Vinding Refnove saradnje sa Goslingom na stranu, ovo je film u kome se to najbolje vidi. Dok je on tu, ovo je jedna elokventna reinterpretacija duha filmskih sedamdesetih i priče o posrnulom junaku koji traži načina da se iskupi. Socijalni kontekst je podjednako bitan koliko i tipski postavljene uloge (on je cirkusant-motorciklista putujućeg vašara, ona je single-mother konobarica). I u toj prvoj trećini filma, kada junak odabere način na koji će da se iskupi, film još čvršće steže žanr i u našem srcu skuplja se nada da nas očekuju, posle toliko vremena, staroholivudske priče... I onda ubiju Goslinga.
I tu počinje prvo jedan film koji se tiče griže savesti koju policajac koji ga je ubio ima, a potom i jedan drugi za koji bi možda Tennessee Williams znao o čemu se radi. Međutim, naša nada da će Cianfrance napraviti neku čudesnu kombinaciju sedamdesetih sa John Woovskim melodramskim pristupom akcionom filmu raspršava se kad shvatimo da tokom prve dve trećine The Place Beyond The Pines funkcioniše skoro kao Lost Highway, i ne toliko zanimljivo.
U trećoj trećini, valjda u nameri da napravi veliki melodramski ep, Cianfrance u priču uključuje i sinove dvojice glavnih junaka (sad je vreme da spomenem da policajca, i to dobro, igra Bradley Cooper) i tu se film gubi u previše mehaničkim, prebrzim i nedovoljno "sudbonosnim" dešavanjima, gubi i ono malo preostale lepote i pretvara se u neki traljavi, šatro-cinični društveni komentar na temu hipokrizije, moralnosti i shvatanja "kako život funkcioniše". Završna scena u kojoj Goslingov sin odjezdi na očevom motoru, potvrđujući i ponavljajući autsajderstvo i "ispravnost duše" svoga oca ne funkcioniše kao očekivano žanrovsko finale, već kao neuverljiva poenta nekog sasvim drugog filma.
SELEKTAH: 4plus/ 10
No comments:
Post a Comment