LOS CAMPESINOS! - No Blues (Wichita)

Not much fun, either

piše: powerty

NAPOMENA: Predložio sam powerty-ju da povremeno jedan drugom zadamo album za pisanje/ recenziranje. Jedini uslov je da istom priđemo bez trunke guglovanja. Već sve po sećanju i osećanju. Ovo je treći tekst iz te, nove serije.

Za Los Campesinos! sam čuo kad su pre pet (+/- 1) godina objavili debi. Rado sam podelio link na adrese čijim bi se vlasnicima eventualno mogao dopasti.  Jedan od feedback komentara je bio: “Kao indie, ali pankerskije odsvirano”. To bi u teoriji trebalo da mi se svidi, al' iako sam slično razmišljao po preslušanom, nisam mu se vraćao. Već sam to čuo u originalu. Dobro, dobro Lajbahovci, sve i da je tačno da originalnost ne postoji...

U godinama koje su usledile, viđao sam po netu da su i dalje aktivni, ne zamarajući se klikom više da vidim dokle su stigli. Sigurno je bilo bar još dva albuma pre ovog, koji mi je Fridom domaćehinski udelio u našoj maloj razonodi. U pauzama opsesivnog igranja Kitchen Scramblea, psihički sam se pripremao za povereni mi zadatak tamaneći bombonice u Candy Crush Sagi uz izvrstan noise pop debi još jedne velške prinove – Joanne Gruesome. Eto utehe za sve kojima se nije svideo m b v. Onda sam pustio Seljake! (prevod sa španskog) i zamišljao kako pregovaram sa njihovim imenjakom Žikom oko njihovog gostovanja u Šarenici. Monolog je tekao otprilike ovako:

1)      Znam Žiko, jebiga, da je problem vel'ke većine tih novih britanskih bendova što zvuče kao blede kopije svojih uzora, ali NME Nema Milosti Ej! Pa da, odavno ti je na crnoj listi, još od kad im je Napalm Death posvetio pesmu No Mental Effort, znam da to znaš. Čuo si već na šta liči Muse. Na sve pomalo, 'nači ni na šta. A oni zapeli, ne znaju za milos'. To je valjda ideja vodilja na Ostrvu, sa svim tim Future of the Leftovima i ostalim pičkama materinama, da se klinci & svi koji se osećaju mlado prazne uz takvu, bučnu i sterilnu muziku, pa da se tako isceđeni namireni vrate u svoje kjubikle i nastave da veruju kako žive u najboljem od svetova. Pa što ondak ne bi i ovde, baš bi ih razgalilo jedno nedeljno rokanje, taman ih udeneš između nastupa KUD Otadžbina iz Fridrihshafena pored Nojburga i neke SFRJ balzamovane pevačke mumije po želji. Ček', je l' RTS Javni servis evropske Srbije? Pa šta čekaš onda, m?

2)      Da mi je neko pričao pre 15 godina da će Oasis nekome da budu referenca, pljun'o bih ga, kad znamo i ti i ja Žile da je to, obrni-okreni, tribute bend Bitlsa. Ali istina, ima te britanske afektacije u nekim pesmama, u nekim drugim drhtavi pjevač zatreperi kao Suede, a znam da si ih nekad baš volio, posebno onu pjesmu Beautiful Ones. Problem je što ovde nema takve pamtljive, sve neke skice i aspiracije, tehnika očekivano besprekorna, al' tehnika nema dušu. Ovo danas sve bre kontrolisana anarhija, nije k'o nekad kad se znao red! A čuj ti to poigravanje sa psihodelijom/balearic zvukovima koji samo tako vuku na Animal Collective i El Guincha... Trebalo bi u teoriji takvi izleti da razbijaju gitarsku osnovu, i otkriju progresivne nakane, k'o onda kad je Damon Albarn poč'o da sluša Pavement, i upoznao celi svet s time. Ali, svaki seljak koji drži do sebe zna da je jedino merilo praksa i tri puta će da razmisli pre nego što počne da lupeta kao Dačić na Jovankinom odru.

3)      Ovo što u naslovima pesama koriste te egzotične izraze poput “Trequartista” (sećaš se kad smo igrali menadžera? Pa da, to ti je ona vrsta igrača koju turiš gde 'oćeš iza špica i samo pljušte golovi!) ili “Avocado” (znam bre, nemo' ništa da mi pričaš, jebeš voćku koja nije slatka!), dovoljno ti govori da je njihova ciljna grupa usmerena ka osobama koje bi volele da se osećaju posebno, samo ne znadu kako. Znam Žiko da pravi seljak ne koristi te knjiške izraze, ali znaš i ti sam da je seljaštvo na granici istrebljenja još od XIX veka, evo proš'o još jedan vek pa im se pridruži' i radnička klasa. Za šta god da si bio spreman da vistaš ruku u vatru – toga skoro više da nema, bre!

Dok čekamo Žikin odgovor koji će nesumnjivo biti pozitivan, naručićemo pesmu Let It Spill koja će kao najbolja biti svečarski izvedena tom prigodom. Meni sad palo na pamet da mi se pre neki mesec skroz iznenada svidela Deerhunterova Monomania, bilo bi lepo da je još neki put zavrtim. A što se tiče Los Campesinos!...

SLKTH: 3.5/10